Toma Fila: Zatvoriću Haški tribunal
Beogradski advokat Toma Fila prvi je branilac iz Srbije kojeg je angažovao Haški tribunal, odmah po osnivanju, a kao zastupnik Gorana Hadžića - biće poslednji. Zastupao je mnoga zvučna imena - od generala Đorđa Đukića, preko Slavka Dokmanovića i Nikole Šainovića u Hagu, do braće Laušević i Slobodana Miloševića u Srbiji. Pune dve decenije branio je Jovanku Broz.
- Te 1994. godine, u četiri ujutro, zvali su iz Sarajeva. U kancelariji se zatekao neko od mojih saradnika. Rekli su mu da je general Đorđe Đukić odabrao mene za branioca. General je sa novim vozačem pogrešno skrenuo i uleteo u zonu muslimanskih snaga. Uhapšen je. U to vreme u Haškom tribunalu je bio samo Duško Tadić. Holbruk je vršio veliki pritisak da se Đukić, kojeg nije bilo ni na jednoj optužnici, izvede pred sud.
Fila je dobio propusnicu sa rednim brojem 003, pa, pošto ju je izgubio, sa 004, koju i danas ima.
- Ja sam otvorio Haški tribunal, a s Hadžićem ću ga i zatvoriti!
I kako ocenjujete rad Tribunala?
- Moje negativno mišljenje s početka nije se promenilo do danas. Tribunal nikada nije uspeo da dokaže svoj autoritet. Zasnovan je na tradiciji Nirnberškog procesa, koji niko nije nazvao demokratskim. To je bio proces pobednika nad pobeđenim. Ubrzo sam shvatio da se i u Hagu pravda svodi na onu: “Što je dozvoljeno Bogu nije volu!”
Slažete se, znači, sa onima koji misle da je pravda Tribunala selektivna...
Kako vam se čini reformisano srpsko pravosuđe?
|
- O amaterizmu tog suda dovoljno govori činjenica da su za sudije odabrani pojedinci koji nikada ranije nisu sudili. Drugostepeno veće nema sudija koje su sudile čak ni fudbalsku utakmicu! Bilo je tu humanitarnih radnika i direktora pošte. Prva pravila rada napisala je njujorška advokatska komora sa željom, kako nam je rekao predsednik te komore, da niko ne bude oslobođen. A taj “niko” su Srbi! Piter Galbrajt je jednom kazao da su za 80 odsto zločina krivi Srbi, za 15 odsto Hrvati i za pet odsto Muslimani. Kada podelite broj optužnica u Hagu, videćete da se poklapa sa ovim procentom.
Mislite li da je ijedan Srbin tamo uspeo da dosegne pravdu?
- Ne, iako su trojica, ipak, uspela da odu kući. U stvari, možda je pravdu dostigao Goran Ljajić iz Prijedora, za kojeg smo za tri meseca dokazali da je nevin. Posle njega su oslobođeni Radić i Milutinović. Kad sam prvi put ušao u sud, na zidovima fotografije samo srpskih zločina. Pitam: “Šta je ovo?” Gospodin Antonio Kaseze, prvi predsednik Tribunala, kaže: “Razne žrtve”. “Kako razne kad su ovde samo srpski zločini?!” Za dva dana slike su sklonjene. Taj sud nije uspeo da nametne autoritet ni kod nas, ni kod Hrvata, ni kod Bošnjaka. Izblamirao se bezbroj puta.
Hrvatski predsednik Josipović tvrdio je da su pojedina dela, kao “udruženi zločinački poduhvat”, izmišljena...
- Ta formulacija ne postoji nigde drugde. To su preuzeli iz organizacije mafije. Dok je Zapadu odgovarao Milošević, šefovi udruženog zločinačkog poduhvata u Bosni bili su Karadžić i Mladić. Da je Sloba dao “zeleno svetlo” u Rambujeu možda bi dobio Nobelovu nagradu za mir. Ovako je od mirotvorca postao šef zločinačkog poduhvata. Kad te primedbe kažete nekom iz Tribunala, sleže ramenima. Misli, “pošto ste u pitanju vi, Srbi, crvi, za 30.000 evra platu nije nas briga!”
Mnoge zanima zašto se Goran Hadžić nije žalio i produžio boravak u Srbiji?
- Zašto da ostane ovde?! U Hagu su mu bolji smeštajni uslovi. Ovde nije imao ni korpu za otpatke, ni običnu čašu. Pio je vodu iz ruke, sa česme! Ja ne pišem besmislene žalbe.
Nećete ga braniti u Hagu?
- Braniće ga ljudi iz moje kancelarije, ja ću svratiti neki put. Dvadeset godina radimo s njim.
Smatrate ga prijateljem?
- Smatram ga čovekom koji je sebe najbolje opisao - kao mali čamac vezan za brod.
"Dok sam branio Jovanku, prisluškivali su nas"
Dugo ste zastupali Jovanku Broz. Koliko njena sudbina oslikava promene u društvu?
- To je moj najuspešniji i ujedno najneuspešniji slučaj. Najveći uspeh sam postigao kad sam pred Ustavnim sudom oborio zakon kojim joj je oduzeta imovina i proglašena za društvenu. Neuspeh je zato što za 20 godina nisam uspeo da joj tu imovinu vratim. U međuvremenu se čak i predmet izgubio, pa sam tek preko poverenika Rodoljuba Šabića iz Arhiva Srbije dobio spisak onoga što poseduje. Kad smo to uradili, odjednom je sud zaključio da sam u sukobu interesa! Znači li to da se ništa nije promenilo?
- Promenilo se. U momentu kada smo moj otac i ja uzeli taj slučaj, bili smo praćeni, prisluškivani, prećeno nam je. Narod je bio huškan protiv Jovanke: da je pokušala državni udar, da pravi urotu sa ličkim generalima - s kojima inače nije razgovarala, da traži ono što joj ne pripada... Sada ankete pokazuju da 60-70 odsto ljudi traži da joj se vrate prava. Dobila je ličnu kartu, pasoš. To se moglo jer je promenjen ambijent. Da li se promenila i sama Jovanka?
- Ne, ona je ostala da živi u starom vremenu. Bila je moćna, mogla je da radi šta hoće. Padovi se teško doživljavaju, zato je puna strahova. Neće da izađe iz kuće na Dedinju da se ova renovira jer se plaši da je neće pustiti nazad. Ne shvata da je to vreme prošlo. |
