Beograd, prestonica balkanskog podzemlja (7): Odlazak prve kriminalne lige
Za svega nekoliko meseci od poslednje likvidacije nekoliko prijatelja vladajuće srpske porodice Milošević-Marković, Beograd je potreslo novo spektakularno ubistvo. Ispred kafića 22 u Novom Beogradu, 4. maja 1998. godine mecima iz kalašnjikova ubijeni su Jusuf Bulić, Petar Vujičić, direktor FK Železnik, i Nenad Raščanin, Vujičićev telohranitelj.
Četrdesetšestogodišnji Jusuf - Jusa Bulić bio je član grupe koju je predvodio Ljubomir Magaš, poznatiji kao Ljuba Zemunac. Ubice su sačekale da Bulić uđe u automobil i onda ga izrešetali rafalima iz kalašnjikova.
Lov na srpske momke
Bulićevo ime pojavilo se u podzemlju sedamdesetih godina prošlog veka, kad je zajedno s Ljubom Zemuncem i Radetom Ćaldovićem Ćentom otišao u Italiju, gde je upoznao Željka Ražnatovića Arkana, Đorđa Božovića Gišku i druge. Ubrzo su počeli sukobi s policijom, a Bulić je 1977. godine uhapšen u Amsterdamu zbog falsifikovanja vozačke dozvole. Već sledeće godine raspisana je i poternica za njim, jer se sumnjičio za ubistvo Veljka Krivokapića u Beču.
Iako je Buliću na tragu bilo nekoliko evropskih policija, on ih je zajedno s Ljubom Zemuncem i Radetom Ćaldovićem Ćentom uspešno izbegavao, sve do hapšenja ispred katedrale u Kelnu. Međutim, zajedno sa Ćaldovićem pušten je iz pritvora, jer je u međuvremenu austrijsko tužilaštvo odustalo od optužbi za ubistvo Krivokapića. Bulić tada odlazi u London kod Magaša, koji je izbegao hapšenje, a zatim obojica odlaze u Frankfurt. Nakon ubistva Ljube Zemunca 1986. u tom gradu, Bulić se vraća u Jugoslaviju. Posvetio se legalnom biznisu. Kupio je popularne beogradske kafane Zonu Zamfirovu, Ruski car i Piranu, a na Novom Beogradu je držao kafić 22. Budući da je s porodicom živeo u beogradskom naselju Železnik, bilo mu je logično da otkupi i FK Železnik, po kom se i pročuo u javnosti.
Beograd, prestonica balkanskog podzemlja:
3. Kobna greška "idola mladih"
4. Čitulju mu poslao i Eskobar
Još jedan član stare jugoslovenske "prve lige" kriminalaca takođe je ubrzo smaknut. Darko Ašanin, jedan od najpoznatijih srpskih kriminalaca, čije je ime vezivano za mnoge afere u podzemlju, trgovinu narkoticima i ubistvo Andrije Lakonića, marta 1990. u beogradskoj diskoteci Nana, smaknut je 30. juna 1998. u svom kafiću Koloseum na Dedinju. Likvidirao ga je jedan ubica iz automatskog oružja u bašti njegovog restorana.
Štićenik ministra vojnog
Ašaninovo ime se posle afere "Nana" samo još jednom pojavilo u javnosti. On je u avgustu 1994. godine uhapšen u Grčkoj, gde je letovao s porodicom. Belgija i Nemačka su tražile njegovo izručenje od Grčke, zbog optužbe za učešće u ubistvu albanskog političkog emigranta Envera Hadrija 1990. u Briselu. Grčevita borba belgijskih vlasti da ga se domognu, upornost Jugoslavije da ga vrati u zemlju, i nezavidan položaj Grčke u kojem se našla pred saveznicima, okončani su na neočekivan način. Ašanin je, navodno, u grčkom zatvoru spakovan u vojni helikopter koji je doleteo iz Beograda i prebačen u Srbiju. U javnosti se spekulisalo o okolnosti da mu je rođačka veza s Pavlom Bulatovićem, tadašnjim ministrom Vojske Srbije i Crne Gore, predstavljala diskretnu zaleđinu.
U vezi sa Službom
Darko Ašanin je prošao nekažnjeno u slučaju "Nana", a jedan od iskusnih inspektora srpske policije pre nekoliko godina je izjavio kako je praktično saradnja Državne bezbednosti s kriminalcima od njega počela. "On je bio prvi koji je nalazio gangstere za radove u inostranstvu. Ašanin je bio zaštićen maksimalno. Ostali su bili podizvođači", izjavio je inspektor.Šampion sveta smaknut zbog devojke
Tokom NATO agresije i bombardovanja Srbije nije bilo značajnijih ubistava u podzemlju, ali je posle rata bilo sve više "čišćenja redova" među kriminalcima i likvidacija povezanih sa politikom. Tako je stradao i tridesetpetogodišnji Zoran Šijan, bivši kik-bokser i šampion sveta u ovom sportu. Ubijen je 27. novembra 1999. godine na raskrsnici u centru Beograda.
Policija je tek posle nekoliko godina dobila saznanja da je ubistvo naručio jedan poznati kriminalac, koji je i dan-danas aktivan i često se pojavljuje u medijima. Razlog je bio spor oko devojke, koju je Šijan preoteo. Međutim, materijalnih dokaza za njegovo ubistvo još nema.
Šijan je ubijen sat i po posle ponoći u svom mercedesu 600, na uglu ulica Nemanjine i Svetozara Markovića. Likvidiran iz škorpiona kada je vozilo zaustavio na semaforu. U tom trenutku s njegove leve strane prišao je automobil sa napadačima koji su u njega ispalili smrtonosne rafale. Mercedes je krenuo niz ulicu, prešao tramvajske šine i zaustavio kada je udario u parkirano vozilo sa druge strane ulice. Na Šijana je ispaljeno 18 hitaca u glavu i grudi. Bio je jedan od najvažnijih članova "surčinske grupe". Surčinci su u to vreme važili za jedinu preostalu organizovanu ekipu na beogradskom asfaltu, nalik nekadašnjoj voždovačkoj grupi. Koristeći veze u policiji i carini, tiho su uspostavili monopol nad prodajom ukradenih automobila i uzeli znatan deo u distribuciji droga u Jugoslaviji.
