Bosanska matrica NATO zločina
Agresijom koju je NATO 24. marta 1999 godine izvršio na tadašnju SR Jugoslaviju, punopravnu članicu Ujedinjenih nacija, istovremeno je značio i kraj mira u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Ali, godinama ranije NATO je prošao fazu pripreme za ulazak u ovaj sukob "vežbajući" na Bosni i Hercegovini, gde se od početka 90-ih godina prošlog veka vodio građanski rat između muslimana, Srba i Hrvata", piše u autorskom tekstu za portal Raša tudej na nemačkom jeziku, povodom 20. godišnjice NATO intervencije, nemački novinar i publicist Rajner Volfgang Rup.
"Vesti" donose izvode iz ovog teksta:
Od 1992. godine pa sve do oružane intervencije NATO-a 1995. godine protiv vojnih snaga bosanskih Srba, masakri civilnog bosansko-muslimanskog stanovništva više su se puta koristili kako bi se podstakli UN, a posebno javnost u zemljama NATO-a na intervenciju protiv "zverskih zločina Srba".
Ali, baš kao i nedavno u Libiji i Siriji, mnogi od tih zločina u Bosni i Hercegovini bili su dobro pripremljeni i organizovani. Već tada bilo je to dobro poznato u UN i NATO. U jednom ranijem članku serijala na RT "Dvadeset godina NATO-rata protiv Jugoslavije" pomenut je masakr od 28. avgusta 1995. godine na pijaci Markale u Sarajevu, što je predstavljalo izgovor NATO za bombardovanja položaja bosanskih Srba.
Prema zvaničnim zapadnim izvorima, bosanski Srbi ispalili su minobacačku granatu i ubili 37 civila, a teže i lakše je povređeno 90 osoba. Iako je ponovo bilo jasnih tehničkih pokazatelja da zvanična verzija događaja ne može biti istinita, zapadni mediji i NATO političari brzo su utvrdili da su "odvratni Srbi" nesumnjivo krivci.
Još i pre nego je izvršena forenzičko-tehnička istraga mesta zločina krenuli su vazdušni napade NATO u Bosni i Hercegovini. To je ujedno bio i uvod i veliku vojnu intervenciju protiv Srbije i ostatka Jugoslavije koja je usledila nekoliko godina kasnije.
Sada je dobro poznato čak i u krugovima UN i NATO da se ekstremno nacionalističko političko rukovodstvo bosanskih muslimana očigledno nije libilo da žrtvuje i pripadnike svog naroda u pažljivo pripremljenom i posebno podmuklim masakrima, a potom zločine prišivali Srbima. A sve sa ciljem da izazovu gnušanje međunarodne javnosti i time NATO stave na svoju stranu. Te nacionalističke snage u Sarajevu su se nadale da će kroz NATO vojnu intervenciju ostvariti svoj san o nezavisnoj, muslimanskoj nacionalnoj državi na teritoriji Bosne i Hercegovine.
Pobili Srbe u redu za hleb
Još 22. avgusta 1992. godine, dve i po godine pre masakra u Markalama, Leonard Dojl, dopisnik britanskog lista "Indipendent", objavio je iz Njujorka tekst pod naslovom "Muslimani masakriraju vlastiti narod". U njemu se navodi da "zvaničnici Ujedinjenih nacija i visoki oficiri zapadnih vojnih snaga pretpostavljaju da su neke od najgorih ubistava u Sarajevu, uključujući i masakr najmanje 16 ljudi u redu za hleb u tadašnjoj ulici Vase Miskina, počinili muslimanski branitelji grada Sarajeva, a ne njihove komšije Srbi".
On dalje tvrdi su "ova ubistva izvršena kao propagandni trik da bi se probudilo saosećanje svetske javnosti i izazvala vojna intervencija".
Nakon rata, kanadski general-major Luis Mekenzi, tadašnji komandant snaga UN u Sarajevu, opisao je u svojoj knjizi "Mirotvorac" krvavi masakr u Ulici Vase Miskina:
- Predsednik Alija Izetbegović u Sarajevu optužuje da je to bio srpski minobacački napad, a Srbi tvrde da je reč o podmetnutoj eksplozivnoj napravi. Naši ljudi sa terena nam govore da je zaista bilo nekih stvari koje pobuđuju sumnju u zvaničnu verziju Sarajeva. Ulica je bila zatvorena neposredno pre incidenta. Kada su ljudi stali u red za hleb, pojavili su se mediji ali su zadržani na bezbednoj distanci. Nakon napada i eksplozije istog su trenutka sa kamerama i foto-aparatima bili na licu mesta. Ispostavilo se da su u većini u tom redu za hleb ubijeni 'lojalni' Srbi, kako su u Sarajevu zvali one pripadnike srpskog naroda koji nisu bili proterani ili sami napustili glavni grad BiH - napisao je Mekenzi.
Krvava sahrana
U svom članku iz Njujorka, dopisnik Leonard Dojl komentarisao je i druge izveštaje iz Sarajeva iz tog vremena, kao što je bila eksplozija na groblju u Sarajevu tokom sahrane dvoje poginulih siročadi, 4. avgusta 1992. godine. Odmah je za taj gnusni zločin optužena srpska strana.
Međutim, jedan pripadnik snaga UN, koji je takođe bio na sahrani i tom prilikom lakše povređen, u izveštaju poslatom u Njujork izrazio je sumnju u zvaničnu verziju bosanskih muslimana.
- Stajao sam na samo dva metra od mesta od eksplozije. Da je to zaista bila minobacačka granata sigurno bih i ja bio raznesen u komadiće - posvedočio je ovaj čovek.
"Atentat" na Daglasa Herda
Treba pomenuti i incident od 17. jula iste godine kada je granata pogodila prostor ispred ulaza u zgradu Predsedništva BiH u Sarajevu, samo 30 sekundi pre nego je u nju, zbog ranije zakazanog sastanka sa Alijom Izetbegovićem, ušao tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Daglas Herd.
Tom je prilikom ranjeno 10 civila, a svi glavni zapadni mediji odmah su za napad opet optužili Srbe i događaj okarakterisali kao pokušaj ubistva britanskog političara.
Ubili producenta i mirovnjaka
Od očiju javnosti dugo je ostao sakriven i izveštaj UN da je "mala šansa da je snajperski metak koji je 13. avgusta 1992. godine ubio američkog TV producenta Dejvida Kaplana u blizini sarajevskog aerodroma došao sa srpskih položaja". U izveštaju se citara izjava jednog pripadnika mirovnih snaga UN:
- Metak je do žrtve leteo horizontalno, tako da je strelac morao takođe biti na tom nivou. Pošto su bosanski Srbi imali svoje položaje na planinama oko grada, horizontalna putanja smrtonosnog hica pokazuje da je ispaljen sa muslimanskih položaja u samom gradu.
Takođe, zvaničnici UN smatrali su da je i ukrajinski vojnik iz sastava mirovnih snaga u krugu kasarne "Maršal Tito" stradao od muslimanskog metka.
