Grešna ljubav Jelene Savojske (15): Jadikovka u Meterizima
Kako su u dugu zemanu priče o bezimenom perjaniku, ljubavniku princeze Jelene, počele polako da jenjavaju i poprimaju osobenosti maštovitih legendi, to što je Dejan Crvenko pre dvadesetak godina u svojoj pesmi, u završnom stihu, spomenuo ime Miloš, iznova je raspalilo znatiželju hroničara i biografa za ovu zagonetnu i intrigantnu epizodu iz porodičnog životopisa knjaza i prvog i potonjeg crnogorskog kralja Nikole Prvog Petrovića, odnosno njegove ćerke, slavne italijanske kraljice Jelene.
Kad se pojavila pesma Dejana Crvenka, odmah su se javili oni koji su iz zaborava počeli da vaskrsavaju momke sa imenom Miloš, a koji su u ona vremena imali neke veze sa cetinjskim dvorom. Najuverljivije su delovali oni koji su dokazivali da je u pitanju Miloš Jovićević iz Rijeke Crnojevića, odnosno sa Riječkog grada, negdašnji perjanik knjaza Nikole.
Nagađanja i nedoumice je, po svoj prilici definitivno prekinuo i zagonetku odgonetnuo Radovan Strugar sa Meteriza:
- Tu, bogme, nema nikakve zagonetke - veli ovaj ozbiljni i temeljiti čovek. - I ja, i svi koji smo upamtili Miloša Markova Lopičića odavde sa Meteriza, a on je umro 1963. godine u dubokoj starosti - mislim da je imao više od devedeset godina - znamo da je on bio taj nesuđeni zet knjaza Nikole i da je do poslednjeg dana duga života jadikovao za Jelenom.
- Milošev otac Marko - kazuje Strugar - sin čuvenog Jošete Petrova, junaka i bastadura, umnika i pravdoljubnika, koji je živeo 110 godina, bio je perjanik na dvoru Petrovića. Imao je sina Miloša i dve ćerke - Anđa je bila udata u glasitu kuću Dajkovića, za Andriju Šutova, a sestra joj, zaboravio sam joj ime, za nekog Strugara. Miloš je otišao očevim stopama - postao je i on perjanik. Bio je čovek izuzetne fizičke lepote. Ja ga pamtim već kao starca, ali je i tada stasom i lepotom odskakao. Mislim da ga nikad nisam vidio sem u crnogorskom odijelu, prav kao koplje, urednih belih brkova - da ti ga oko ugrabi u hiljadu...
Znali su ljudi na Meterizima za tu njegovu tajnu i neostvarenu ljubav sa princezom Jelenom. Kažu da bi se uvek uznemirio kad bi je ko spomenuo ili ga upitao za nju. "Srce mi je odnijela preko mora", rekao bi sjetno i skretao priču na drugo...
- Kad se konačno skrasio na Meterizima posle tog "ljubavnog brodoloma"- kazuje dalje Radovan Strugar - Miloš se oženio Đušom, prvom komšinicom, ćerkom Veliše Petričevića, i sa njom izrodio petoro dece - dva sina, Vlada i Veljka, i tri ćerke - Ivanu, Milku i Đinu. Taj brak se, ipak, iz nekih razloga raspao. Razveli su se, Miloš je zdržao i podizao decu, a Đuša se preudala za Dušana Lopičića i sa njim odselila u Metohiju. Tamo je rodila sina, ali se nedugo potom razbolela i umrla, a Dušan se sa sinom vratio i posle živio u Rijeci Crnojevića.
Milošev sin Vlado se nije ženo. Pre Drugog svjetskog rata je bio državni nameštenik, a onda je 1944. godine krenuo u odstupnicu sa četnicima Pavla Đurišića i narodom i negde na tom putu, u Bosni, umro od tifusa. Njegov brat Veljko je posle Drugog svetskog rata radio kao službenik u Beogradu i iza njega je ostao sin Radivoje-Njegoš i ćerke Tatjana i Lela.
Miloševa ćerka Milka je bila udata za Jovana Pejanovića iz Dobrske Župe, ali nije imala poroda, a najmlađa Đina se nije udavala već je živela i pazila oca sve do 1963. godine kad je večno sklopio umorne i napaćene oči...
Dugotrajna nagađanja
U tim ranijim dugotrajnim nagađanjima ko bi mogao biti taj nesuđeni zet knjaza i kralja Nikole, pominjan je, pored ostalih, neki Petar Krivokapić, perjanik iz Katunske nahije. Onda i Petar Nikolić iz Nikšića, koji, izgleda, nije bio perjanik, ali jeste junak i momak izuzetne lepote.
"Rano moja neprebolna"
Komšije i prijatelji Miloša Lopičića kažu da je on počesto u osami, uvjeren da ga niko ne čuje, glasno jadikovao za Jelenom: "o Jelena, rano moja neprebolna, što me ostavi, neproisto ti bilo...
- Miloš je bio brat moje babe Anđe, odnosno ujak moje majke - kaže Krsto Pejović. - Moja majka je često pričala o toj velikoj, tajnoj ljubavi njenog ujaka koju nikad, do kraja života nije zaboravio, i pamtila stihove koje joj je posvetio i koje je pjevao u rijetkim prilikama: "O Jelena, moja slasti, što mi život upropasti..."
