Zapadni Balkan na putu ka EU: Srbija i Albanija najbolje u razredu
Beograd za pozitivnu ocenu EK o napretku može da zahvali ne unutrašnjim reformama, već doslednim zalaganjem za regionalno pomirenje. Može se zahvaliti i napretku na planu makroekonomske situacije, piše švajcarski list "Noje cirhe cajtung", a prenosi Dojče vele. Garant tog kursa je dominantna figura premijera Aleksandra Vučića.
"A koncentracija moći je, između ostalog, izraz nedostatka kontrole raspodele ovlašćenja", navodi list.
"Najbolji u razredu su Albanija i Srbija koja se nalazi u ulozi primusa, na koju nije naviknuta", prenosi Dojče vele.
Izveštaj o napretku ili samo Izveštaj?
Srbija je od 2014. otvorila četiri poglavlja pregovora, pri čemu kao merodavna važe ona o reformi pravosuđa i odnosu sa Kosovom.
U tekstu se navodi da je EU u regionu obuhvatno ocenila stanje zakonodavstva, ekonomskih reformi i spoljne politike na dugom putu EU-integracije, a autor primećuje da su se takvi izveštaji do 2014. zvali Izveštaji o napretku, a danas su samo Izveštaji.
Pročitajte još:
* EU ili Rusija: Lažna ili stvarna dilema za Srbiju?
To nije bez zadnjih misli, jer pored napretka, na mnogim poljima postoji i stagnacija ili čak nazadovanje.
"Sve zemlje su dobile nezadovoljavajuće ocene pravosuđa", piše novinar Andreas Ernst, i dodaje da su slično prošle i državne uprave zato što se ne reformišu. To ima veze sa činjenicom da armija državnih službenika nema kao prioritet služenje javnosti, već služi vladajućim strankama kao izborni rezervoar.
"Dobre ocene su, međutim, specificne od zemlje do zemlje. Srbija je, kao i Albanija, pohvaljena za svoju ulogu u regionalnom procesu pomirenja, Bosna, začudo - za napredak u saradnji izmedu centralne države i pojedinih delova zemlje. U Crnoj Gori su, konstatuje EU, oktobarski izbori bili u skladu s pravilima", prenosi DW.
Problematično dete
Makedonija se doživljava kao "problematično dete".
U tekstu se, istovremeno, navodi da umereno javno interesovanje za deljenje "svedočanstava" pokazuje da se pristupnom procesu pridaje manji značaj nego ranije. Jeste da su sve zemlje ostale na kursu ka EU, ali političke elite su spremne da sprovode reforme samo u meri u kojoj to neće ugroziti njihovu vlast.
"To važi upravo za slobodu medija, koja je u zemljama kao što su Makedonija, Crna Gora i Srbija, vrlo ograničena", penosi DW pisanje švajcarskog lista.
Svi su primetili nedostatak volje u gotovo svim zemljama EU da se nastavi širenje na Balkan, što otvara manevarski prostor za reformske simulante, ali i za povezivanje sa trećim zemljama kao što su Rusija ili Turska, navodi se u tekstu.
"Bivši primus, Makedonija, problematično je dete. Dugogodišnja politika blokade koju vode Grci zbog spora oko imena dovela je do katastrofalne preorijentacije", navodi novinar.
Posle opisa stanja u Crnoj Gori, autor piše da je u slučaju Kosova, polarizacija izmedu vlade i opozicije dovela do paralize parlamenta.
"I borba protiv korupcije visokog ranga je tek počela. Nasuprot tome, izveštaj EU optimistično poručuje da bi uskoro mogle da budu uklonjene prepreke za liberalizaciju viznog režima", piše u tekstu.
