Sreda 22. 9. 2021.
Washington
180
  • Chicago
    240
  • New York
    170
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    200
  • Boston
    230
  • Firt
    200
  • Denver
    210
  • Detroit
    230
  • Dover
    220
  • Hartford
    220
  • Orlean
    200
  • Helena
    210
  • Ren
    160
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    360
  • Portland
    280
  • Salem
    190
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    230
  • Topeka
    220
0
Ponedeljak 31.12.2018.
06:00
Nada S. Jakšić - Vesti A

Memoari Pavla Jakšića (9): Tito optužuje Koču

Neuspela odbrana Užica dokaz je da vrhovni komandant nije shvatao mehanizam partizanskog rata

commons.wikimedia.org
Josip Broz Tito

Partizansko-četnički oružani obračuni od 1. do 19. novembra 1941. i masovni masakri izvršeni nad narodom u Kraljevu, Mačvi i Kragujevcu, a na širem planu izbijanje Nemaca pod Moskvu, stvorili su tešku atmosferu, piše general Pavle Jakšić u memoarima "Nad uspomenama".
Nemci su u duhu svoje ideje "okruženja" koncentričnog nastupanja i "drobljenja", stezali obruč oko "Užičke republike" i pripremali udar 342. divizijom iz Mačve i 113. od Kruševca.
Odbivši u noći između 27. i 28. novembra partizanske protivnapade, Nemci su 28. novembra produžili plansko nastupanje da bi, odbacujući partizane sa komunikacija, uklanjali brojne minske prepreke i predveče motorizovanim snagama ušli u Čačak, a sledećeg dana, zaposeli ovaj grad. Oni su se spojili, sa snagama 342. divizije koja je od Valjeva posle Kadinjače, 29. novembra, prodrla u Užice - čiju su odbranu, pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog komandanta partizanskih odreda Josipa Broza Tita, organizovali Koča Popović i Milenko Kušić.

Kvislinški odredi

Titovo neosnovano optuživanje Koče Popovića za ovu neuspelu odbranu Užica, uz očekivanje da će jedno malo minsko polje zaustaviti nemačku tenkovsku kolonu u pokretu na Zlatibor (po tadašnjem mišljenju Gojka Nikoliša "Španca", "nepristupačnom za tenkove!") jedan je dokaz više da Tito nije shvatao vojno-tehnički mehanizam partizanskog rata, zbog čega je jugoslovenska Oslobodilačka armija u nastajanju doživljavala mnoge subjektivno uslovljene nauspehe i velike ljudske gubitke.

Nemačkom reokupacijom Čačka i Užica učinjen je kraj "Užičkoj republici" - prvoj partizanskoj ustaničkoj bazi sa kompaktnom teritorijom - što mnogi partizanski rukovodioci nisu doživeli kao zakonitu pojavu partizanskog ratovanja, nego kao definitivni poraz - katastrofu.

Nemci su, zbog borbene saradnje četnika s partizanima u napadu na Kraljevo i Šabac, napali četnički štab Draže Mihailovića na Ravnoj gori, prisilili ga da napusti zapadnu Srbiju, pri čemu je poginuo i načelnik četničke vrhovne komande, major Mišić, sin vojvode Mišića.

Mihailović je naredio svojim odredima da se "legalizuju", to jest da se pretvore u kvislinške odrede - Nedićeve i Pećančeve, čiji su oficiri primali plate i živeli mirnodopski raskalašno.

Jači otpor

U iluziji da se na cesti Kraljevo-Čačak može Nemcima pružiti neki jači otpor, ja sam se noću između 27. i 28. novembra uz sela Roćevića uputio u Čačanski bataljon, da bi s njima, bio odbačen prema Čačku. U selu Atenica, gde je tokom noći stigla, po mom naređenju i rudarska četa, uspostavio sam vezu sa komandantom Čačanskog odreda, Momčilom Radosavljevićem. Jezgro Kraljevačkog odreda, koje nije kao "rudari" primilo moju poruku upućenu od Čačka da krene prema Guči i Arilju, nezadovoljno što se nisam nalazio s njim, uputilo se pod rukovodstvom politkomesara odreda Mira Dragišića, sekretara Okružnog komiteta Dragoslava Bogavca i vazduhoplovnog kapetana Mila Pavičića, u duhu direktive Vrhovnog štaba i našeg dogovora, krivudavim putem (Kaona, Debeli Jasen, Mlanča, Radočelo, Golija, Javor) na jugozapad i probilo se, boreći se protiv četnika u Novu Varoš. Rukovodstvo Kopaoničkog doreda (Tomović, Trifunović) nije sledilo ovu direktivu, nego je od Golije okrenulo prema Raškoj. Ovom delu Kraljevačkog odreda vrhovni komandant Josip Broz Tito, saopštiće u selu Kosatica prvi put odluku da formira Prvu proletersku brigadu.

Prezir narodnih vapaja

Jakšić, koji je zbog koncepsijskih neslaganja sa Josipom Brozom Titom, penzionisan na lični zahtev 1962. godine, pišući o prvim ratnim mesecima 1941. izneo je i svoja zapažanja o posleratnom odstupanju Komunističke partije Jugoslavije i rukovodstva od prvobitnih moralnih principa partizanskog ustaničkog pokreta:

- Iako se dosta zna o partizanskom asketizmu i čistunstvu, naročito izraženom u početku oružane oslobodilačke borbe, o tome je, na očigledan način - kontrastom - govorila i četnička bahatost vlasti - zahtevanje da im se sprema birano jelo i piće koje su, neretko uzimali na taj način što su mecima bušili seljačku burad, da bi pili iz mlaza dok su rakija i vino oticali u zemlju.
Mislim da će mi se verovati kad kažem da nismo odavali utisak da ćemo, kad se dokopamo vlasti izvoditi prisilni otkup i kolektivizaciju, zahtevajući od seljaka ono što oni nemaju, da ćemo nemilice i nekontrolisano trošiti narodni novac na političke fabrike ili spomenike velikim i malim birokratama, da ćemo iz ovčarskih torova direktno uskakati u državne mercedese, u lovišta i povlašćena odmarališta.

Nije se u našem partizanskom ponašanju, bar u onom našem delu koji je izrastao iz naroda, moglo naslutiti ni da ćemo se ignorantski, sa prezirom odnositi prema žalbama građana i njihovim vapajima za pravdom, niti da ćemo trošiti tone papira za štampanje u novinama i knjigama propisa i zakona kojih se niko ne drži, dugačkih govora u kojima se neprekidno prežvakavaju citati rukovodilaca, vođa i učitelja. To će izrasti iz onog staljinističko-kominternovskog, pučističko-terorističkog duha izgrađenih boljševika. Mi smo tada skromno ulazili u svaku seljačku kuću i ljudski i politički razgovarali i sa domaćinima i to ne demagoški, nego iz ubeđenja da se tako treba držati i raditi.

Najveća kriza NOR-a

Gubljenje "Užičke republike" bila je najveća kriza NOR-a tokom čitavog trajanja. O tome govori i pogibija Radničkog bataljona na Kadinjači, nemački masakr oko 200 ranjenika na Zlatiboru, poraz u Pljevljima 1. decembra, gde je oko 500 boraca izbačeno iz stroja, razdvajanje članova operativno i taktički iznenađenog centralnog partizanskog vojno-politčkog rukovodstva, tako da se Tito našao, po sopstvenim rečima, u ulozi vodnika čiji je vod bio izložen vatri nemačkih tenkova. Koreni te krize bili su u proizvoljnom očekivanju - ne smo neupućenog naroda nego i rukovodstva KPJ da će obračun takvih sila kakve su bile Nemačka i SSSR, trajati maltene "letnji dan popodne".

Broz ponudio ostavku

U toj situaciji, Josipu Brozu Titu, koji se bio izgubio pa su ga po Zlatiboru tražili celu noć - javila se misao da u selu Drenova ponudi 7. decembra 1941. ostavku na položaj vrhovnog komandanta, što nije bilo prihvaćeno.

Sutra - Memoari Pavla Jakšića (10): Lični sukobi na život
 

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
  • 2021 © - vesti online