Balkan i dalje traži vođu
Nostalgiju i žal za vremenima sada bivše Jugoslavije i njenim doživotnim predsednikom Titom, građani od Vardara pa do Triglava, 25. maja svake, pa i ove godine iskazuju dugim kolonama, strpljivo čekajući da se na Titov rođendan poklone njegovim senima na Dedinju.
To prohujalo doba od kraja Drugog svetskog rata do prve polovine 80-ih prošlog veka, mnogi danas zovu titologija. Simboli tih prohujalih vremena su fića i zastava, crno-beli TV, vikendica na kredit, letovanje na Jadranu, šoping u Trstu, ali, pre svega štafeta mladosti i slet koje je još 25. maja davne 1945. organizovao Centralni komitet Saveza komunističke omladine kao prvu proslavu Titovog rođendana.
Zaslužio je sve počasti za života i posle njega, jer nikad se više neće pojaviti takav čovek na ovim prostorima, tvrdi maršalov unuk Joška Broz i napominje da niko više ne može da vrati to vreme kada je njegov deda vodio SFRJ, ni štafetu, ni slet. U izjavi za "Vesti" ističe i da sve što je radio kao predsednik SFRJ, radio je za dobrobit države i naroda.
- Narodu nijedan vođa ne može da pruži to što im je dao Tito, pa otuda žal za njim i tim vremenom. Današnji lideri samo pričaju i obećavaju i sve ostaje na tome, pa su oni kratkog daha - tumači Joška Broz.
Tito je, po zvaničnim podacima, rođen 7. maja 1892. u Kumrovcu, ali je kao dan rođendana uzet datum nemačkog desanta na Drvar 1944. s ciljem da zarobe Tita. On je ipak uspeo da pobegne prilikom desanta padobranaca. Svetkovina je organizovana na predlog Omladine Kragujevca kao masovno trčanje širom zemlje tokom kojeg bi mladi nosili ukrasne palice s rođendanskim čestitkama.
Tito prvu štafetu prima u Zagrebu 1946, a svake godine je broj onih koji su je nosili rastao pa je 1945. trasom od 9.000 kilometara trčalo 12.500 mladih, a deceniju kasnije 1,4 miliona prošlo 96.000km. Centralni komitet Narodne omladine Jugoslavije 1957, proglasio 25. maj Danom mladosti, štafeta je pošla iz Kumrovca i svake godine kretala iz drugog mesta. Na završnoj svečanosti posle sleta na stadionu JNA, Titu je najbolji omladinac iz oblasti sporta, kulture i drugih, radnik ili student, uručivao štafetu. Ta palica je vremenom institucionalizovana, pa su uzorne đake za slet birali njihovi profesori.
Poslednje putešestvije ukrasna palica je imala 1987, kada je na vlast u Srbiji došao Slobodan Milošević, a 1988. je poslednji put održana priredba u čast Dana mladosti. Godinu kasnije se već zveckalo oružjem, a 1990. je na stazama i bogazama kojima je prolazila štafeta, počela da pada bratska krv. Rat je od jugorepublika napravio države, a danas tri decenije kasnije, ostala je samo tuga mnogih u Srbiji i ostalim bivšim republika za Titovim dobom i velikom i moćnom državom.
Tu tugu, sociolog Petar Lađević vidi kao sećanje na način života ljudi u to vreme.
- Ti ljudi koji danas posećuju Titov grob smatraju da su živeli bolje tada nego posle njegove smrti - tumači Lađević za "Vesti".
On smatra da postoji problem i u sistemu obrazovanja, jer nikada nije objašnjeno kako su se odigrale neke sekvence iz novije istorije.
- Nesporno je da je Tito bio istorijska ličnost, da je nesumnjiv njegov antifašizam kao i da je bio vođa Pokreta nesvrstanih. Dolaskom na njegov grob, narodi sa tla bivše Jugoslavije pokazuju da i dalje tragaju za vođom, čega smo mi svedoci i danas - kaže Lađević.
Zlokobno predviđanje
Proslave Dana mladosti su nastavljene posle Brozove smrti, pod sloganom "I posle Tita Tito", uz zakletvu Jugoslovena da će istrajati na njegovom putu. Ali, 1987. dizajnerski studio Novi kolektivizam iz Ljubljane kao rešenje za proslavu šalje prepravljeni plakat nacističkog umetnika Ričarda Klajna i umesto simbola nacista stavlja jugoslovenski.
Brzo počinje rad drugih slovenačkih umetnika, ali ni njima mnogi nisu bili zadovoljni, jer je štafeta bila plastična i sa osam crvenih tačkica na vrhu, koji su tumačeni kao pretnja da će u republikama i pokrajinama SFRJ poteći krv. Štafeta tada kreće sa Triglava, nakon što je deset alpinista jedva uspelo da razvije jugotrobojku, a nadovezuje se naziv sleta "Upalite svetlo" i pesma Đorđa Balaševića "Stari orkestar", protumačena kao prozivka kolektivnog predsedništva SFRJ.
Na hiljade štafeta
Do 1957. nije bilo jedinstvene štafete, već je svaka republika, grad, vojska, važno preduzeće imalo svoju, pa danas postoji 22.000 palica sa rođendanskim čestitkama Titu. Palice su najčešće pravljene od drveta i metala, sa petokrakom ili plastičnom buktinjom na vrhu. Poruke iz tih 13 godina su najraznovrsnije, a štafete zanimljive. Štafete su se delile na lokalne i glavne iz šest republika. Te glavne je ispred Belog dvora Tito primao od njihovih poslednjih nosilaca do 1956, a lokalne štafete su davane vlastima u lokalu, pa prosleđivane u depo u Beogradu.
Počasni Stipe
Štafetu je 1959. spasao Stipe Eterović sa Brača, udarnik ondašnjeg Jadrankamena, od pokušaja albanskih bandita da je se domognu i tako u jeku Informbiroa nanesu moralni poraz Jugoslaviji. On je sa dvojicom omladinaca preplivavao Skadarsko jezero, prateći ukradenu štafetu, a sa albanske strane je čak pucano na njih. Međutim, momak kod kojeg je bila štafeta ispustio ju je, a Eterović iako ranjen u nogu, dograbio i doplivao do obale. Kao spasilac postao je počasni gost svih sletova.
