Kristalna noć u Zadru
Uskoro se, 2. maja, navršava 27 godina od prvog velikog egzodusa srpske zajednice u Hrvatskoj - zadarskoj Kristalnoj noći, kada je za 24 sata proterano oko 10.000 Srba, a sva njihova imovina, i poslovna i privatna, uništena ili minirana. Mada je u ovom zločinu učestvovalo nekoliko stotina lokalnih Hrvata, uključujući i policajce, niko još nije odgovarao pred sudom.
Ovaj događaj se može uporediti sa Kristalnom noći iz novembra 1938. godine, u kojoj je 15.000 jevreja poljskog porekla proterano iz Nemačke, kaže za "Vesti" Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas.
- U Zadru je kao povod iskorišćeno ubistvo hrvatskog policajca u blizini mesta Polača kod Benkovca. Međutim, kasniji događaji će pokazati da je reč o ranije pripremljenom planu da se zadarska regija potpuno očisti od Srba. U samo jednom danu opljačkano je i uništeno 54 poslovnih objekata, 19 firmi i još 32 kuće čiji su vlasnici Srbi. Pritom, u sledećim danima minirane su ili demolirane i sve preostale kuće u vlasništvu Srba - ističe Štrbac.
Divljanje tog 1. maja krenulo je u 10 pre podne, kad je u centru Zadra počela da se formira kolona automobila u kojima su se nalazili i policajci, ali i "građani" sa čarapama preko glave, naoružani palicama i gvozdenim štanglama.
Zatureni u fioci
Nekoliko nedelja pošto je Zadar opustošen, Okružni sud u Zadru formira predmet za krivično delo uništavanja i otuđenja tuđe imovine. Međutim, ubrzo ga prosleđuje sudu u Splitu. Ovaj predmet se zatim prosleđuje Vojnom tužilaštvu u Zagrebu, gde stoji u nekoj fioci sve do 2002. godine, kada je slučaj i formalno zatvoren.
- Oko 15 sati stiže i desetak autobusa sa mladićima koji su takođe bili naoružani motkama i šipkama. Svi zajednu se kreću zadarskim ulicama i, pevajući ustaške pesme, lome sve pred sobom što je imao prefiks srpsko. Oko 17 časova iz prigradskog mesta Gaženica krenula je najveća i najbolje opremljena grupa ljudi ka centru grada koja je nepogrešivo pronalazila srpske lokale. Toga dana je upotrebljena i velika količina eksploziva, koji se u to vreme i u tim količinama nalazio jedino u posedu policije, koja je toga dana bila "nevidljiva" - ističe Štrbac.
Dragan Sekulović, predsednik izbegličkog udruženja Centar za komunikaciju Pravda iz Paraćina, jedan je od onih Srba koji su sve to posmatrali, a zatim 3. maja bili prisiljeni da pobegnu glavom bez obzira. On je spasavao i kćerku koja je tada imala samo 21 dan.
- U tih nekoliko dana proterano je 10.000 Srba, ali to je i dalje tabu-tema, kako za Hrvatsku tako i za Srbiju - kaže Sekulović, koji je do rata u Hrvatskoj u Zadru držao najposećeniji kafić, a istovremeno se mogao pohvaliti da su mu od 13 kumova, 12 Hrvati. Kristalna noć je bila organizovana akcija u kojoj je policija pružala zaštitu razularenoj bandi da opljačka i uništi sve što je srpsko.
Masovno u katolike
Savo Štrbac kaže da je u Zadru 1991. godine živelo 10.956 Srba, a da ih je 10 godina kasnije ostalo svega 2.382.
Ta brojka je danas još manja, jer su preostali Srbi iz ovog grada poslednjih decenija masovno prelazili na katoličanstvo. Pritom, svaki od njih je od lokalnog sveštenika prethodno morao da dobije dokument da "izlazi iz pravoslavne vere", što je bio ključan uslov da bi formalno prešli u katoličku veru.
- Svojim očima sam gledao rulju kako divlja ulicama i ruši srpske lokale i kuće, planski i sistematično. I moja konoba je tada uništena, a bila je iluzija da pokušam da je odbranim. Kako se odbraniti od 2.000 ili 3.000 ljudi izobličenih od mržnje. Tu rulju su predvodili lokalni čelnici HDZ, a policija ih je obezbeđivala. Zvao sam telefonom u pomoć svoju kumu Ingrid Antičević-Marinović, koja je bila ministar pravde, ali se pravila da me ne čuje. Ni tada, ni sledećeg dana mi se nije javila - priseća se Sekulović, koji ni dan-danas ne može da vrati svoju imovinu.
- Kada odem u Zadar vidim kako neki drugi ljudi koriste moj lokal, žive u mojoj kući. Srce hoće da prepukne, a ni srpski ni hrvatski političari ništa ne čine da mi se ta imovina vrati. Oko 20.000 Srba u Hrvatskoj ima istovetan problem mom - ne mogu da vrate svoju imovinu - navodi Sekulović.
