Dijaspora oteto da traži na sudu
Diskriminatorski odnos države Srbije prema građanima u matici i dijaspori kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata našao se pred Ustavnim sudom Srbije. U pokušaju da isprave višedecenijsku nepravdu, Vladimir Lešić, predsednik Srpske lige, praunuk Miloša Savčića, svojevremeno jednog od najbogatijih Srba u Evropi i Savo Manojlović, čelnik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, pokrenuli su inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o restituciji.
Odgovora nema ni posle godinu dana, ali veruju da će uspeti da se izbore za jednaka prava kompletnog građanstva Srbije, u zemlji i inostranstvu, jer i dijaspora širom sveta potražuje dedovinu. Prema Lešićevim podacima, 2.800 naslednika je u Evropi i oko 800 u Americi.
- U kontaktu smo sa više njih. Razočarani su odnosom Srbije i tražiće pravdu pred našim sudovima. Neki su već su počeli da podnose tužbe u zemljama u kojim žive, Nemačkoj, pa Americi gde imaju kontakte sa svojim kongresmenima. Znam za slučajeve u Kanzas Sitiju i Hjustonu, Njujorku i Čikagu. Ti naši ljudi s američkim državljanstvom su potražili zaštitu SAD kao svoje države - priča nam Lešić.
Pomoć poslanika
- Nismo stali posle inicijative Ustavnom sudu, već krećemo da lobiramo kako bi 25 poslanika potpisalo tekst naše inicijative i ona postala predlog za ocenu ustavnosti. Time ćemo preduprediti mogućnost da sud odbaci inicijativu i moraće ne samo da odlučuje, već i da zakaže javnu raspravu - najavio je Savo Manojlović dodajući da je odijum odličan.
Građani trećeg reda
On se zalaže za ukidanje različitih aršina, uočljivih u slučaju kneginje Jelisavete Karađorđević kojoj je država vratila kuću u Užičkoj 1.
- Moja porodica to pozdravlja, ali mi imamo kuće u broju 15, 17, 27, 29... Ništa nam nije vraćeno, dok su naslednici Pavla Karađorđevića dobili nazad, prema mojoj proceni, dva miliona evra. Da li je to diskriminacija? - pita on i kao nepravdu ističe da Zakonom nisu obuhvaćeni oni koji su do naslednog prava došli testamentom.
Od 2013. nisu imali pravo da apliciraju jer im ga je zakon decidno ukinuo.
- Građani smo drugog i trećeg reda od 1941. do danas jer se ne može zaboraviti da su prva otimanja imovine vršili Nemci, pa komunističko-boljševički sistem, tzv. oslobodioci - priča Vladimir Lešić.
Njegov pradeda je jedan od prvih stanovnika Dedinja. Na elitnom brdu je izgradio vile ćerki Jelici, udatoj za poznatog arhitektu Aleksandra Acovića i sebi. Savčić je bio nemački đak, a upamćen je i kao graditelj beogradskog vodovoda i kanalizacije i prvi koji je gradio od armiranog betona.
Gistav Ajfel ga je, kao poznatog minhenskog đaka, zvao da grade toranj u Parizu, ali je želeo da se vrati u domovinu. Iz velelepnih domova u Užičkoj 15 su izbačeni 17. aprila 1941, a iste godine je Savčić preminuo. Njegova porodica više nije mogla da se vrati kući. U jednoj od vila bio je Aleksandar Ler, koji je komandovao Luftvafeom tokom bombardovanja Beograda, pa još neki Nemci, posle rata Tito, a od 1980, njeno dvorište je njegova večna kuća. Ista vila se 1997. svidela tada predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću i njegovoj supruzi Mirjani Marković.
To dedinjsko zdanje samo je deo imetka Miloša Savčića, čuvenog inženjera, industrijalca, predratnog ministra građevine i gradonačelnika Beograda. Njegov praunuk potražuje još desetak vila od kojih je polovina u Užičkoj, 14 zgrada s podnim grejanjem u centru prestonice, vrlo modernih za doba kada su zidane. Traži i više porodičnih placeva u Novom Beogradu koji je nikao kada je njegov pradeda sa nekoliko porodica isušivao močvare da bi se srpska prestonica širila preko reke.
Burazerska mućkalica
- Naše su tri banke, deo Palate Albanija, Trgovački fond, šest rudnika u istočnoj Srbiji, Beočinska i Raljska cementara, Ribarska Banja, Klanica, kasnije BIM Slavija, Brodarsko-transportno preduzeće, prekršteno u Jugoslovensko rečno brodarstvo, fabrike vagona u Kraljevu i lima u Zemunu, prva beogradska strugara - nabraja uz napomenu da je Savčić osnovao Prometnu banku čijih je 300 deonica kupio kralj Petar Prvi.
Kada bi Lešić došao do svog nasleđa, bio bi 11. po bogatstvu u Evropi:
- Vrednost te imovine je 1946. bila 970 ondašnjih miliona dolara, što je sada 17 milijardi dolara.
Traži svoju vilu u Užičkoj 15 bez Kuće cveća i ostale nekretnine. Ne prihvata obeštećenje od maksimum 500.000 evra kroz period od 12 godina. Ako nema mogućnosti da mu se vrati, kaže da to onda moraju da budu nekretnine iste vrednosti. Lešićev savet svim naslednicima, i onim u dijaspori, jeste da ne prihvataju pola miliona evra sukcesivno, osim ako vrednost potraživane imovine ne prelazi tu brojku.
- Smatram da ne treba kao poreski obveznici, sa ostalim građanima, da otplaćujemo sopstveno restituciono obeštećenje - kaže on.
Broj naslednika nije mali i mada je Agencija za restituciju navela da ima 74.000 zahteva za povraćaj u kontaktu sa nadležnima, Lešić je došao do broja od 97.000.
- Doneto je između 6.000 i 7.000 rešenja ili manje od tri odsto. Agenciji za restituciju produžen je rad na tim poslovima za pet godina. To će se razvući, a trebalo je da krajem 2015. krene isplata prvih tranši kroz obveznice. Našima u rasejanju koji nemaju problem restitucije, ali ako bi kupovali nekretnine ili uložili u biznis, savetujem da otvore četvoro očiju pošto se ne zna šta je čije jer država, Poslovni prostor i DIPOS kao društvo s ograničenom odgovornošću rade na burazerskom principu. Zato se može desiti da kupite imovinu koja ima starog vlasnika i budete prevareni i vi i on, a da niko ne snosi odgovornost - upozorava sagovornik "Vesti".
Manojlović: Test za državu
Manojlović, uz opasku da se crkvama i verskim zajednicama vraća sve, ističe neophodnost istog principa za građane. Kao jedno od rešenja predlaže supstituciju jer "država diskriminiše ljude bez njihove krivice".
- Nekom su uzeli 10 stanova u centru Beograda i sumnjivo privatizovali, a nekome jedan i nije privatizovan, pa će dobiti 100 posto imovine, dok onaj sa 10 dobija nekakve obveznice - objašnjava nepravdu "u čijoj je pozadini korupcija".
Mutne radnje su, kaže, vidne pri bagatelnom izdavanju imovine preko ličnih veza, da bi potom ta ista imovina bila reizdata po ekonomskoj ceni, a razlika u novcu završila u privatnim džepovima.
- Država mora da popiše imovinu, da bi dobili odgovor koliko će isplatiti supstitucijom i rešiti problem starih vlasnika, ali i staviti tačku na zloupotrebe.
Zakon iz 2011. je, prema rečima ovog pravnika, loš. Pominje se da se piše novi.
- Ovo je zaista test za celo društvo, državu i svaku vlast - poručio je Manojlović.
