Montgomeri: Što smo znali rekli smo UN, Hag uništio dokaze sa terena
Porodice nestalih i ubijenih na Kosovu i dalje žele da znaju šta se dogodilo s njihovim najmilijima. To je upravo bio i glavni razlog da se napravi priča po koju smo krenuli na Kosovo nakon rata 1999. godine, ispričao je Majkl Montgomeri, američki novinar koji je početkom 2000-ih napisao dokument sa navodima o kidnapovanju Srba i mogućoj trgovini organima, odnosno o takozvanoj "Žutoj kući".
Spisi koje je sastavio poslužili su Hagu za istragu 2004. godine u Albaniji, ali sav prikupljeni materijal je uništen. Međutim, Montgomerijevi navodi bez teksta su ostavili ceo region kada su se 2008. godine u izvodima (bez navođenja imena autora) pojavili u knjizi bivše haške tužiteljke Karle del Ponte. Tako objavljeni, oni su doveli do istrage koju je sproveo bivši švajcarski senator i izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti i uspostavljanja Specijalnog suda koji će procesuirati zločine OVK.
Montgomeri danas radi u okviru Centra za istraživačko novinarstvo u San Francisku, a govoreći na Prvoj međunarodnoj konferenciji o slobodi medija koju je u Beogradu organizovalo srpsko izdanje "Njuzvika", on pre svega ističe da se moraju napraviti napori da se nateraju vlade i druge institucije da do kraja istraže i utvrde gde se nalaze posmrtni ostaci nestalih.
- Jer sve ovo za porodice je mučenje, podvlači on.
Od Ćuške do "Žute kuće"
Govoreći o tome kako je došao do saznanja, Montgomeri ističe da je u julu 1999. godine, posle okončanja vazdušnih udara NATO, stigao na Kosovo i da je prikupljao podatke o zločinima srpskih snaga nad Albancima u selu Čuška, kod Peći, gde je ubijeno oko 100 civila. Kako je kazao, na pronađenim fotografijama pripadnika srpskih snaga navodno odgovornih za zločine je i tadašnji komandant policijskih Operativno potražnih grupa Goran Radosavljević Guri.
- Saznali smo da su srpske snage uklonile tela žrtava, kao i da su posle NATO bombardovanja na Kosovu otimani Srbi, Romi i Albanci lojalni srpskim vlastima i odvođeni u Albaniju. Naši izvori, nižerangirani pripadnici OVK, su nam 2002. i 2003. godine rekli da nisu znali šta se događalo, ali da su imali naređenje da te ljude ne tuku, da ih ne povrede, naveo je Montgomeri.
Saznjanja prosledio UNMIK-u
O dokumentu koji je procureo u javnost kaže da je sačinjen početkom 2003. godine.
- To su obrisi onoga što smo znali i što smo mislili da znamo o prebacivanju civila u Albaniju i zašto su odvedeni. Neki od naših izvora kazali su da su videli i lekare kako pregledaju zatvorenike, da im uzimaju krv za analizu. Kazali su da su čuli, ali ne i da su videli, kako su neki ljudi odvedeni i potom ubijeni zbog bubrega. To je delovalo ludački, nategnuto - kaže on.
Montgomeri dodaje da je njegov tim uspeo da locira nekoliko kuća gde su se ti događaji navodno odigrali.
- U blizini Fušje-Kruje, nedaleko od aerodroma, bila je jedna od kuća na koju smo upućeni. U tom trenutku, jedini odgovoran način za izveštavanje bio je naći fizičke dokaze. Odlučio sam da odemo u Odeljenje za nestale osobe pri UN u Prištini, da zatražimo humanitarnu misiju, da vidimo da li mogu nešto da urade sa informacijama koje smo dobili i da potražimo ljude. Dokument smo napisali, predali smo UN-u i taj potez je doveo do odluke da se 2004. obiđe kuća u Burelju, u centralnoj Albaniji - naveo je Montgomeri.
Svedoci zaćutali
Sa svojim timom Majkl Montgomeri na Kosovo je ponovo otišao 2008. i 2009. godine, ali kaže, nakon što je Del Ponteova objavila knjigu i reakcije medija, većinu svojih izvora nije mogao da nađe ili nisu želeli da govore sa njim, jer bi takav razgovor bio veoma opasan.
- Ali smo uspeli zaključimo tekstove o zlostavljanjima u kampovima OVK, što je dovelo do istrage na Kosovu i optužnica protiv bivših komandanta OVK - rekao je Montgomeri.
Na terenu lekovi, kese, krv
Tako se američki novinar našao u timu koji su sastavili UN i Tribunal u Hagu i koji je otišao da ispita navode o takozvanoj "Žutoj kući".
- Oni su stavili specijalnu opremu, pretražili teren, ispitali sobe u kući... Tu je bio i (šef odeljenja Unmika za nestale osobe) Hoze Pablo Barabar, koga su u nekim medijima ocrnili, a koji je pokušao da ovo istraži do kraja. Bio je tu i lokalni albanski sudija - istakao je on.
Taj tim je pronašao posredne dokaze, ističe Montgomeri koji je priču na konferenciji u Beogradu dokumentovao prvi put objavljenim fotografijama nastalim 2004. godine na lokacijama u Albaniji.
- Pronašli su lekove koji se koriste za opuštanje mišića, a koji se mogu koristiti za operacije. Takođe i hirurške kese. Kada su u kući poprskali (specijalne hemikalije), bilo je indicija da je bilo krvi na podu. Ali, dokazi su bili posredni i mislili smo da to nije dovoljno da se može tvrditi da je bilo vađenja organa. Odlučili smo da sačekamo, jer je UN uzeo dokaze i planirali su da ih analiziraju. Poslali su ih u Hag na analizu, ali oni su ih uništili - opisuje Montgomeri.
Odgovorni i UN I NATO
Majkl Montgomeri istakao je da novi Specijalni sud nije bez razloga uspostavljen u Holandiji.
- Ovde je reč i o odgovornosti UN i NATO-a, jer se ovo događalo na njihovoj straži, a oni to ne mogu da kažu. Moj tim je u Burelju bio početkom 2004, kada su se u martu dogodili nemiri. Mnogi ljudi iz UN su rekli da im je nakon tih martovskih događanja rečeno da izbegavaju procesuiranje i targetiranje visokih oficira OVK. UN ima ovde ulogu i odgovornost, ali nisu imali nadležnost na teritoriji na koju civili odvedeni - zaključuje Montgomeri.
Porodice žele istinu
"Lov", knjiga Karle Del Ponte iz 2008. godine, u kojoj se nalaze reference teksta koji je napisao Montgomeri, bacila je novo svetlo na ceo slučaj.
- U knjizi nas ne imenuje, ali kaže da informacija dolazi od pouzdanog novinara. Mi taj dokument nismo dali Hagu, već im je poslao Unmik. I onda je sve eksplodiralo, a sadržaj onoga što smo pisali je procureo u javnost i citirao se u srpskim medijima. Navodio se deo našeg izveštaja, ali i imena dvojice potencijalnih svedoka koji su govorili o dešavanjima u Kukešu. Ne znam zašto su mediji imenovali dva tajna svedoka u priči koja je suštinski o srpskim žrtvama - kazao je Montgomeri.
Na pitanje da li bi ponovo isto postupio, kaže da bi dokumet koji je predao misiji Ujedinjenih nacija na Kosovu drugačije napisao.
- U tom tekstu su i imena Srba koje su naši izvori identifikovali kao kidnapovane. Informacije smo dobili od pojedinačnih izvora, i nismo mogli da ih potvrdimo, ali smo ih stavili kako bi ih proverilo Unmik-ovo Odeljenje za nestale. Možete misliti kada su se osećali kada su u medijima saznali da se u dokumentu spominju imena njihovih očeva, braće, muževa. Razovarao sam sa porodicama. Oni žele da saznaju istinu, zaključuje Montgomeri.
Dik Marti potvrdio Montgoverijev dokument
Izveštaj Dika Martija iz 2010. godine, tvrdi Montgomeri, potvrdio je dosta onoga što je on čuo i napisao, ali je otiašo i dalje povezujući I optužujući Hašima Tačija, kosovskog ministra spoljnih poslova za udruženi zločinački poduhvat.
- Priča o trgovini organima delovala je dosta nategnuto, ali sada sa Martijevim izveštajem i sa američkim specijalnim tužiocem oni su javno rekli da se trgovina organima dogodila u malom broju slučajeva. Martijev izveštaj te i druge zločine povezuje sa Hašimom Tačijem, i gradi slučaj o udruženom zločinačkom poduhvatu, odnosno, da su Tači i drugi članovi OVK bili deo kriminalne organizacije uključene u ubistva, politička ubistva, korupciju... Marti ima detalje koje mi nismo i navodi da je bilo više kuća i mesta gde su se držani zatvorenici, ali da se vađenje organa nije dogodilo u tzv. "žutoj kući". Tamo su ljudi ubijani, ali to nije bilo u svrhu vađenja organa. I to nas dovodi do druge kuće u blizini aerodroma - ispričao je Montgomeri.
Pitanja bez odgovora
On dodaje da „nema sumnje da je Karla Del Ponte bila veoma frustrirana neuspehom Tribunala da procesuira lidere OVK".
- Slučaj protiv Ramuša Haradinaja je odbačen, bilo je dosta zastrašivanja svedoka. Pretpostvaljam da je ovu informaciju stavila u knjigu jer je želila da podstakne nove istrage i u tome je uspela, zaključio je Montgomeri. On dodaje da matrijal prikupljen u tzv. „žutoj kući" nije bio dokaz ni za šta, ali je bio sigurno interesantan.
- Dik Marti u izveštaju navodi da je uništen, navodno kao deo rutinske procedure. A zašto ga nisu analizirali, ne znam. Pitanje je i zašto ga nisu vratili UNMIK-u?
