"Vesti" otkrivaju dobro čuvanu tajnu Udbe (1): Vozio Tita i otimao ustaše i četnike!
Velimir Pribićević je bio jedan od retkih, ako ne i jedini srpski vojnik koji je učestvovao u oslobađanju Berlina 1945. godine, a zatim i pripadnik misteriozne tajne grupe Udbe koja je, neposredno po završetku Drugog svetskog rata, otimala "narodne neprijatelje", za državu krijumčarila krompir za dijamante i ko zna šta još. Na kraju, bio je prijatelj norveškog kralja Olafa, ali i jedan od najomiljenijih Titovih vozača.
Zahvaljujući njegovoj kćerki, Milici Pribićević-Marks, u sledećih nekoliko nastavaka otkrivamo ko je bio Velimir Pribićević, jedna od najmisterioznijh figura nekadašnje Udbe.
Pribićević je preminuo 1986. godine, ali do danas se o njemu i poslu kojim se bavio ne zna apsolutno ništa. Priča koja sledi uvodi vas u magični svet špijunaže, ljubavnih afera, ali i nepoznate detalje iz tadašnje jugoslovenske diplomatije.
Tajne odneo u grob
- Otac nikada nije želeo da priča o poslu i sve što sam kasnije saznavala zapravo je mozaik sklopljen na osnovu onoga što mi je ispričala majka, a zatim i njegovi prijatelji i poznanici. Da je to vrlo zanimljiva priča shvatila sam na njegovoj sahrani. Prišli su mi neki, meni nepoznati ljudi i rekli: "Sa Veljom je sahranjeno i mnogo državnih tajni."
O kakvim tajnama može biti reč svedoči i Plaketa bezbednosti iz 1984. godine koju mu je dodelilo tadašnje Savezno izvršno veće SFRJ. U tekstu plakete zavedene pod brojem 17-6/201113.05, stoji:
"Kao priznanje za 25 godina rada i osvedočene zasluge u odbrani tekovina socijalističke revolucije, zaštiti ustavnog poretka, društvene imovine i lične i imovinske sigurnosti građana SFRJ o čemu se izdaje ova Povelja."
Sa Rusima do Berlina
Čim se zaratilo, Velimir se priključio partizanima. Zarobljen je na Baniji, najverovatnije 1943. godine i ubrzo je završio u jednom od nemačkih logora za ratne zarobljenike na granici između Poljske i Rusije.
- O tim danima u logoru nije želeo da priča. Uglavnom bi se tema razgovara prebacila na period kada su taj kamp oslobodili Rusi. Kao i većina drugih zatvorenika, odmah se priključio Crvenoj armiji, ali za razliku od drugih on je sa Rusima išao do kraja, pa je učestvovao u oslobađanju Berlina.
taj period se bavi Velimirovim aktivnostima od 1959. godine, od kada je, prema svedočenju njegove kćerke, zapravo bio uposlenik tadašnjeg Ministarstva inostranih poslova, tačnije njihove tajne službe iz koje su kasnije nastale Služba za istraživanje i dokumentaciju i Služba bezbednosti.
Prethodno je bio pripadnik Odeljenja za zaštitu naroda, skraćeno Ozne.
Naime, od Prvog i Drugog odseka Ozne, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova FNRJ, 1946. godine je formirana Uprava državne bezbednosti - Udba, a od Trećeg odseka, pri Ministarstvu narodne odbrane - tadašnja Kontraobaveštajna služba Jugoslovenske armije - Kos, koja je kasnije podeljena i preimenovana u VOA i VBA.
Velimir Pribićević je bio jedan od glavnih operativaca te - civilne službe.
