Memoari Pavla Jakšića (7): Partizani na Goču
U memoarima "Nad uspomenama", general Pavle Jakšić ocenjuje da se Komunistička partija Jugoslavije, čije je Titovo rukovodstvo bilo lojalno Kominterni i posle Sovjetsko-nemačkog pakta, u ideološko-političkoj atmosferi saradnje SSSR i fašističke Nemačke - nije mogla zvanično pojaviti kao inicijator i organizator događaja 27. marta 1941. Međutim, kako navodi, one autohtono-komunističke, patriotske, antifašističke i antigermanske snage - locirane, ne slučajno u Srbiji - pozvale su narodne mase na demonstracije protiv kapitulantske politike.
- Čim sam preko radija saznao za bombardovanje Beograda, javio sam se Vojnoj komandi u Kraljevu, sa zahtevom da mi, kao rezervnom oficiru odredi ratni raspored kojeg nisam imao. "Čekaj, pozvaćemo te ..." - odgovorili su.
"Idi u Užice" - rekoše mi u Čačku. U hotelu "Zlatibor" u Užicu bili su vidljivi znaci poraza i rasula. Rezervni piloti pričali su mi, veoma utučeni, o neravnopravm borbama u vazduhu iznad Kumanova. Petokolonaši radosno, a patrioti s bolom i tugom, otvoreno su govorili našem porazu i o dolasku Nemaca kao svršenoj stvari.
Petokolonaš s fesom
Ono što sam doživeo u Francuskoj 1940. doživljavao sam i ovde - nepregledna masa se kretala nekud, iako ni njoj nije bilo jasno - kuda. Dospevši jednim vozom koji je vukao nekakav ratni materijal u Saravo, javio sam se Komandi armije i tražio raspored. Idi u svoj vojni okrug, kazali su mi. Znači, u Petrinju. Ali Petrinja je tada, 14. ili 15. aprila 1941, već bila u nemačkim rukama!
Nesvesno sledeći dato mi besmisleno naređenje, ukrcao sam se u voz za sever koji je bio u sarajevskoj železničkoj stanici bombardovan. Sutradan ujutro avijacija je ponovo napala voz, negde oko Zavidovića. Na prilazu Tesliću naišli smo na prvog otvorenog petokolonaša. On nam je s fesom na glavi govorio da je sve gotovo, da bežimo od vojske, da dolaze Nemci...
Zgradu kraljevačke gimnazije zaposela je nemačka vojska, a školu prebacila u omanju kasarnu pored mosta na Ibru. U širokim krugovima govorilo se o sudbonosnom porazu jugoslovenske vojske, o višestrukom izdajstvu zemlje, o porukama koje je KPJ upućivala narodu preko ilegalnih letaka i usmene agitacije svojih članova.
"Sprovodite političke i vojne pripreme za borbu protiv okupatora i kolaboracionista", poručivala je Komunistička partija Jugoslavije posle "majskog savetovanja CK KPJ" na kome je formirano i partijsko "vojno rukovodstvo".
Spremni za borbu
Meni je stavljeno u zadatak da pronađem pogodno mesto za vojni logor. Veza sa "organizacijom" - Kraljevačkim okružnim komitetom KP u Ribnici uspostavljena je još istog dana, 26. juna. Vođen hajdučko-krajiškim instinktom i oskudnim vojnim znanjem, dugo sam tragao po šumi za mestom koje bi ispunjavalo dva protivrečna zahteva - da je na brdu i da ima izvor vode. Bio sam oduševljen kada sam pod samim vrhom brda, južno od onog mesta na kojem smo formirali "odred", našao prilično jak izvor vode. Nas nekolicina smo izneli iz "riže" kubik dasaka i do večeri sklopili od njih prvu baraku budućeg velikog vojnog logora Kraljevačkog partizanskog odreda.
Članovi Kraljevačkog okružnog komiteta i brojni komunisti, blagovreno obavešteni o predstojećem hapšenju, sklonili su se 24. juna u sela i tu, sa mesnim komunistima započeli organizacione pripreme za borbu, pa se i taj dan, 26. jun, može smatrati danom rađanja Kraljevačkog partizanog odreda. Posle 4. jula stigla je na Goč, direktiva KPJ da se otpočne oružana borba protiv fašističkih okupatora... Izbor vremena početka borbe - neposredno posle 22. juna, napada fašističke Nemačke na SSSR - i poziv svim sekcijama Internacionale da stupe u opštu antifašističku borbu i pruže pomoć "prvoj zemlji socijalizma", jasno govore da je jugoslovensku nacionalnooslobodilačku i revolucionarnu borbu 1941-45, pored autentičnosti, karakterisao, naročito u početku, i internacionalni ideološki i politički faktor.
Tako je počeo naš partizanski logorski vojnički život - koliko se do sada zna, prvi u Jugoslaviji - i nastao embrion operativnog dela Kraljevačg partizanskog odreda na Goču i začetak teritorijalne vojne organizacije iz koje će se razviti, sa osloncem na masovne organizacije i narodne odbore seoske teritorijalne čete. Odavde je potekao dobar deo budućeg Kraljevačkog bataljona Prve proleterske brigade.
Ustaški natpis na vozu
Sećajući se svog kratkotrajnog boravka 1941. u zavičaju na Kordunu, Jakšić je u memoarima zapisao.
- Na prvom vozu koji je polazio iz Zemuna za Zagreb - u koji sam se ukrcao - stajalo je "ŽAP". Nisam shvatio, niti sam obratio pažnju na taj natpis. Uto mi je priletela jedna devojka i u ushićenju me zagrlila: "Vidite li šta piše? ŽAP! Živeo Ante Pavelić", rekla je ova, kao i njena okolina, egzaltirana, ustaški nastrojena devojka. Praćenje već druge, sada domaće aprilske, ratne katastrofe dovelo me je do rodne kuće. Moji meštani bili su ozlojeđeni zbog trulosti državnog i vojnog aparata i uvređeni zbog tako brzog poraza Jugoslavije. Takvo raspoloženje osobito je izražavao aktivni podoficir, budući narodni heroj narodnooslobodilačkog rata Mirko Poštić. Niko, međutim, nije tada slutio da će uskoro doći do egzistencijalne ugroženosti potomaka Krajišnika. Niko nije mogao da predvidi da se spremaju krvavi genocidni progoni i pokolji - Jadovno, Glina, Jasenovac, pod parolom "Srbe na vrbe", u duhu "politike tri trećine" i "granice katoličanstva na Drinu". Niko nije pomi텡ljao da će fašistička okupacija doneti bivšoj Vojnoj krajini - Lici, Kordunu, Baniji - naviknutim na svakojake nepravde i progone - najveću tragediju u njihovoj istoriji. Ne zadržavajući se dugo u rodnom kraju, odlučio sam da se vratim u Kraljevo.
Istorijska vest
U kružoku na Goču smo čitali Istoriju SKP(b) koju sam doneo iz Pariza. Istorijsku vest da je počeo nemačko-sovjetski rat, ljudi su prenosili jedan drugome, grleći se i ljubeći. Vazduh je odisao prijatm aromom zanosa komunističkom, sovjetskom ideologijom i mesijanvom pravoslavne "večne Rusije".
Sutra - Memoari Pavla Jakšića (8): 100 Srba za Nemca!
