Memoari Pavla Jakšića (8): Sto Srba za jednog Nemca
Opisujući sutuaciju u Srbiji 1941. godine, general Pavle Jakšić u memoarima "Nad uspomenama", navodi da su partijsko-političke snage Srbije, među njima i političko i vojno rukovodstvo Kraljevačkog okruga, sprovodile opšte direktive KPJ za organizovanje vojske i vođenje partizanskog rata u uslovima dosta različitim od uslova u nekim drugim krajevima Jugoslavije. Kao glavne karakteristike posebnosti situacije u Srbiji, Jakšić izdvaja da su te 1941. godine, samo u Srbiji prisutne nemačke okupacione jedinice, šest divizija, na njenoj granici u dolini reke Drine. Za to vreme, konstatuje on, u NDH se nalazilo svega šest nemačkih bataljona.
Ova "čast" Srbiji je ukazivana, navodi Jakšić, jer je predstavljala dugogodišnju prepreku germanskom Drang nach Osten (Prodor na istok) zbog njenih nacionalnih ustanaka i pobeda na Ceru, Suvoboru i Kajmakčalanu. Takođe, primećuje on, Nemci su u Srbiji videli živ, patriotski-nacionalni, slobodarski duh ispoljen snažno i 27. marta 1941. u Beogradu bacanjem rukavice u lice Hitleru, pred kojim je strepeo ceo svet, uključujući i Staljina.
Prodor okupatora
Istoga dana (16. septembra 1941) kada je komandant Glavnog štaba Srbije Sreten Žujović izdao u selu Dulenima kod Kragujevca naređenje komandantima partizanskih odreda zapadne Srbije (jačine po oko hiljadu boraca) da pređu u opšti napad na nemačke garnizone u gradovima (naređenje je prošireno i potvrđeno 26. septembra u Stolicama), nemački komandant Jugoistoka feldmaršal List primio je Hitlerovo naređenje br. 31a (OKNj br. 888/41): "Stavljam u dužnost komandantu oružane sile na Jugoistoku, general-feldmaršalu Listu da uguši ustanički pokret u prostoru Jugoistoka". Pre svega radi se o tome da se u srpskoj oblasti osiguraju saobraćajne linije i objekti važni za nemačku ratnu privredu. Za jednog ubijenog Nemca streljati 100, a za ranjenog 50 Srba. Vrhovna komanda vojske uputiće na srpsku teritoriju sem daljih posadnih trupa (isto tako i u Hrvatskoj), najpre jednu pešadijsku diviziju, oklopne železničke vozove i trofejne tenkove, a izvršiće pripremu za dovođenje u slučaju potrebe još jedne divizije, čim jedna takva bude slobodna na Istočnom frontu".
Načelnik Štaba Nemačke vrhovne komande, general Kajtel propratio je ovo dopunama u naređenju OKNj od 16. septembra, br. 002060:
"Vođa je sada naredio da treba svuda primeniti najoštrije mere kako bi se pokret ugušio u najkraćem roku... Kao odmazda za život jednog nemačkog vojnika mora se u tim slučajevima uzeti kao opšte pravilo da odgovara smrtna kazna 50 - 100 komunista. Način izvršenja smrtne kazne mora još pojačati zastrašujući efekat."
Zastrašujući primer
Ova uputstva i naređenja bila su u skladu s drakonskom naredbom feldmaršala Fon Vajksa, izdatom 21. aprila 1941. godine, tri dana po stupanju na snagu ugovora o kapitulaciji jugoslovenske vojske, u strahu da će ona preduzeti rat - gerilom. Po njoj, imali su da budu streljani "svi srpski vojnici" koji se zateknu s oružjem u ruci. Pri pojavi "oružanih bandi" u nekoj oblasti trebalo je da budu streljani i svi u blizini "pronađeni za oružje sposobni muškarci, ukoliko se ne bi moglo odmah i na licu mesta sa sigurnošću utvrditi da oni nisu stajali u vezi sa bandom"! Streljani su imali biti obešeni i "njihovi leševi ostavljeni da vise" (Skela - Beograd!). Predviđano je i hapšenje talaca, i u slučaju prepada na nemačku vojsku, njihovo streljanje i vešanje. Feldmaršal List u svojoj naredbi od 19. septembra 1941. sem ostalog piše: "Naredbom Vođe, vojne operacije u Srbiji poverene su generalu pešadije Bemeu, komandujućem generalu XVIII armijskog korpusa.
General Beme (koji će skončati skakanjem - 1947. godine - kroz prozor Palate pravde u Nirnbergu), u svojoj naredbi od 25. septembra 1941. godine, pod naslovom "po saopštenju uništiti", pored ostalog kaže: "Srbija je u martu ove godine sramno pogazila ugovor o prijateljstvu
s Nemačkom ... kao oluja prohujala je zemljom nemačka odmazda. Mi smo se sa svim svojim snagama morali okrenuti novim krupnim ciljevima. To je bio za Srbiju znak za jedan nov ustanak, u kome su, kao žrtve pale već stotine nemačkih vojnika. Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom, u kojoj je 1914. u potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer".
Nemački poručnik Maciovič u svojoj zapovesti za masovno streljanje u Kraljevu ispravlja, konkretizuje generala Kajtela i kaže: Za svakog ubijenog nemačkog vojnika streljati 100 Srba.
Uzeti poslednji hleb
A vojni zapovednik Jugoistoka, general Aleksander Ler, komandant 4. vazduhoplovne flote, koja je, 6. aprila 1941. godine razorila Beograd, 1915. g. komandant 85. austrijskog pešadijskog puka u Višegradu, po ocu Nemac sa Rajne, rođen u Rumuniji u Turn Severinu i po želji majke kršten i odnegovan u pravoslavnoj veri zahteva u jednom naređenju od svojih potčinjenih, da se ne daju zavesti od Srba, zakletih neprijatelja Nemačke, koji zaslužuju da umru od gladi, već da im treba oduzeti poslednji komad hleba i poslednju jabuku.
Zatrti slovenstvo
Kako i Hitler u svojoj naredbi feldmaršalu Listu govori o Srbima, o srpskoj oblasti i srpskoj teritoriji, List o vojnim operacijama u Srbiji, a general Berne o Srbiji i njenim pobedama 1914. godine - ona u istoriji ratova jedinstvena, surova, nehumana mera odmazde (po generalu Kajtelu za jednog Nemca 50-100 komunista!) izraz, kao što se vidi i revanšističke mržnje prema Srbima i straha od njihovog ustanka koji je ugrožavao nemačko-fašističku globalnu vojnu strategiju, u praksi je primenjena samo prema Srbima.
Tu "čast", 1:100, nemačka vojska neposredno je izrazila Srbima u Srbiji i u nečuvenim masakrima u Kraljevu, Kragujevcu i Mačvi, Jajincima i drugim mestima. U Holandiji, na primer, taj odnos je bio 1:6. Nad svim ovim lebdeo je Hitlerov ratni plan da se Sloveni pretvore u robove i slovenstvo zatre.
