Parastos Srbima ubijenim u "Oluji"

Parastos za Srbe ubijene u operaciji hrvatske vojske "Oluja" 1995. godine održan je danas u Crkvi Svetog Marka u Beogradu u prisustvu više stotina članova porodica stradalih. Parastosu koji je služio episkop hvostanski Atanasije (Rakita), prisustvovali su i predsednik Srbije Boris Tadić, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić i predstavnici udruženja porodica nestalih i poginulih.

Kolone izbeglica koje su napustile svoja ognjišta

 

Episkop Atanasije pozvao je na molitvu za pokoj duša stradalih u operaciji "Oluja" i izrazio saučešće njihovim porodicama, prognanim sa vekovnih ognjišta.

"Znamo da ne smete da se vratite na ognjišta, jer vam tamo nije zagarantovana bezbednost. Znamo i da je više onih koji dolaze odande, nego onih koji se tamo vraćaju", rekao je vladika Atanasije.

On je podsetio na reči patrijarha Pavla koji je rekao da "ne bi pristao ni na malu, ni na veliku, ni na srednju Srbiju, ako bi bila izgrađena na nesreći drugih ljudi".

Podsetili se reči patrijarha Pavla

"Ne samo institucije, nego budućnost čitavog čovečanstva grade se na ljubavi i pravdi, a ne na nesreći drugih ljudi", poručio je episkop Atanasije.

Dodao je da "danas cela Srbija tuguje", a da predstavnici naroda, duhovni i svetovni, nastoje da zaleče rane prognanih porodica stradalih i da uspostave red i pravdu.

Parastos povodom 16. godišnjice operacije "Oluja" organizovala su udruženja porodica Srba nestalih i ubijenih u akciji hrvatske vojske, a predstavnici tih organizacija položili su vence na spomen ploču žrtvama u Tašmajdanskom parku. 

Jovan Krkobabić i Boris Tadić

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je, povodom šesnaestogodišnjice akcije "Oluja", da građani Srbije 4. avgusta tuguju i odaju počast svim nevino stradalima u zločinima koji se ne smeju zaboraviti.

Akcija "Oluja" počela je ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika Hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

Prema nekim podacima, s obzirom da preciznih podataka nema, u akciji hrvatske vojske "Oluja" nestalo je 1.805 osoba, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo ukupno 677 civila.

Dokumentaciono informativni centar "Veritas" u svojoj evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.

"Veritas" je saopštio da je od ukupnog broja žrtava do sada rešena sudbina 911 ljudi, dok se na evidenciji nestalih vodi još 1.011 osoba. U saopštenju tog centra navodi se da je od tog broja 660 civila, među kojima 337 žena, dok je broj poginulih u "Oluji" bio 1.992, od kojih 62 odsto civila, uglavnom starijih ljudi.

"Hrvatska izbegava, bez valjanog razloga, ekshumacije poznatih mesta ukopa najmanje 438 posmrtnih ostataka, uglavnom pod oznakom 'nepoznat', što je jedinstven slučaj na području bivše Jugoslavije, kao što bez pravog razloga oteže i sa identifikacijama 250 ekshumiranih posmrtnih ostataka", navodi se u saopštenju.

Ta organizacija procenjuje da će, kao posledica etničkog čišćenja, na narednom popisu u Hrvatskoj učešće Srba biti svedeno na tri odsto, što je i bila projekcija "ideologa i planera samostalne hrvatske države za trajno rešenje srpskog pitanja".

"I dalje postavljamo ista pitanja: Kako možemo biti agresori u državi u kojoj smo bili konstitutivan narod i kako možemo biti zločinci kada su nas preko jedan odsto pobili, preko dve trećine prognali i uništili nam svu privatnu imovinu i sve istorijske, kulturne i duhovne spomenike", navodi "Veritas".

Pisali Kosorovoj i Uzelcu

Predstavnici izbegličkih udruženja iz Hrvatske izrazili su danas u otvorenim pismima hrvatskim vlasrtima žaljenje što Hrvatski sabor nije usvojio deklaraciju o poštovanju ljudskih prava prognanih Srba iz Hrvatske.

U otvorenim pismima predsednici i potpredsedniku hrvatske vlade Jadranki Kosor i Slobodanu Uzelcu koja su predali u Ambasadi Hrvatske u Beogradu, udruženja izbeglica u Srbiji navela su da je osnovni problem prognanih Srba diskriminacija.

"Činjenica je da u Hrvatskoj i dalje vlada diskriminatorksi odnos prema Srbima u zakonodavstvu i postupanju državnih organa", ističe se u pismima.

"Nažalost, Srbi se u Hrvatskoj i dalje tretiraju kao građani drugog reda", kazao je novinarima predstavnik izbeglih Srba Miodrag Linta, navodeći da Vlada Hrvatske ne pokazuje političku volju da se pronađe sveobuhvatno i trajno rešenje problema izbeglih.

U pismima Kosorovoj i Uzelcu, izbeglice su navele da i šesnaest godina posle završetka rata prognani Srbi iz Hrvatske i ostali oštećeni građani nisu ostvarili svoja ljudska prava.Izbeglička udruženja su navela nekoliko zahteva koje Vlada Hrvatske, kako je ocenio Linta, treba da reši pre ulaska u EU.

Miodrag Linta

Izbeglice zahtevaju povratak oduzetih imovinskih i stečenih prava, od predstavnika hrvatske vlasti traže da se uspostave isti standardi u suđenjima za ratne zločine i drugim krivičnim delima iz ratnog perioda, i da se prestane sa zloupotrebom spiskova za ratne zločine i poternica, u cilju zastrašivanja i odvraćanja prognanih Srba od povratka.

Oni traže da se završi proces ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka Srba iz svih pojedinačnih i zajedničkih grobnica koji se, kako ističu odvija "neobjašnjivo sporo".

Od ukupnog broja žrtava do sada je rešena sudbina 911 ljudi, dok se na evidenciji nestalih vodi još 1.011 lica, naveo je Linta i istakao da su udruženja zatražila od Hrvatske da "preuzme odgovornost za stradanja i gubitke koji su imali prognani Srbi".

Vlada Hrvatske ne čini sve što objektivno može da se pronađe sveobuhvatno, pravično i trajno rešenje brojnih problema prognanih Srba i drugih oštećenih građana, dodao je on.

U pismima hrvatskim zvaničnicima istaknuto da zahtevi izbeglih Srba nisu usmereni protiv Hrvatske, i da velika većina prognanih Srba podržava potpisivanje ugovora o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji pod uslovom da se na sveobuhvatan i pravičan način reše njihovi problemi. 

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

Vojna akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ.

U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja" kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.

Hrvatska slavi Dan pobede   U Hrvatskoj je 5. avgust državni praznik, koji se slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti za akciju "Oluja" kojom su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.   "Brionski transkripti"   Takozvani "Brionski transkripti" sa sastanka hrvatskog predsednika Franju Tuđmana sa vojnim i državnim rukovodstvom, uoči "Oluje", otkrivaju detalje plana oružanog napada na područje Krajine. Ostala je upečatljiva Tuđmanova rečenica "da Srbe treba udariti tako snažno da nestanu".   Srećković: Velika opomena   Ministar vera i dijaspore Srbije Srđan Srećković je povodom 16. godišnjice hrvatske vojne akcije Oluja danas izjavio da se radi o danu "velike opomene za sve narode na prostorima zapadnog Balkana". "Taj zločin nećemo i ne smemo zaboraviti, ali jesmo spremni za saradnju, pomirenje i objektivno sagledavanje prošlosti", navodi se u Srećkovićevom saopštenju. On je izjavio da je Srbija čvrsto opredeljena da bude lider u razvoju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje i da je za evropsku budućnost regiona od strateške važnosti unapređenje političkih i ekonomskih veza Srbije i Hrvatske.   Koštunica: Moramo da pamtimo sve nevine srpske žrtve   Vojislav Koštunica Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica, izjavio je danas povodom obeležavanja 16. godišnjice vojne operacije "Oluja" da moramo da pamtimo i dostojno obeležavamo sve nevino postradale srpske žrtve.   "Nad srpskim narodom je u Oluji počinjen strašan zločin etničkog čišćenja.   Taj zločin se i danas proslavlja kao pobeda, ali srpski narod, koji je najveća žrtva ratova, od Jasenovca do ''Žute kuće'', dobro zna da zločin nikada ne može da bude pobeda", navedeno je u saopštenju predsednika DSS.   Koštunica je istakao da "ubijanje i proganjanje nevinih Krajišnika u Oluji i iskorenjivanje celog jednog naroda iz njegovih vekovnih ognjišta nije i ne može biti pobeda nego surovi zločin".   On smatara da Hrvatska i dalje vrši pritisak na srpski narod, pošto je uoči godišnjice "Oluje" doneta odluka kojom se ukidaju zagarantovana mesta u hrvatskom Saboru za predstavnike srpskog naroda.   Koštunica je dodao da se, nažalost, ubrzavaju i pojačavaju i pritisci na Kosovu, i na Republiku Srpsku i na Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori.   "Vreme koje dolazi donosi srpskom narodu puno iskušenja, i zato samo ekonomski snažna i stabilna Srbija, koja drži do svojih interesa i dostojanstva može da garantuje i obezbedi mir i mirnu budućnost za srpski narod", zaključio je Koštunica.   Dodik: Udruženi zločinački poduhvat   Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, koje je planirao državni i vojni vrh Hrvatske s ciljem etničkog čišćenja nekadašnje Republike Srpske Krajine.   Milorad Dodik "Sud u Hagu je presudio da je ta akcija udruženi zločinački poduhvat, a njeni akteri, među kojima i general Ante Gotovina, su osuđeni. Ova akcija je planirana i podržana od velikih zapadnih sila, a poznato je da su određene američke firme podržale pripremu, organizaciju i porovođenje akcije", kazao je Dodik novinarima nakon što je na groblju Sveti Pantelija u Banjaluci položio venac povodom obležavanja 16 godine od progona Srba tokom "Oluje".   Navodeći da se "Oluja" u Hrvatskoj slavi kao velika pobeda, a da je Srbi obeležavaju kao veliki dan stradanja, on je istakao da ni 16 godina od rata nema jedinstvene ocene ove akcije.   SNV: Hrvatska žmuri nad svojim zločinima   Srpsko naionalno veće (SNV) saopštilo je danas da je posle akcija Bljesak i Oluja, iz zapadne Slavonije, Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije izbeglo oko 250.000 pripadnika domicilnog srpskog naroda i da je većina zločina počinjenih nad Srbima ostala nekažnjena, kao i da ni posle 16 godina u javnom sećanju Hrvatske nema prostora za ova stradanja. U izveštaju SNV se dodaje da su mnogi od izbeglih stradali, mnogima je uništena imovina, a ona koja nije uništena, za kratko vreme postala je naseljena pripadnicima hrvatskog naroda iz drugih delova Hrvatske. "Mnogi povratnici su napadani, neki od njih ubijani. Njihova je imovina i dalje pljačkana, a sami su strepeli od neselektivne krivice za ratne zločine", naglašava se u izveštaju. Ovom izjavom želimo da se suprotstavimo godinama prisutnoj politici u kojoj se stradanja Srba u Drugom svetskom ratu negiraju ili relativiziraju, a stradanja Srba u ovom ratu prećutkuju, poručio je SNV.  U saopštenju se naglašava da je trebalo da prođe deset godina da bi počeo značajniji povratak vlasništva i priznavanja izgubljenih stanarskih prava, zbog čega je i danas u izbegličkom statusu oko 60.000 Srba. Do dana današnjeg, većina zločina počinjena nad Srbima ostala je nekažnjena, a ni posle 16 godina u javnom sećanju Hrvatske nema prostora za ova stradanja, navodi SNV.