Srbin optužen za ratne zločine (4): Spasavao civile iz ratne zone
Najozbiljnije optužbe hrvatskih i australijskih medija protiv Zorana Tadića vezane su za događaje u Škabrnji 18. i 19. novembra 1991. godine. Prema navodima štampe, Tadić je tada predvodio paravojnu jedinicu, dobrovoljački vod koji je učestvovao u ubistvu najmanje 43 Hrvata!
U ekskluzivnom razgovoru za "Vesti", Tadić tvrdi da nije učestvovao u samim borbenim dejstvima i da o tim događajima ima samo posredna saznanja.
- O tome šta se događalo u Škabrnji mogu da posvedočim samo od trenutka kada sam tamo došao s konkretnim zadatkom da preuzmem tela poginulog starešine i vojnika JNA. Ispostavilo se da ću se tog i narednog dana baviti isključivo evakuacijom civila iz područja ratnih dejstava - kaže Tadić.
Prema tim, posrednim saznanjima, jedinica JNA se u ranim jutarnjim satima uputila ka Škabrnji da bi s komandantima tamošnjeg hrvatskog Samostalnog škabrnjskog bataljona dogovorili prestanak minobacačke vatre na aerodrom Zemunik.
- U škabrnjskom zaseoku Ambar, ispred jedinice je izašao poručnik Miroslav Stefanović i preko megafona pozvao na pregovore. Umesto odgovora stigao ga je metak u grlo. Svi su se sakrili iza transportera, a vojnik Dejan Lazić se osmelio da ga izvuče. Međutim, i on je pogođen jednim hicem u čelo, a zatim je započela vatra u kojoj je ranjeno još 17 pripadnika JNA.
Tadić tvrdi da je stigao u Škabrnju s isključivim zadatkom da preuzme tela ubijenog poručnika i vojnika.
- Već na raskrsnici između Zemunika i Škabrnje zatekao sam četrdesetak preplašenih meštana. Odmah sam radio-vezom pozvao komandu i kazao da su u toku oružana dejstva i da je mnogo civila na otvorenom. Zato sam tražio da mi se hitno obezbede vozila da bih te ljude izvukao na bezbedno. Tako je i učinjeno, i ta prva grupa je autobusom otišla za Benkovac. U BOV-u sam nastavio ka centru sela i tada sam kroz puškarnicu BOV-a video tela civila, ne više od desetak. Bio sam zapanjen! Čim sam stigao do komandnog centra, o svemu sam obavestio nadležne i shvatio da ni oni o tome ne znaju ništa, pa su hitno pozvali višu komandu - priča Tadić.
On odlučno demantuje da je tokom tog ili sledećih dana učestvovao u bilo kakvom ratnom zločinu, a posebno ne u ubistvima.
- Zamislite taj apsurd da me hrvatski i australijski mediji nazivaju "krvnikom iz Škabrnje", a ja sam i 18. i 19. novembra isključivo izvlačio civile iz ratne zone, pritom u mnogo situacija rizikujući sopstvenu glavu. Ne želim da ulazim u spekulacije da li je i koliko ljudi tada pobijeno, ali pretpostavljam da je jedan broj stradao tokom razmene vatre, a da su deo tih civila ubili banditi koji su oružana dejstva iskoristili da bi krali. Čak i pretpostavljam ko su, ali ne želim da bilo koga optužujem kad nemam nijedan dokaz ili činjenicu kojom bih te svoje sumnje i potkrepio. Bilo bi neozbiljno da bilo koga okrivim bez dokaza, kao što je to učinjeno meni - kaže sagovornik "Vesti".
Tadić kaže da se tokom borbi za Škabrnju i sam susretao sa grupicama "lešinara" - ljudi koji su pljačkali napuštene kuće i nisu prezali ni od čega.
- Braneći neke od hrvatski porodica u Škabrnji, i sam sam bio na nišanu nekih od tih kriminalaca. Nemoguće je da je na desetine ljudi koje sam tada spasao to "naprasno" zaboravilo. Uveren sam da će se mnogi javiti i potvrditi kakva je bila moja stvarna uloga u Škabrnji - veruje Tadić.
Svađa Šešelja i Kapetana Dragana
Zoran Tadić kaže da nije rukovodio nikakvom "Šešeljevom dobrovoljačkom jedinicom" zato što takva vojna formacija i nije postojala na teritoriji Benkovca.
- Možda je bilo nekoliko pristalica radikala, ali bilo je i onih koji su bili pristalice Vuka Draškovića i drugih političara - tvrdi Tadić.
Na konstataciju da postoje fotografije na kojima je sa Šešeljem, Tadić objašnjava pozadinu.
- Sa Šešeljem sam se slučajno sreo u Kninu. Tada me je pitao da li bi mogao sa mnom u Benkovac, da obiđe položaje. Dva dana ranije u minobacačkom napadu na grad poginula su dvojica mladića, pa je moral u celom gradu potpuno pao. Zato sam i prihvatio da dođe jer Šešelju se ne može osporiti da zna da priča, da zna da ljudima digne moral. Stigli smo popodne, a on je odmah hteo da ide na prvu liniju fronta kod Maslenice. Kako je tamo ipak bilo previše rizično, odveli smo ga u Lišane Tinjske. Nismo znali da je tamo već bio i Kapetan Dragan. Kada su se njih dvojica srela, to je počelo da pršti od svađe, pa je kapetan JNA zadužen za taj rejon na kraju obojicu zamolio da napuste položaj uz reči: "Vi ste ovde da biste digli moral vojsci, a ne da se svađate." Šešelj se odmah vratio u Knin, a Vasiljković u Benkovac. Tako je bilo - priseća se Tadić.
Štrbac: Za Tadića samo reči hvale
Direktor "Veritasa" Savo Štrbac rodom je iz Benkovca i tamo je proveo i veći deo ratnih godina. Kaže da se odlično seća Zorana Tadića i da o njemu ima samo reči hvale.
- Nikada ga niko nije dovodio u vezu s bilo kakvim ratnim zločinom, a posebno ne sa događajima u Škabrnji. Upravo suprotno, on je jedan od onih koji je najzaslužniji što su tokom borbenih dejstava bezbedno izvučeni na stotine žene, dece i staraca. Svi su autobusima dovezeni u Benkovac i smešteni u dečji vrtić, a sledećih dana su prebačeni na hrvatsku stranu. Mada je hrvatska strana dugo tvrdila da su svi ubijeni civili, u sudskim postupcima je utvrđeno da su oko polovinu činili pripadnici Zengi. Za ovaj zločin su u Haškom tribunalu osuđeni Milan Martić i Milan Babić, a pred hrvatskim pravosuđem još 15 pripadnika TO, dok ih je više desetina bilo ili su još pod istragom ili optužbom. Međutim, za hladnokrvno ubistvo poručnika Stefanovića i vojnika Lazića niko nije odgovarao, a mala je verovatnoća i da hoće - kaže Štrbac.
