Ustav se menja posle izbora?
U utorak će se navršiti tačno pet godina od stupanja na snagu novog Ustava. Međutim, čim je usvojen, najviši pravni akt postao je predmet polemika koje traju i danas. Sve je više onih koji smatraju da Ustav mora biti izmenjen i gotovo je izvesno da će se to i dogoditi. Po svemu sudeći, u proceduru će se krenuti odmah nakon izbora.
Izmene Ustava nisu bile uslov da Srbija dobije status kandidata i neće uticati na izjašnjavanje zemalja, članica Unije u decembru, ali, prema signalima koji sve jasnije stižu iz Brisela, one će biti jedan od uslova u narednim koracima u evrointegracijama.
Preliminarni razgovori oko ovog pitanja već su vođeni među strankama vladajuće koalicije, ali dogovor je da se sa rešavanjem ne počinje dok ne prođu izbori.
"Ustav će morati da se menja ako se Srbija odluči za decentralizaciju, tako da se uvede srednji, regionalni, nivo vlasti", kaže Boško Ristić, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, iz redova DS. "Onda će se otvoriti i pitanje da li treba da imamo jednodomi ili dvodomi parlament, kao i koliko će on imati poslanika".
Čekajući izboreDa bi Ustav bio promenjen potrebna je dvotrećinska većina ukupnog broja poslanika, posle čega sledi referendum, na koji mora da izađe bar polovina birača. Zato se spekuliše da će se izjašnjavanje vezati za predsedničke izbore 2013. godine. |
Potrebno je pozabaviti se i pitanjem imuniteta poslanika, koji Ustavom mora da se ograniči samo na verbalne delikte za nosioce javnih funkcija, a trebalo bi jasnije regulisati i blanko ostavke, kaže Ristić, i dodaje:
"Mora da se ojača kontrolna i predstavnička uloga parlamenta, ali za sve to neophodan je konsenzus. Da li će političko rešenje za Kosovo doneti i neke promene u Ustavu, videćemo."
I u SPS se slažu da nas ozbiljni razgovori oko promene najvišeg pravnog akta čekaju odmah posle izbora, a to, po rečima portparola Đorđa Milićevića, nije daleko.
"Da bi se obezbedila politička stabilnost, moraće da se menja i Ustav i izborni zakoni. Zakonskim aktom jesmo regulisali pitanje blanko ostavki, ali nismo rešili kako sprečiti političku trgovinu", kaže Milićević. U URS tvrde da promene moraju da obezbede suštinsku decentralizaciju, a izmene će podržati i LDP, LSV i PUPS. Ove stranke smatraju da sadašnji najviši pravni akt usporava EU integracije.
"Ako dođemo na vlast, razgovaraćemo sa partnerima da izmenimo Ustav kako bi se smanjio broj poslanika" , potvrđuje Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS, koja je već podnela Skupštini inicijativu za smanjenje broja poslanika sa 250 na 125.
Kako saznaju "Novosti", izmene Ustava mogle bi da obuhvate i drugačiji izbor sudija i tužilaca, koji bi garantovao veću samostalnost ove grane vlasti.
Za izmene se zalaže i bivši sudija Ustavnog suda Zoran Ivošević, koji objašnjava da je "naš Ustav u suprotnosti sa samim sobom":
"U jednom članu se kaže da Skupština skida imunitet članu Vlade, a u drugom da mu ga skida sama Vlada. I to nije jedini takav primer, a najviši pravni akt mora da bude perfektan."
Ali, promene ne bi trebalo da se dotiču Kosova, naglašava Ivošević, i kaže da nije nužno menjati preambulu, kao što je nije menjala ni Nemačka - ona je u Ustavu sve vreme bila jedinstvena zemlja. Jedine stranke koje su se zasad decidirano izjasnile protiv ustavnih promena su DSS i SRS.
