Vihori koji su izazvali "Oluju" (8): Zemlja zalivena krvlju
Na vezi je bio general-major Mile Novaković koji mi saopšti da popodne budem u Kninu u Glavnom štabu. Zbog neposedovanja propusnice ne pustiše me da prođem. Tek na poziv Arkana preko motorole jednog od gardista oni me propustiše, na šta sam im odgovorio: - Dobro ste postupili što me niste pustili da prođem bez propusnice, ali tako morate da postupate prema svima koji tu prolaze - pozdravih se sa njima i nastavih put.
Posle nekoliko pređenih kilometara sustigli smo izbeglice na traktorskim prikolicama. Shvatio sam da je ona policija, ipak, revnosna samo prema oficirima.
U Knin smo stigli oko sedamnaest časova. U operativnoj sali komande nisam našao nikoga, te se uputih u operativni centar i javih se dežurnom koji mi saopšti da se javim pukovniku Milošu Pupovcu kao trenutno glavno odgovornim u komandi.
Čudna neka organizacija, pomislih i uputih se ka Milošu. Uđoh u kancelariju i ne nađoh nikoga. Sedoh u jednu od fotelja izbegavajući lutanje po komandi i sumnjičave poglede Martićeve policije koja me je budno pratila na svakom koraku.
Miloš odjednom pogleda na sat i reče:
- Moram da se pripremim za referisanje komandantu u dvadeset časova. Sastanku svako veče prisustvuje ministar Martić, a večeras očekujemo i predsednika vlade sa nekim od ministara.
Pripremi se i ti. Verovatno će i tebe nešto pitati.
- Dobro, Miloše. Idem do kancelarije. Vidimo se na referisanju.
U dvadeset časova sam ušao u kancelariju komandanta GŠ general-majora Mileta Novakovića. Pored generala i članova štaba sedeo je Milan Martić, ministar unutrašnjih poslova u vladi Republike Srpske Krajine.
Kritično u Obrovcu
- A mobilizacija, kako ona teče? - pitao sam kapetana Vukojevića.
- Dosta traljavo i to baš ovde u Kninu. U drugim delovima Krajine dosta dobro...
- Dušane šta Vi mislite, da li će Hrvati nastaviti sa napadima?
- Ne verujem. Iz obaveštajnih podataka oni su iscrpeli svoje rezerve. Broj mobilisanih koje uspevaju da uhvate nisu spremni za ofanzivna borbena dejstva, naročito zbog pretrpljenih znatnih gubitaka u dosadašnjim dejstvima.
- To mislite na Ravne Kotare!
- Mislim na sve pravce.
- Da shvatam, ali mislim da će se ovaj put prevariti.
- U Ravnim Kotarima je stanje stabilno, ali evidentni su problemi na drugim pravcima.
- Mislim da je dosta nejasna situacija na obrovačkom pravcu i da je tamo, bar kako se vidi iz izveštaja komande korpusa, najkritičnija situacija.
Sastanak je otvorio general Mile Novaković. Sve je to trajalo brže nego što sam očekivao, došao je red i na mene da nešto kažem, reč mi je dao komandant.
- Gospodo, odbrana jedinica sedmog korpusa u Ravnim Kotarima je stabilizovana zahvaljujući aktivnim dejstvima koje je preduzela komanda. Neprijatelj je zaustavljen i prešao je u odbranu. Naš osnovni zadatak je da što pre preduzmemo ofanzivne borbene radnje, da neprijatelja dovedemo u stanje krajnje iscrpljenosti i da povratimo izgubljene teritorije. Ovde želim da istaknem hrabrost, odlučnost i ofanzivni duh komandanta bataljona Malića sa Korduna i komandanta Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana koji su prihvatili težak zadatak da u najtežim uslovima krenu u protivnapad. Te zahvaljujući njima, pre svega, odlučnosti pukovnika Dragana Tanjge i komandanta 92. motorizovane brigade Momčila Bogunovića, ustaše su zaustavljene i naše snage su konsolidovane i povraćen im je borbeni moral..... Zamalo nam se nije desio miting u Benkovcu koji je imao za cilj da pokrene, kako oni kažu, nezaštićen narod od ustaša i da ih spasu od sudbine topovskog mesa, jer vojska nije sposobna da zaštiti narod. Otvoreno pozivaju borce na dezerterstvo i bekstvo zajedno sa narodom, što ima efekta...
U toku mog referisanja obojica su ispoljavali nervozu i nestrpljenje, pa čak i dozu prezira od strane ministra Martića, što me je dosta iznenadilo. Kada sam završio, general Novaković mi je uputio primedbu:
- Trebao si to izneti kraće - pa je nastavio - Odlučio sam...
Zabrinjavajući podaci
Iz viđenog i doživljenog, podataka iz referisanja pomoćnika komandanta i iscrpnih Dušanovih informacija stekao sam vrlo jasnu sliku stanja operativne situacije i mera koje hitno treba preduzeti. Najhitnije su mere za stabilizaciju odbrane na obrovačkom taktičkom pravcu.
Za obezbeđenje tog zadatka bilo je potrebno hitno stvoriti rezervu za potrebe intervencije i aktivnih dejstava ka Donjem Karinu i Pridrazi gde je znatan vakuum u našem borbenom rasporedu. Sa tim mislima, krajnje iscrpljen, krenuh na odmor. Dušana sam zamolio da mi ujutru od komandanta 7. korpusa prikupi podatke o snagama za intervenciju ka Karinu i Pridrazi...
U operativnoj sali štaba zatekao sam rezervnog kapetana prve klase Dušana Vukojevića, referenta u operativnom delu štaba. Upoznali smo se i prihvatio me je vrlo srdačno. Bio je raspoložen da me upozna sa ključnim tekućim problemima i sa stanjem Vojske RSK.
Stanje na prostorima ratnih dejstava dosledno je ažurirano i korektno prikazano u vidu izvoda iz operativne situacije Sedmog korpusa. Dušan se vratio sa obrade i dostave izvoda odluke potčinjenim komandama, te ga upitah:
- Imamo li slobodnih snaga na teritoriji Severne Dalmacije koje bi za dan-dva mogli angažovati u aktivna borbena dejstva?
- Ma ni govora! Nema! Počeli su da dolaze dobrovoljci, ali oni su nenaoružani bez borbenog iskustva, međusobno se ne poznaju i njima je potrebna solidna priprema.
- A gde je vojska kapetana Dragana? Čuo sam da je on došao sa hiljadu boraca!
- Ma, kakvih hiljadu boraca! To su gluposti! Došao je sam samcijat u vojnom vozilu PUĆ koji je dobio od nekog pukovnika iz saobraćajne uprave generalštaba vojske Jugoslavije.
- Znači, to je sve jedna velika laž i propaganda koja koristi samo našim poznatim medijskim herojima od koje ćemo imati više štete nego koristi. Ostaje nam da se uzdamo u se i u svoje kljuse!
- Upravo tako, pukovniče! Ove stope neće odbraniti niko drugi, nego ovaj narod koji je vekovima opstajao i ovu zemlju zalivao znojem i krvlju. Ako se ne eliminišu mutikaše sa strane i ovi koji su nas do sada vodili nećemo pomoći ni sami sebi.
