Balkan u sultanovom carstvu
Svemoć predsednika Turske Redžepa Taipa Erdogana koju je obezbedio na krilima referenduma mogla bi da zakomplikuje situaciju na Zapadnom Balkanu, slažu se spoljnopolitički analitičari. Oni ukazuju da bi mogao da ojača tursku ulogu i da vodi destruktivniju politiku na ovim prostorima što bi moglo da se odrazi i na odnose balkanskih naroda.
Karta na Bošnjake i Albance
Turski vođa je ovim trijumfom, kako smatraju analitičari, zacementirao "sultanizam" u 21. veku. Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović mišljenja je da bi Erdogan na Balkanu mogao da ojača moć u skladu sa ranije proklamovanom strategijom, prvenstveno preko bošnjačkog i albanskog faktora.
Pročitajte još
* Tajna dokumenta razotkrila tursku versko-špijunsku mrežu u Srbiji i BiH!
- Ishod referenduma može da zakomplikuje situaciju, jer će dodatno udaljiti bošnjačku javnost u BiH od Beograda i od Zagreba. Pre svega zahvaljujući strateškom partnerstvu Turske i bošnjačkih političkih elita, pre svega Bakira Izetbegovića i njegove SDA. Slično će biti i sa jednim delom albanske populacije koja je prilično vezana za ono što preduzima zvanična Ankara - ukazao je Đukanović kako će veća moć Erdogana u Turskoj uticati na "rešavanje problema" među narodima na Zapadnom Balkanu.
Bakir oduševljen
Uostalom, Bakir Izetbegović nije krio oduševljenje rezultatima referenduma, ocenivši da će prilike u Turskoj definitivno stabilizovati, što će je učiniti još snažnijom regionalnom silom.
To oduševljenje Izetbegovića bivši diplomata Zlatko Dizdarević ocenio je kao porazno, jer ilustruje jadan odnos BiH prema Turskoj. Univerzitetski profesor Enver Kazaz smatra da Izetbegović nastupa emocionalno, s ciljem da ojača konzervatizam u bošnjačkom biračkom telu i proizvede nacionalizam sličan turskom.
- Ali, takva politika se ne može primeniti u BiH, budući da je ona složena država koja zavisi od međuetničkih odnosa. Stoga je Izetbegovićevo oslanjanje na Erdogana ogromna greška njegove spoljne politike - rekao je Kazaz.
Bošnjaci će platiti ceh
Analitičar Dževad Galijašević ukazuje da bi posledice referendumskog izjašnjavanja u Turskoj mogle da budu jako negativne.
Nepoželjan kod Srba
- I u Srbiji postoji muslimansko stanovništvo koje gaji veoma pozitivna osećanja prema Turskoj, a naročito prema Erdoganu. Ipak, turski predsednik je nekim izjavama izazvao negativna osećanja u Srbiji, mada je taj nesporazum kasnije ispeglan - kaže Galijašević.
- Moj bošnjački narod se u poslednja četiri veka identifikuje sa sudbinom Osmanskog carstva i turske države, a tako je nažalost i danas. Skloni smo autoritarnoj svesti i kultu ličnosti iako nam to vera brani. Kad kažu Turska, u Sarajevu misle Erdogan. Kad kažu islam, misle Turska. Kad kažu BiH, misle džamija - kaže ovaj stručnjak za borbu protiv terorizma.
On ističe da je ta identifikacija istorijski i kulturološki pogrešna, neopravdana i suluda, i da će uvek skupo koštati Bošnjake, ali i ceo Balkan.
Galijašević očekuje još destruktivniju politiku Turske prema Zapadnom Balkanu, i prema budućnosti ovog regiona na njegovom putu ka EU.
Zameramo se Angeli zbog Turske
Analitičar Dušan Proroković ukazuje za "vesti" da Turska ima zacrtan put na Balkanu, od kojeg neće odstupati, ali bi do zatezanja odnosa moglo da dođe na relaciji Brisel - Ankara.
- Brisel se protivi potezima Erdogana i mogao bi da potraži saveznike na Balkanu, prvenstveno u svojim članicama Rumuniji i Bugarskoj i njihovim oštrijim potezima prema Ankari. To bi potencijalno moglo da vodi regionalnim napetostima koje bi se odrazile na BiH i Srbiju - tumači Proroković eventualne posledice.
Dušan Proroković vidi kao ishitren poziv Aleksandra Vučića da Erdogan poseti Srbiju, još u poruci kojom mu je čestitao izbornu pobedu.
- Ne treba Vučić sa oduševljenjem da ga poziva u Srbiju dok ne budu raščišćeni Erdoganovi odnosi s BiH i Kosovom. Setimo se samo izjava neprijatnih za Srbiju zbog kojih se niko nije izvinio. S druge strane Vučić mnogo žuri, jer očito ne razume međunarodne odnose. Zbog tog poteza, mogao bi da ima problema sa Angelom Merkel i neprijatnu situaciju u odnosima sa Berlinom - tumači naš sagovornik.
Najveća džamija niče u Beogradu!?
Mediji u regionu preneli su da je Aleksandar Vučić u sklopu kompleksa "Beograd na vodi", dogovorio izgradnju velike džamije. Navode i da je prema nezvaničnim najavama iz Ujedinjenih Arapskih Emirata džamija centralni deo arhitektonskog plana ovog projekta.
"Džamija u Beogradu projektovana je tako da po veličini i raskoši nadmaši najveću najveću džamiju u Evropi koja se nalazi u Rimu" javlja portal "Srbijadanas.net". Njihova izvori navode da predstavnici srpskih arhitekata koji rade na ovom projektu tvrde da je ovo zvanično dogovoreno s Arapima, ali da iz političkih razloga još nije saopšteno građanima Srbije.
Da podsetimo, i 2010. godine je pukla vest da će Turska početi gradnju velikog islamskog centra i džamije na autoputu Beograd - Niš po dogovoru tada premijera Redžepa Tajipa Erdogana i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića.
Kupuju firme i moć
Turska je poslednje dve decenije puno ulagala u region. U Srbiji je otvoreno nekoliko fabrika, u BiH su investicije su premašile 100 miliona, a u Crnoj Gori je uložila u Železaru u Nikšiću i izgradnju tržnog centra u Podgorici. U Hrvatskoj je ulagano u turizam, a suma je dostigla 300 miliona evra, dok je Makedoniji Turska jedan od najvažnijih trgovinskih partnera i ima koncesije na aerodrome u Skoplju i Ohridu. Turska razvija poslove i na Kosovu.
I tada su detalji projekta držani u strogoj tajnosti, ali su "Vesti" pronašle tu lokaciju po instrukcijama Adema Zilkića, reisul-ulema Islamske zajednice Srbije. Tada smo zaprepastili meštane Umčara koji su u glas odgovarali "kakva džamija, pa ovo je bre Šumadija". Nije ih umirilo ni objašnjenje da je Islamski centar namenjen turskim gastarbajterima na putu u otadžbinu. Neki su se šalili da nemaju ekonomski interes, jer neće moći da im prodaju sveće i prasetinu, ali su većinom bili ogorčeni.
- Pa odmah tu je naša crkva. Bili smo 500 godina pod njima, je l' ovo sad smišljeno da se vrate - pitali su meštani Umčara.
Meštani su pretili da će se organizovati i sprečiti gradnju, ali se dogodila promena vlasti 2012. i sve je brzo zaboravljeno.
