Uklonjeno 8 svedoka "žute kuće"?

Bivši šef UNMIK-ove kancelarije za nestale osobe i forenziku Hoze Pablo Barajbar, koji je 2004. godine, uzeo uzorke i okolo zloglasne "žute kuće", najavio je još pre dve godine da će istraga Dika Martija biti najbolji način da se otkrije šta se dogodilo. Barajbar je u razgovoru za "Novosti" otkrio da je prve informacije o trgovini ljudskim organima dobio od osmoro svedoka, krajem 2002. ili početkom 2003. godine.

"Neki su tvrdili da su već bili u 'žutoj kući', drugi da su videli kako se iz nje iznose tela i sahranjuju na lokalnom groblju", rekao je Barajbar "Novostima" i dodao: "Neki su nam čak rekli i da su prevozili ljude u Albaniju. Nismo razgovarali, međutim, ni s kim ko je rekao da je učestvovao u onome što se navodno događalo u 'žutoj kući' ili da je, recimo, bio otet."

Hoze Pablo Barajbar

Barajbar ističe da je i tokom obilaska potencijalnog mesta zločina, "bilo tragova koje je trebalo pratiti".

"Bočice lekova, hirurški kontejner... sve što smo tada saznavali delići su jedne slagalice. Zato smatram da je bilo dovoljno informacija da se istraga nastavi. Uostalom, mi smo to i očekivali."

Na pitanje "Novosti" zbog čega se istraga o strašnim zločinima završila odlaskom UNMIK-ovog tima u Burelj, Barajbar je odgovorio:

Najčešće optuživan za zastrašivanje svedoka: Ramuš Haradinaj

"Iz više razloga. Jedan od njih je što je ubrzo posle toga počela istraga protiv Fatmira Ljimaja i Ramuša Haradinaja.

Čim se to dogodilo, svi izvori koji su mogli da nas odvedu do groblja i da nam pokažu gde su tačno tela zakopana - nestali su! Doslovno su nestali!

Počeli su da se kriju i nikada više nisu hteli da progovore sa nama. Pobegli su!"

I zaista, izveštaj UNMIK-a koji je potpisao Barajbar, a koji je kompletiran tek nedavno, otkriva šta su istražitelji našli u "žutoj kući" u kojoj živi porodica Katući, i u neposrednoj blizini.

Naime, 4. februara 2004. godine, istražitelji i forenzičari dva su dana obilazili teren oko kuće, razgovarali su sa meštanima, a tragove zločina našli 15 kilometara severno do mesta Burelj.

Na jednom otpadu pronađen je prazan plastični kontejner za držanje opreme neophodne za intravensku terapiju, špric, prazna bočica tranksena, koji se koristi i za smirenje, i za intravenske anestezije. Pronađeni su i antibiotici, ambalaža od pilula, komadi materijala koji potiču od hirurških kombinezona, bočice raznih tableta i prazna futrola za pištolj.

Četiri meseca kasnije, u izveštaju UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i forenziku (OMPF), od 18. juna 2004., pod šifrovanim imenom "Bur 01", stoji da "nema konačnih dokaza da su osobe krvarile, kao rezultat kriminalnih aktivnosti u kući severozapadno od Burelja u Albaniji".

U izveštaju se, ipak, navodi da je u kuhinji i ostavi, bilo reakcije na "luminol", supstancu koja se koristi za otkrivanje mrlja krvi.

"Gospodin Grendž (jedan od istražitelja koji je prikupljao dokaze u "žutoj kući"), fotografisao je reakcije luminola u kuhinji", napisao je Barajbar u izveštaju.

"Iste reakcije, pronađene su severozapadno u ćošku sobe, 1,5 metar od zapadnog zida i dva metra od severnog, ovalnog oblika i površine 15 puta 25 centimetara."

Sve dokaze koje su prikupili u okolini "žute kuće", predstavnici UNMIK-a predali su Hanu Koski, oficiru za bezbednost Haškog tribunala. On ih je kasnije deponovao UNMIK-ovoj Kancelariji za nestala lica i forenziku (OMPF), u Orahovcu.

O ovom izveštaju se ćutalo četiri godine. A, dokazi koji su se nalazili u Hagu, uništeni su sledeće godine. Postojanje ovog UNMIK-ovog izveštaja, 2008. godine, negirala je i glavna međunarodna tužiteljka Anuncijata Ćaravalo iz Krivičnog Odeljenja pravde Misije UNMIK-a na Kosmetu.