Grešna ljubav Jelene Savojske (8): Zaruke u Kremlju
Ubrzo posle neuspešne i razočaravajuće posete grofa Poninskog Cetinju i neispunjenih očekivanja od boravka zvaničnika sa italijanskog kraljevskog dvora u crnogorskoj prestonici, ukazala se potreba da knjaz Nikola putuje u Moskvu - da prisustvuje svečanom krunisanju cara Nikolaja Drugog Romanova.
Uveren da to neće biti prilika da se sretne sa mladim ruskim imperatorom, da od tog puta neće biti konkretne vajde ni za Crnu Goru ni za njega lično, da mu neće moći izložiti nevolje sa kojima se rve i zaiskati, prvenstveno rusku finansijsku potporu, knjaz je u jednom trenutku odlučio da u Moskvu pošalje svoja dva sina, prestolonaslednika Danila i maloletnog princa Mirka. Vešti Gavro Vuković se, međutim, tome oštro suprotstavio i kazao da bi bila velika greška i propust ako u sviti zvanica na svečanosti u Kremlju ne bude i gospodar Crne Gore lično.
Pošto mu je to, najverovatnije po savetu i nagovoru Gavra Vukovića, to ponovio i ruski izaslanik na Cetinju Argiropul, knjaz je ipak pristao i počeo da se sprema na dug i naporan put.
Kako je prethodno preko diplomatskih veza utvrdio da će ceremoniji krunisanja ruskog cara prisustvovati i naslednik italijanskog prestola, uporni Gavro Vuković je ugledao priliku da se tu sretnu mladoženja Viktor Emanuel i princeza Jelena, pa je njenom ocu predložio da u Moskvu neizostavno putuje i ona pod izgovorom da poseti sestru, veliku rusku knjeginju Milicu. Knjaz Nikola se odmah saglasio čim mu je Vuković otkrio stvarni razlog i cilj tog puta pa se tako i princeza Jelena našla na toj gala svečanosti.
"Na prvom velikom dvorskom balu pozvata je i ona", piše Gavro Vuković, "i odigrala kontr-dans viz a-vi caru. Čim je svršen bio kontr-dans, princ Napoljski (italijanski prestolonaslednik Viktor Emanuel, napomena B. S.) prišao je, bez ikakve formalnosti, princesi i sam joj se predstavio, bez posredovanja njenog oca, ni braće, niti sestara, koji su svi u sali bili prisutni. Kuražni savojski princ nije ni sekunde odugovlačio, već je poslije nekoliko izmijenjenih riječi, počem je teren svemu tome bio priugotovljen, na obije strane, priješao na samu stvar.
Zapitao ju je, bez okolišenja i prethodne izjave ljubavi, hoće li poći za njim. Princesa Jelena odgovorila mu je da hoće, ako roditelji dozvole. Imam i ja roditelje, rekao je princ, no ja vas pitam dajete li mi vi vašu ruku, da ćete me uzeti, a ja vam nudim moju, i da vas ja hoću, pa ćemo se docnije zanimati i kod mojih i kod vaših roditelja, da nam oni dadnu saizvoljenje i blagoslov. Na to je princesa Jelena odgovorila kategorično da je voljna poći za njim. Istog večera u carskom dvoru primijetili su intimni razgovor italijanskog princa sa crnogorskom princesom, kao i njegovu pažnju prema njoj kud god se je kretala po salonima."
Italijanski princ, pošto je dobio reč princezinu nije se više ni na koga osvrtao, štaviše nije ni knjazu jedne reči progovorio, već su se po salonima mimoilazili koliko da nije tu ničega bilo. Sledstveno, ni knjaz nije mogao o tome događaju govoriti caru, niti ikome drugome:
"Čudnovat udes sudbine da se princesa Jelena zaruči u drevnom Kremlju, najvažnijem dvoru ruskih careva, gdje se je ranije mislilo da će ona biti određena da nosi carsku krunu na glavi. Ali eto, proviđenje naknadi joj italijansku, mjesto ruske krune", zaključuje Gavro Vuković, ne bez ushićenja i ponosa što je njegovo provodadžisanje ipak dalo ploda.
Žurba Viktora Emanuela
Mladoženja, očigledno očaran i likom i duhom svoje zaručnice, nije više odugovlačio. Zatražio je da se ona ni trena ne zadržava u Moskvi već da se odmah vrati na Cetinje i tamo ga čeka, jer će on uskoro doći da formalno obavi i ozvaniči veridbu i dogovore se oko venčanja i svadbe.
Lepa i velikodušna
"Princeza Jelena najelegantnijeg je stasa što se zamisliti može", opisuje Gavro Vuković lepotu najzgodnije ćerke knjaza Nikole. "Umjerene visine, to jeste visoka, ali ne suvišno. Divne glave sa otmjenim crtama, čela visoka, inteligentna. Očiju krupnih, crnih, punih čara i duhovnosti. Nosa i sviju crta na licu umjerenih i otmjenih. Kose bogate, crne, nježne, jednom riječju princesa Jelena morala je učiniti na kralja italijanskog i kraljicu utisak jedne prave otmjene ljepotice. Koliko im je njen spoljašnji prestans imponirati mogao, što je kod ženskih najglavnija stvar, toliko ih je mogla zadobiti svojim umom i izobraženjem. Govori više jevropskih jezika perfektno. Risuje izvanredno, muzikalna do artiste u pijano, načitana dovoljno..."
Čini se, ipak, da niko u jednoj rečenici nije bolje odslikao, buduću "Elenu ređinu", "majku Elenu", "kraljicu milosrđa" i kako sve već iz milošte nijesu zvali kraljicu Jelenu njeni nebrojeni obožavaoci i savremenici, od njenog italijanskog biografa, Renata Barneskija:
"Prelijepa tamnokosa princeza, kćerka vladara i pastira, imala je - pored dobrote, velikodušnosti i jednostavnosti - i svojstva prave, rođene kraljice..."
SUTRA: Grešna ljubav Jelene Savojske (9): Umbertov ultimatum
