Vajar Crne Gore Mijo Mijušković (1): Neimarsko čudo zadivilo svet
Mala opština Plužine na severu Crne Gore mogla bi uskoro da postane veliko kulturno stecište i da dobije jedinstveni spomenik lepotama koje su ostale u dubinama zajezerene reke Pive.
Ako je suditi po tome što je plemenita inicijativa potekla iz Elektroprivrede AD Nikšić, po tome što su tu ideju snažno podržali i svesrdo preporučili autoriteti kakvi su akademici CANU Aleksandar Čilikov, Niko Martinović i Pavle Pejović, bilo bi zaista veliko iznenađenje ako Mijo Mijušković, jedno od najznačajnijih i najosobenijih vajarskih imena i van granica Crne Gore, negdašnje Jugoslavije i jugoistočne Evrope, uskoro ne dobije odavno zasluženo priznanje - svoju galeriju, prostor u kojem će biti trajno izložen i sačuvan makar deo njegovog nemerljivog umetničkog blaga.
Galerija u Hidroelektrani
Elektroprivreda Crne Gore je, naime, sledeći staru praksu sponzorstva i pomaganja u vrednovanju vrhunskih umetničkih ostvarenja, došla na ideju otkupi određen broj umetničkih dela Mija Mijuškovića i trajno ih postavi i izloži oku javnosti, u jednom uređenom i za galeriju prilagođenom prostoru, najverovatnije u upravnoj zgradi HE Piva u Plužinama. Posebno stoga što je reč o ciklusu Mijuškovićevih ostvarenja i motivski i "materijalno" vezanih za Pivu, odavno poznatom pod imenom "Piva koje više nema".
Reč je o delima ovog nesvakidašnjeg i neponovljivog umetnika koja su nastala u periodu dok je građena velika brana u kanjonu Pive, u tesnacu niže sela Mratinja, ostvarenja koja je bukvalno u poslednjem trenutku oteo iz nedara zelenih dubina u jezero ukroćene Pive.
Izneo ih je na svetlost dana i ostavio pokolenjima belege te malo poznate lepote, čuda koja je ovde priroda milenijumima tvorila i krila u nedođijama klanaca kroz koje se Piva u svom "pijanom mahnitanju" probijala i žurila u zagrljaj Tari na Šćepan Polju, gde su se i jedna i druga odrekle imena i podale Drini da ih zavede u njene krivine i virove i preko Save i Dunava utopi u dubine Crnog mora.
Privreda pomaže kulturu
Naglašavajući da će nova galerija biti "veoma značajan poduhvat u procesu valorizacije i prezentacije savremene crnogorske likovne umetnosti", predlagači, akademici Aleksandar Čilikov, Niko Martinović i Pavle Pejović posebno ističu "da je čin namere otkupa i stručne prezentacije dela istaknutog crnogorskog umjetnika Mija Mijuškovića najbolji mogući primjer uključivanja aktivnosti privrede u tokove razvoja savremene crnogorske umjetničke kulture, koje se može smatrati prvorazrednim kulturnim poduhvatom, značajnim i u okvirima van domicilnih granica."
Ime Mija Mijuškovića je, naime, neraskidivo vezano za prostor Pive, jer je on i jedan od junaka u velikoj priči o izgradnji hidrocentrale na reci Pivi, a u sklopu toga i gotovo fantastične i neverovatne priče o izmeštanju i spasavanju znamenitog Pivskog manastira - u priči o jednom, posle pruge Beograd-Bar, od najvećih, najrizičnijih i najspecifičnijih graditeljskih poduhvata u istoriji Crne Gore, čuda kojima se s velikim razlogom zadivio ceo svet.
Dela za večnost
Uz ocenu da Mijuškovića preporučuje veliko i u mnogo čemu neponovljivo i nenadmašno delo, potvrđeno na mnogobrojnim samostalnim i grupnim izložbama, sve same pohvale i pozitivne kritike znamenitih ljudi od nauke, znanja i umetničke kulture, koje ga bezrezervno uvršćuju u red znamenitih crnogorskih i eks-jugoslovenskih umetnika, predlagači smatraju da i u životnoj, a posebno umetničkoj biografiji Mijuškovića, veoma važnu, ako ne i najvažniju i najzanimljiviju kariku predstavlja njegov boravak u Pivi u vreme izgradnje istoimene hidrocentrale.
Pismo brata po srcu
Kad je u leto 1976. godine Piva prvi put zastala u kanjonu, nemoćna da probije i ukloni bedem koji joj je isprečila ljudska ruka, sa obale utihle i zajezerene mahnite reke, Miju Mijuškoviću se pismom javio njegov prijatelj, saputnik i sapatnik, kao i on nepopravljivi zaljubljenik u ovu lepotu, brat po srcu i duhu, pesnik i novinar Petar Đuranović: "Prođoh Pivom, ili onim što je ona nekad bila. Pive nema! Znam da je dio nje, dio onoga što bješe Piva, ostalo u tvome djelu. Javiće se nekim dalekim vremenima i ljudima onako kako kamen i iz crne zemlje izroni: kvrgavo, sapeto od vremena, a vremenu vraćeno tvojim trudom... Piva je sva već jezero! Podala se ljudskoj ruci i umu, da iz njenih voda kao ogroman mlaz šikne svjetlost! Piva je pretvorena u svjetlost! Tvojim ljudskim naporom i tvojom stvaralačkom snagom spasao si i uobličio dio onoga što je vjekovima trajalo i drugovalo s pivskom zemljom i stijenjem."
Sutra - Vajar Crne Gore Mijo Mijušković (1): Morao je biti vajar ili vetar
