Reporteri "Vesti" u zatvoru u Nišu (5): Obnova crkve simbol promene
Srpska pravoslavna crkva može da se pohvali da je gradila i izgradila crkve na najneobičnijim mestima na planeti, ali hram Svetog Stefana Dečanskog, koji se nalazi u okviru zatvora u Nišu, jedina je svetinja koju su od temelja do krova obnovili i oslikali osuđenici.
Aleksandar Grbović, upravnik KPZ Niš, kaže da je promene u zatvoru simbolično želeo da započne upravo obnovom ove svetinje.
- Crkvu je počeo da zida Aleksandar Prvi Karađorđević 1934. godine, ali su posle njegovog ubistva radovi prestali. Sve do pre tri godine, zgrada je bila ruglo, a unutrašnjost je služila kao magacin. Znao sam da je obnova crkve idealna prilika i da osuđenici počnu da menjaju sebe, ali je na početku to vrlo teško išlo. Bio je hiljadu i jedan razlog zašto je nemoguće da to uradimo. Ipak, nisam odustao, a osuđenici su shvatili da će to praktično biti i svojevrsna "zadužbina" promene njihovog ponašanja i razmišljanja. Zaista je tako i bilo - priča Grbović.
Malo znanja, puno volje
Miloš Nikolić (48) iz Gornjeg Milanovca, koji u KPZ Nišu izdržava sedmogodišnju robiju zbog trgovine heroinom, objašnjava šta se događalo kada su spoljni radovi bili gotovi.
- I pre dolaska Pukovnika smo imali želju da obnovimo crkvu, ali valjda nije bilo dovoljno sluha. Kada su završeni grubi radovi, unutrašnjost crkve su činili samo goli zidovi, bez prozora, bez ičega. Otišao sam kod upravnika i predložio da pokušamo da sami oslikamo unutrašnjost. Saslušao nas je i otpustio. Ni reč nije rekao. Sledećeg dana je uz crkvu uparkiran kombi s četkama, farbom i svim drugim potrebnim da se počne s poslom. Upravnik je pitao: "Je l' možete?" Odgovorio sam: "Možemo" - priča Nikolić koji je s još dvojicom osuđenika prvi počeo da oslikava unutrašnjost crkve.
- Krenuli smo početkom 2013. godine od oltara. Ništa nismo znali ni o tehnici, ni o bojama, razmerama fresaka... Počeo sam u levom ćošku, pa nije išlo, pa započnem u desnom... Ali nisam odustajao. Onda sam se malo izverzirao s kombinovanjem boja i krenuo da slikam i freske, jednu po jednu ikonu u oltaru. Prva mi je bila Vasilije Ostroški. Zatim sam krenuo da crtam i slikam proroke.
Patrijarh Irinej osveštao hram
Ubrzo pošto su njih trojica krenuli da oslivaju unutrašnjost crkve, jedan po jedan su počeli da im se priključuju drugi osuđenici. Svako je želeo da doprinese obnovi crkve onoliko koliko ume i može.- Sećam se jednog čoveka iz Knjaževca koji je došao i rekao da želi da pomogne, a pojma nije imao o slikanju, nikada četkicu u ruke nije uzeo. Na kraju se pokazao kao najdarovitiji. Celu crkvu je oslikalo nas dvanaestorica. Svako je radio koliko je mogao. Sećam se da sam neretko dolazio u sedam ujutro, a odlazio u sedam uveče. Niko me nije terao, ali sam morao da završim započeto. Pri tom, na početku smo radili po opasnoj hladnoći, duvalo je na sve strane, a samo jedna peć - bubnjara. Ne znaš da li je pametnije da ne radi, pa se smrzavaš ili da radi jer se od dima pravila gusta magla. Onda se ponovo bez ikakve najave pojavio Pukovnik i uneo četiri kalorifera - priča ovaj osuđenik dok nam ponosno pokazuje šta je sve oslikao, a toga ima.
Crkva je svečano, uz prisustvo patrijarha Irineja i vladike Teodosija, osveštana 2014, a prošle godine i formalno završena.
Molitvena soba za muslimane
Shodno evropskim standardima, u okviru zatvora se nalazi i molitvena soba za pripadnike islamske veroispovesti i oni uglavnom tu dolaze petkom na glavnu molitvu (džuma namaz).
Prostorija je uređena u jednoj od nekadašnjih službenih prostorija zatvora, a opremljena je po svim zahtevima i pravilima islama.
Istovremeno, muslimani u zatvoru sve obroke dobijaju pripremljene shodno zahtevima svoje vere.
Pogrešan izbor
Miloš Nikolić ne želi da priča o onome zbog čega je u zatvoru sem da nije imao veze sa "zvučnim imenima" iz sveta krijumčarenja heroina. Kaže kratko:
- Splet okolnosti, pogrešan izbor. Nisam ponosan na to što sam radio.
Od robije mu ostaje još dve godine, pa planira da se preseli u Švajcarsku gde mu je već supruga.
- Svakako neću raditi ono što sam do sada radio - obećava.
Uz platu i sertifikat
Zatvorenici u Nišu su posle crkve počeli da obnavljaju i većinu drugih objekata jer je većina izgrađane pre Drugog svetskog rata. U toku je potpuno renoviranje glavnog ulaza sa svim pratećim objektima, a prethodno je sređena nova hala za šivenje, izgrađeni staklenici, sve zgrade na izdvojenom gazdinstvu gde se drži stoka...Aleksandar Grbović, upravnik KPZ Niš kaže da je na raznoraznim poslovima u zatvoru, angažovano oko 1.000 osuđenika.
- Sve je na dobrovoljnoj osnovi, dakle, ako neko ne želi nešto da radi, onda i neće. Međutim, napravili smo takav sistem da svako ko se prihvati nekog posla, prolazi kroz stručno osposobljavanje za koje na kraju dobija međunarodno priznati sertifikat. Reč je o najrazličitijim, mahom, u civilstvu deficitarnim zanimanjima. Uz to, svako od njih dobija mesečnu platu koja je, po zakonu, 20 odsto od minimalne cene rada u Srbiji - priča Grbović.
Snimljen je i film o obnovi crkve: Zatvorska molitva
Obnova crkve je vredno snimana kamerom, a rezultat je dokumentarni film "Zatvorska molitva" koji je ove godine osvojio prvo mesto i nagradu Zlatni vitez na festivalu dokumentarnog filma u Rusiji.
Uz sve to, sve je više ljudi koji posete Niš, a žele da obiđu i ovu svetinju koja je jedna od tri najveće u gradu.
- Već smo razgovarali s Turističkom organizacijom Niša da posetu crkvi u zatvoru uvrste u svoju redovnu, turističku ponudu. Ovaj naum je trenutno stopiran jer prethodno moraju da se reše brojni bezbednosni i organizacioni problemi, a zatim i da se naprave termini kada je moguće organizovati takve posete. Međutim, verujem da ćemo ubrzo imati i organizovane turističke ture - ističe Aleksandar Grbović.
