"Nema vraćanja viza Balkanu"
Evrospka unija ne razmatra mogućnost ukidanja bezviznog režima za pet zemalja zapadnog Balkana, kako su to objavili mediji u Srbiji i Bosni i Hercegovini, javio je dopisnik Srne iz Brisela.
"Videli smo te napise, dobijamo mnogo telefonskih poziva i ne znamo odakle je to proizašlo", rekao je Srni evropski diplomata specijalizovan za ovu tematiku.
Na svom sutrašnjem redovnom Savetu, ministri policije i pravosuđa EU razgovaraće o dve teme u vezi sa bezviznim režimom i zapadnim Balkanom. Prva je monitoring mehanizam putem kojeg će EU biti detaljno upoznata sa svim migracijskim trendovima sa zapadnog Balkana u EU.
Ovaj monitoring mehanizam je najavljen u zvaničnim zaključcima Saveta ministara kada su BiH i Albanija dobile pravo na bezvizna turistička putovanja u šengenski krug zemalja.
"Kada se uspostavi taj mehanizam, znaćemo, na primer, kakvi su trendovi u traženju azila i u prekoračenju tromesečnog turističkog ostanka u EU za strane građane zemalja kojima smo omogućili da bez viza putuju u evropske zemlje.
Konkretno, viđećemo da li su u Makedoniji preduzeti koraci u vezi turističkih agencija koje su, kad su Makedonija i Srbija dobile bezvizni režim, organizovale masovna putovanja azilanata u neke zemlje Evropske unije", navodi ovaj diplomata.
On kaže da se u nekim zemljama broj osoba koje traže azil povećao, na primer u Švedskoj, Nemačkoj i Belgiji, ali poslednji podaci pokazuju manji pad takve vrste dolazaka u Nemačku.
"Svi ti zahtevi su odbijeni. Ali, već iz ovoga je jasno da je potrebno imati mnogo bolju i detaljniju informaciju o tome kako prići tom pitanju. Taj će mehanizam koristiti i zemljama u regionu i nama", kaže Srnin sagovornik.
Diplomata kaže da o ovim trendovima može da se govori godinu dana pošto je bezvizni režim odobren za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, ali ne i za BiH i Albaniju, jer još nema nikakvih podataka.
Savet ministara, međutim, razgovaraće i o pismu koje su sredinom decembra poslale Francuska i Holandija drugim članicama u kojem traže "mogućnost brže procedure da se, u hitnim i kriznim situacijama, privremeno, na kraći period, suspenduje bezvizni režim."
Članice Šengenskog slobodnog prostora zadržale su pravo da u situacijama koje ocene kriznim i hitnim, suspenduju bezvizni režim, ali za to već godinama postoji određena procedura. Francuska i Holandija želele bi da Savet ministara razgovara o tome da tu proceduru ubrza. Evropski ekspert koji radi u ovoj oblasti kaže za Srnu da bi to bilo teško ostvariti.
"Najpre, svih 27 članica EU bi trebalo da se saglase sa ovim, a mnoge zemlje ne razumeju prednosti takvog gesta. Mnoge zemlje ne vole da se menja nešto što je već dogovoreno. Osim toga, da bi taj zahtev bio realizovan, trebalo bi da dobije i zeleno svetlo u Evropskom parlamentu, a to bi, takođe, u praksi bilo jako teško zamisliti. Zašto bi Evropski parlament skakao sam sebi u usta? Videćemo šta će reći druge zemlje, ali sasvim sigurno, u ovom obliku predlog neće proći", rekao je evropski diplomata.
Drugi evropski izvor demantovao je da holandsko i francusko pismo imaju veze sa velikim prilivom izbeglica iz severne Afrike, istakavši da su Pariz i Hag svoja pisma poslali još u decembru, a da su nemiri u severnoj Africi počeli znatno kasnije.
