Beograd, prestonica balkanskog podzemlja (12): Šamar srpskoj vladi i policiji
General-major Boško Buha, pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, ubijen je 10. juna 2002. u Beogradu. Bivši šef beogradske policije postao je nova žrtva na vrelom asfaltu Beograda, u doba kada su pored kriminalaca, žrtve sve više bili ljudi iz vlasti ili bliski vlasti, što je kulminiralo atentatom na premijera Zorana Đinđića godinu dana kasnije.
Nagrada za saradnju
General Buha je rođen 30. septembra 1959. godine u Virovitici u Hrvatskoj. Fakultet narodne odbrane završio je u Zagrebu, a u Beograd je stigao 1991. posle izbijanja sukoba u Hrvatskoj. Ubrzo postaje načelnik Odeljenja unutrašnjih poslova u Sopotu, kod Beograda.
Beograd, prestonica balkanskog podzemlja:
3. Kobna greška "idola mladih"
4. Čitulju mu poslao i Eskobar
5. Kraj prvog "reketa" Minhena
6. Padaju prijatelji Prve porodice
7. Odlazak prve kriminalne lige
8. Svetska vest - Ubijen Arkan!
Za komandanta Policijske brigade SUP Beograd postavljen je 1998. godine. Buha je oko godinu dana proveo na Kosovu, gde je bio i tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, kada je i ranjen.
Značajno je njegovo učešće u petooktobarskim promenama u Srbiji. Kao komandant policijske brigade SUP Beograd Buha je dobio zadatak da prekine štrajk rudara u basenu Kolubara. Buha zadatak nije izvršio, još je uspeo i da obmane svoje pretpostavljene o pravim razmerama štrajka.
Za načelnika beogradskog SUP-a imenovan je 6. februara 2001. U čin general-majora unapređen je 1. juna 2001, a kada je ubijen, bio je pomoćnik načelnika resora Javne bezbednosti MUP-a Srbije.
Dok je ulazio u svoj džip kod hotela Jugoslavija, do njega su dotrčala dvojica napadača i jedan od njih je ispalio rafal iz kalašnjikova. Saobraćajna policija, koja je bila u blizini, bacila se na zemlju, pa tako nisu videli ubice. General Buha je prebačen u Urgentni centar sa teškim povredama gde je ubrzo umro. Kobne večeri bio je sa prijateljima na jednom splavu kod Jugoslavije. U momentu napada Buhini prijatelji su bili udaljeni desetak metara, a čuvši hice, i oni su zalegli, pa nisu videli napadače.
Ubistvo policijskog generala bio je veliki šamar policiji, ali i Vladi Zorana Đinđića. Četiri meseca kasnije, za ovo ubistvo je osumnjičen i uhapšen Nikola Maljković, sin projektanktinje kuće vođa zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma u Beogradu. Međutim, pažnja je potom usmerena na Makinu grupu, čiji je vođa bio Željko Maksimović Maka. Pored Maljkovića, uhapšeni su kao saučesnici Dragan Jakšić Karlos, Dragan Ilić Limar i Dragan Alijević, dok je Maka pobegao.
Policija je objavila da je ova grupa planirala veći broj atentata i otmica, počev od premijera Đinđića i njegove porodice, zatim likvidacije potpredsednika Vlade SRJ Miroljuba Labusa, šefa poslaničke grupe DOS Čedomira Jovanovića, lidera radikala Vojislava Šešelja, bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije Jovice Stanišića, kao i praćenje nekih članova Vlade Srbije i poslovnih ljudi.
Pušteni, pa jureni
Organizovano je suđenje u odsustvu Make, ali su 2004. svi oslobođeni zbog nedostatka dokaza. Vrhovni sud Srbije je, međutim, u oktobru naredne godine poništio oslobađajuću presudu i naložio da se suđenje ponovi, ali se to nije dogodilo jer je većina članova grupe još uvek u bekstvu. General Buha sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. On je bio rođak čuvenog partizanskog bombaša iz Drugog svetskog rata, dečaka Boška Buhe. U njegovoj porodici nastao je običaj da se svakom prvom muškom detetu iz kuće daje ime Boško.
Sportska mafija u akciji
Branko - Bata Bulatović, 53-godišnji generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore, ubijen je 26. marta 2004. u centru Beograda. Ovo ubistvo skrenulo je pažnju na stanje u sportu i tzv. sportsku mafiju, za koju se smatra da stoji iza njega.Tog sunčanog jutra, Bulatović je pešice stigao od svog stana na Dorćolu do zgrade na Terazijama, gde su se nalazile kancelarije FSS. Kada je ušao u zgradu i popeo se na treći stepenik, čovek koji je stajao kod lifta prišao mu je i ispalio metak u potiljak. Zatim je hladnokrvno rekao "Ćuti!" zaprepašćenoj spremačici koja je slučajno naišla i odšetao u podzemni terazijski prolaz. Prvi su Bulatoviću pritekli u pomoć tadašnji savezni selektor Ilija Petković i sekretar reprezentacije Petar Pešić. Pomislili su da je reč o srčanim problemima, ali je sve bilo jasno kada su videli lokvu krvi. Bulatović je bio bez svesti, ali još živ. Lekari su ipak bili nemoćni. Metak mu je bukvalno uništio mozak.
Dan posle ubistva policija je objavila foto-robot osumnjičenog, ali niko nije uhapšen. Nije rasvetljen ni motiv ubistva. TV serijal Insajder koji se bavio fudbalskom mafijom, objavio je godinama kasnije da je Bulatovićevo ubistvo naručeno iz Crne Gore. Navodno je likvidiran samo nekoliko dana pošto je odbio da registruje utakmicu Sutjeska-OFK Beograd zbog sumnje da je nameštena. Sutjesku je vodio Brano Mićunović, a OFK Beograd Zvezdan Terzić, danas rukovodilac u Crvenoj zvezdi. Ove sumnje nikada nisu dokazane.
Inače, Bulatović je 1999. godine uhapšen na aerodromu u Barseloni sa koferom u kom je bilo 123.000 dolara koje je pokušao da prenese u Srbiju. Novac je oduzet, ali je ostalo nepoznato kome je Bulatović nosio novac. On je tada izjavio da je zbog sankcija u to vreme iz zemlje izneo oko 30 miliona nemačkih maraka u najlonskim kesama.
