Odu zdravi, vrate se u kovčegu
General-major Mile Mrkšić, koji je preminuo izdržavajući 20-godišnju kaznu u Portugalu, nova je u nizu srpskih žrtava haških kazamata.
Mrkšić je preminuo od kancera pluća, čime je nametnuto pitanje da li je nepisano pravilo Haga da srpski osuđenici umru u zatvoru ili budu pušteni kući na samrti.
Poslednji primer takvog odnosa prema srpskim osuđenicima, priča advokat Toma Fila, je Goran Hadžić koga Hag nije hteo da pusti zbog infarkta, pa ga je kući vratio umirućeg od kancera na mozgu. Lider radikala Vojislav Šešelj je predat Beogradu kada je u Hagu utvrđeno da su se usled kancera jetre pojavile metastaze.
- Nijedan od Srba koga je Hag optužio nije se vratio bez bolesti, iako su zdravi otišli tamo. Ili su stigli u Srbiju u sanduku, ili već jako teško bolesni, tek toliko da umru kod kuće - kaže Fila za "Vesti".
Smrt brža od presude
Tokom sudskog postupka preminula su šestorica optuženih Srba. Milan Kovačević je umro 1998. zbog pucanja stomačne aorte, Slavko Dokmanović nađen je obešen u zatvorskoj jedinici 1998, a general Momir Talić preminuo je od raka pluća nakon što je pušten zbog lošeg zdravlja. Milan Babić se 2005. obesio, a telo Slobodana Miloševića, 2006. nađeno je u pritvorskoj
ćeliji.
On ukazuje da je mnogo srpskih optuženika u Hagu umiralo pod različitim okolnostima, što je očit dokaz odnosa prema Srbima, odnosno da se taj međunarodni sud obračunava sa njima.
- To je klasičan politički sud - ocenio je ovaj advokat koji je u Hagu bio branilac nekolicine optuženih ljudi iz Srbije.
Sud za Srbe
Od osnivanja suda 1993. podignuta je 161 optužnica od čega više od polovine protiv Srba. Kakav je odnos prema osuđenicima srpske nacionalnosti iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske govori podatak da su od 13 oslobođenih samo dvojica srpske nacionalnosti i to bivši šef države Milan Milutinović i bivši kapetan JNA Miroslav Radić. Posle odsluženja dve trećine kazne izašli su na slobodu nekadašnja predsednica RS Biljana Plavšić, ratni predsednik skupštine Momčilo Krajišnik i pukovnik JNA Veselin Šljivančanin.
Bilo je jasno, kaže advokat Branislav Tapušković, da je pitanje dana kada će Mrkšić umreti, ali mu Tribunal nije dao da umre kod kuće, u krugu porodice.
- Videlo se na osnovu pisma njegove ćerke da je zdravstveno potpuno zapušten i da nije lečen, a bio je ozbiljno bolestan. Ne ulazeći u osude i presude, mogu da kažem da je krajnje nehumano što Tribunal nije vodio računa o najelementarnijim ljudskim pravima i nije mu dao ni dva dana slobode. A bilo je jasno da nisu u pitanju meseci, već dani kada će umreti - kaže Tapušković.
On iznosi primer bivšeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije Slobodana Miloševića za koga se znalo da boluje od visokog krvnog pritiska, ali ništa nije urađeno da mu se pomogne.
- Milošević je tražio da se leči u Moskvi, a ako u Hagu nisu hteli da ga puste da tamo ode, mogli su bar da ga smeste u bolnicu, a ne da ga puste da umre u pritvorskoj jedinici - kaže advokat sa velikim haškim iskustvom.
Pročitajte još:
* General Mile Mrkšić preminuo u zatvoru u Portugaliji
* Beograd oprao ruke od Šešelja