Grešna ljubav Jelene Savojske (15): Jadikovka u Meterizima
Kad se pojavila pesma Dejana Crvenka, odmah su se javili oni koji su iz zaborava počeli da vaskrsavaju momke sa imenom Miloš, a koji su u ona vremena imali neke veze sa cetinjskim dvorom. Najuverljivije su delovali oni koji su dokazivali da je u pitanju Miloš Jovićević iz Rijeke Crnojevića, odnosno sa Riječkog grada, negdašnji perjanik knjaza Nikole.
Nagađanja i nedoumice je, po svoj prilici definitivno prekinuo i zagonetku odgonetnuo Radovan Strugar sa Meteriza:
- Tu, bogme, nema nikakve zagonetke - veli ovaj ozbiljni i temeljiti čovek. - I ja, i svi koji smo upamtili Miloša Markova Lopičića odavde sa Meteriza, a on je umro 1963. godine u dubokoj starosti - mislim da je imao više od devedeset godina - znamo da je on bio taj nesuđeni zet knjaza Nikole i da je do poslednjeg dana duga života jadikovao za Jelenom.
- Milošev otac Marko - kazuje Strugar - sin čuvenog Jošete Petrova, junaka i bastadura, umnika i pravdoljubnika, koji je živeo 110 godina, bio je perjanik na dvoru Petrovića. Imao je sina Miloša i dve ćerke - Anđa je bila udata u glasitu kuću Dajkovića, za Andriju Šutova, a sestra joj, zaboravio sam joj ime, za nekog Strugara. Miloš je otišao očevim stopama - postao je i on perjanik. Bio je čovek izuzetne fizičke lepote. Ja ga pamtim već kao starca, ali je i tada stasom i lepotom odskakao. Mislim da ga nikad nisam vidio sem u crnogorskom odijelu, prav kao koplje, urednih belih brkova - da ti ga oko ugrabi u hiljadu...
Znali su ljudi na Meterizima za tu njegovu tajnu i neostvarenu ljubav sa princezom Jelenom. Kažu da bi se uvek uznemirio kad bi je ko spomenuo ili ga upitao za nju. "Srce mi je odnijela preko mora", rekao bi sjetno i skretao priču na drugo...
- Kad se konačno skrasio na Meterizima posle tog "ljubavnog brodoloma"- kazuje dalje Radovan Strugar - Miloš se oženio Đušom, prvom komšinicom, ćerkom Veliše Petričevića, i sa njom izrodio petoro dece - dva sina, Vlada i Veljka, i tri ćerke - Ivanu, Milku i Đinu. Taj brak se, ipak, iz nekih razloga raspao. Razveli su se, Miloš je zdržao i podizao decu, a Đuša se preudala za Dušana Lopičića i sa njim odselila u Metohiju. Tamo je rodila sina, ali se nedugo potom razbolela i umrla, a Dušan se sa sinom vratio i posle živio u Rijeci Crnojevića.
Milošev sin Vlado se nije ženo. Pre Drugog svjetskog rata je bio državni nameštenik, a onda je 1944. godine krenuo u odstupnicu sa četnicima Pavla Đurišića i narodom i negde na tom putu, u Bosni, umro od tifusa. Njegov brat Veljko je posle Drugog svetskog rata radio kao službenik u Beogradu i iza njega je ostao sin Radivoje-Njegoš i ćerke Tatjana i Lela.
Miloševa ćerka Milka je bila udata za Jovana Pejanovića iz Dobrske Župe, ali nije imala poroda, a najmlađa Đina se nije udavala već je živela i pazila oca sve do 1963. godine kad je večno sklopio umorne i napaćene oči...
Dugotrajna nagađanja
U tim ranijim dugotrajnim nagađanjima ko bi mogao biti taj nesuđeni zet knjaza i kralja Nikole, pominjan je, pored ostalih, neki Petar Krivokapić, perjanik iz Katunske nahije. Onda i Petar Nikolić iz Nikšića, koji, izgleda, nije bio perjanik, ali jeste junak i momak izuzetne lepote.
"Rano moja neprebolna"
Komšije i prijatelji Miloša Lopičića kažu da je on počesto u osami, uvjeren da ga niko ne čuje, glasno jadikovao za Jelenom: "o Jelena, rano moja neprebolna, što me ostavi, neproisto ti bilo...
- Miloš je bio brat moje babe Anđe, odnosno ujak moje majke - kaže Krsto Pejović. - Moja majka je često pričala o toj velikoj, tajnoj ljubavi njenog ujaka koju nikad, do kraja života nije zaboravio, i pamtila stihove koje joj je posvetio i koje je pjevao u rijetkim prilikama: "O Jelena, moja slasti, što mi život upropasti..."