Nemačka rampa za lažne azilante
Srbija će vrlo brzo biti stavljena na listu sigurnih trećih zemalja u Nemačkoj, što će omogućiti brži povratak lažnih azilanata iz ove zemlje u države porekla, potvrdio je "Vestima" Nenad Banović, načelnik Uprave granične policije MUP Srbije.
Nemci su nas obavestili: Nenad Banović
- Obavešteni smo da su pripremljene izmene zakona koji to reguliše u Nemačkoj - kaže Banović.
Tomas de Mezijer, nemački ministar unutrašnjih poslova, pojasnio je da će ovim zakonom osim Srbije kao sigurnim zemljama biti proglašene Makedonija i Bosna i Hercegovina.
O tome da li će na ovu listu biti uvrštene Albanija i Crna Gora, još je neizvesno pošto su se socijaldemokrate, koalicioni partneri De Mezijerovih demohrišćana, pobunili protiv takve ideje.
U koalicionom ugovoru između demohrišćana, kancelarke Angele Merkel i socijaldemokrata vicekancelara Zigmara Gabrijela dogovoreno je, kako podsećaju mediji, da se samo te tri balkanske države, Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija, proglase sigurnim zemljama, što znači da će se zahtevi za azil i žalbe građana iz tih zemalja moći obrađivati u roku od jedne nedelje i po pravilu im se odbijati status azilanta. Kada je međutim reč o Albaniji, koju bi demohrišćani, ali ne i socijaldemokrate, želeli na listi sigurnih zemalja, de Mezijer je rekao da je Francuska upravo to uradila.
- Kada je Francuska proglasila Albaniju sigurnom zemljom, tamo je došlo do smanjenja, a u Nemačkoj do povećavanja broja azilanata - objašnjava De Mezijer.
Organizacije za zaštitu izbeglica i ljudskih prava kritikuju plan za proširenje liste takozvanih sigurnih zemalja i ukazuju na diskriminaciju Roma u balkanskim zemljama.
Deportacija po kratkom postupkuU koalicionom ugovoru demohrišćana i socijaldemokrata se kaže da nemačka vlada želi da na najobjektivniji mogući način reši pitanje lažnih azilanata za zemlje zapadnog Balkana odnosno Bosni, Makedoniji i Srbiji u smislu 29 člana Zakona o azilantima. Proglašenjem ovih zemalja za sigurne "zahtevi za azil postali bi bezizgledni, a njihov boravak u Nemačkoj bi se brže okončao". Vlada u Berlinu želi takođe da se angažuje kod vlada tih zapadnobalkanskih zemalja i Komisije EU za brže i održive korake za poboljšanje životne situacije na licu mesta. |
De Mezijer je braneći svoj stav za nemačke medije izjavio da je Srbija zemlja - kandidat za Evropsku uniju, a tom statusu teže i Albanija i BiH, te da se "u slučaju tih zemalja mora očekivati da se one dobro odnose prema svojim sopstvenim građanima".
Nemački ministar je najavio da će ubuduće azilanti tri meseca posle dobijanja statusa azilanta imati pravo na pristup tržištu rada, dok su do sada morali da čekaju godinu dana, po sticanju azilantskog statusa. Ovaj zakon o proširenju liste takozvanih sigurnih zemalja stupiće na snagu kada ga budu usvojili Bundestag i Bundesrat, a u njemu je planirana i promena regulative o olakšanom pristupu azilanata tržištu rada.
Problem lažnih azilanata, koji su u Nemačku dolazili zbog socijalnih privilegija i para, pretio je da ugrozi bezvizni režim Srbije sa EU.