Grešna ljubav Jelene Savojske (12): Prokletstvo lepote
Kad se na carskom balu u Moskvi 1890. godine zbog nje desio taj incident koji je okončan dvobojom, princeza Jelena, ćerka miljenica crnogorskog knjaza Nikole, imala je samo 17 godina.
Mlađanoj lepotici, kojoj su do tog momenta nepodeljeno proricali sjajnu budućnost - mnogi na njenoj dražesnoj glavi već videli čak i samu rusku carsku krunu - preko noći je do temelja srušena kula snova i sreće i ona se, kako je već naglašeno i opisano, morala vratiti u čamotinju sirotinjske podlovćenske prestonice.
I nju je, tako, stiglo prokletstvo lepote, usud da je, kako veli Ivo Andrić, među lepim ženama najmanje srećnih žena. U njenoj biografiji nema podrobnijih podataka kako je provela te četiri godine samovanja do pojave prvih vesti o interesovanju jedne krunisane glave za nju, ali u predanju živi priča da ona ipak nije živela zatvorena u dvorskim skamijama kao monahinja, sasvim izopštena iz sveta i života.
Navodno, tu negde na dvoru je jednog dana srela nekog prelepog očevog perjanika, ukrstili im se pogledi, planula čežnja koja se razbuktala u strastvenu zabranjenu ljubav, a zabranjene ljubavi su, kao i sve zabranjeno, uvek najlepše i najstrastvenije.
Princeza Jelena, svakako, nije mogla da bude očarana lepotom i fizičkim izgledom svog prekomorskog đuvegije Viktora Emanuela Trećeg Savojskog, čak ni sa italijanskom kraljevskom krunom na glavi. Stasitoj podlovćenskoj lepotici (bila je, kažu, visoka 180 santimetara), nesumnjivo nije bilo lako da prihvati ruku i život provede sa kepeculjkom 27 centimetara nižim od sebe. Mnogi su, stoga, tom činjenicom objašnjavali njeno neprestano nezadovoljstvo, to što je za sve vreme, za pune dve godine, od prvog glasa da se za nju zanima naslednik italijanske kraljevske krune dok je kročila u kraljevsku palatu Kvirinale u Rimu - što na više mesta ovlašno ističe i sam Gavro Vuković - bila nevesela i uplakana.
U narodu se od prvog dana i veoma dugo u po glasa govorkalo da princeza Jelena nije suze ronila ni zbog nečemurnog i neuglednog italijanskog kraljevića, ni zbog velikih porodičnih potresa izazvanih, prvenstveno, zahtevom da se ona mora neizostavno pokatoličiti pre nego prekroči prag italijanske dinastičke kuće - ona je tugovala i jadikovala za svojom zabranjenom i neostvarenom, tako surovo prekinutom ljubavi. Do danas se, međutim, nagađa i traju sporenja ko je bio taj (ne)srećni perjanik, koji je svojom lepotom opčinio i slomio srce najlepše i najslavnije odive sa crnogorskog dvora.
U tim govorkanjima i nagađanjima će proći ceo jedan vek. A onda su guslari počeli uz strune da izvijaju osmeračku elegiju o toj tajnoj ljubavi kraljice Jelene. Zadugo su samo retki znali ko je autor pesme, ko je očigledno pomno pretragao tu već u legendu uvijenu priču o "grešnoj", mladalačkoj ljubavi princeze Jelene. Stoga je pesma jedno vreme slovila i prenosila se kao narodna umotvorina, jer njenom preskromnom autoru kao da nije bilo ni stalo do pesničke slave...
Pesma kraća za tri strofe
U Beogradu je 2016, osamnaest godina poslije Stojovićeve antologije, objavljena zbirčica pesama Dejana Crvenka. Osim te noseće pesme o kraljici Jeleni Savojskoj, u zbirci su još i pesme (u osmercu i desetercu) o Milošu Obiliću, Karađorđu, Njegošu, vojvodi Radomiru Putniku, serdaru Janku Vukotiću i Gavrilu Principu.
Zanimljivo je da je ta, u odnosu na prvobitnu verziju iz Stojovićeve antologije, pored drugih sitnijih i ne toliko bitnih odstupanja, kraća za tri strofe, odnosno za 12 stihova. Nije jasno da li je u pitanju omaška i propust priređivača (u ime izdača je potpisan poznati guslar Đorđije - Đoko Koprivica, koji je pesmu o nesrećnoj, neostvarenoj ljubavi kraljice Jelene otpevao i snimio uz strune gusala), ili je pesma možda vremenom dopevavana i prepevavana, odnosno doživljavala transformacije kao i druge narodne umotvorine koje žive i kroz vreme putuju s kolena na koleno. Tako se neminovno pojavljuju i razlike od jedne do druge verzije, što Vuk Karadžić formuliše kao "to isto samo malo drugačije".
Stihovi Dejana Crvenka
Poznati novinar i publicista Milan Stojović, jedan od najposvećenijih znalaca gusala i guslarstva na prostorima negdašnje Jugoslavije, objavio je 1998. prvu sveobuhvatnu antologiju novijeg crnogorskog epskog pesništva "Rane pjesmom vidane", u kojoj se našla i pesma o neostvarenoj ljubavi kraljice Jelene. Tada se definitivno saznalo da je njen autor mladi Cetinjanin Dejan Crvenko, koji je godinu dana ranije poginuo u saobraćajnom udesu - da je on u trenucima nadahnuća u 64 strofe, odnosno 256 osmeračkih stihova, "ispričao" tu setnu, elegičnu ljubavnu storiju.
