Tajna dokumenta razotkrila tursku versko-špijunsku mrežu u Srbiji i BiH!
Kada je nemačka policija 15. februara upala u stanove četiri turska imama u saveznim državama Severna Rajna-Vestfalija i Rajna-Palatinat, zbog sumnje da špijuniraju sledbenike Fetulaha Gulena za tursku Vladu, malo ko je uvideo da su uhapšeni deo iste versko-špijunske mreže koja se proteže od Balkana do Velike Britanije.
U okviru rada Evropske istraživačke mreže (EIC) Njuzvik Srbija imao je uvid u poverljive izveštaje turskog Direktorata za verska pitanja (Dijanet) o aktivnostima pristalica kako je nazivaju "Terorističke organizacije Fetulah Gulen" (FETO) u inostranstvu, odnosno pre svega na teritoriji Evrope.
Špijunirajte hrišćane, špijunirajte sve
Deo tih saznanja koji se tiče špijunskih aktivnosti turskih imama u Srbiji i Bosni i Hercegovini predstavljen je na zatvorenim sednicama Devetog Evroazijskog islamskog saveta održanog od 10. do 14. oktobra prošle godine u Istanbulu.
Naime, kako je otrkiveno u dokumentu iz 20. septembra 2016, Dijanet je tražio od svojih predstavnika u inostranstvu da "profilišu turske pripadnike Gulenovog pokreta", kao i da podatke dostave do održavanja islamskog saveta.
Dijanet je svoja saznanja predstavio i zvaničnoj turskoj Komisiji za puč, a među zemljama u kojima su podaci sakupljani, našle su se Srbija (sa Kosovom), Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija.
Osim ovih zemalja regiona, na spisku su: Abhazija, Nemačka, Albanija, Australija, Azerbejdžan, Belorusi, Belgija, Bugarska, Danska, Estonija, Finska, Gruzija, Holandija, Velika Britanija, Švajcarska, Italija, Japan, Kazahstan, Kenija, Kirgistan, Litvanija, Mongolija, Mauritanija, Nigerija, Norveška, Poljska, Rumunija, Saudijska Arabija, Tadžikistan, Tanzanija, Turkmenistan i Ukrajina.
Turska mreža koja urušava EU
Podugačka lista od 38 zemalja (iz koje su izuzete države u kojima predstavnici Dijaneta nisu uspeli da pronađu ništa o "gulenistima", a takvih sigurno ima) svedoči o zabrinjavajućoj rasprostranjenost turskih zvaničnih ali i paralelnih struktura po čitavom Starom kontinentu i čak u Britaniji. Instrument koji predstavlja Dijanet trenutno se prvenstveno koristi kao sredstvo u obračunu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana sa Fetulahom Gulenom, i svakako može da preraste u nešto daleko opasnije po bezbednost EU i zemalja regiona. Stanje je naročito alarmantno ako se u vidu ima Erdoganova sve oštrija retorika, kao i kontroverzne poruke upućene turskim, ili u slučaju Srbije, muslimanskim zajednicama izvan Turske.
Nakon što su u čistkama sporvedenim nakon neuspelog vojnog puča prošle godine uklonjeni nepoželjni elementi iz turske vojske, policije, pravosuđa i drugih važnih strukturu, bilo je očekivano da se teža Erdoganovog fronta protiv Gulena pomeri ka inostranstvu, a najbolja alatka za transformisanje uticaja u konkretne obaveštajne sposobnosti bio je upravo Dijanet - verska institucija čiji je autoritet kao takav za mnoge neupitan.
Teritorija bivše SFRJ - glavno poprište
U dokumentima o Kosovu i BiH, koji je na osnovu obaveštajnih podataka Dijanet predstavio na Evroazijskom islamskom savetu prošle godine, vidi se da teritorije bivše Jugoslavije na kojima postoji muslimansko stanovništvo predstavljaju jedno od glavnih poprišta sukoba dve suprotstavljene verzije islama - Gulenove i državne turske, odnosno - Erdoganove.
"Nakon odlaska Srba, postojeće strukture iz Albanije prelile su se na Kosovo. Od 2004. godine proširili su svoje aktivnosti školama, spavaonicama, kursevima i nevladinim organizavijama (NVO)", stoji u dokumentu.
Dijanet navodi da ustanove, objekate i propovedni povezujani sa Gulenovom organizacijom operišu u Prizrenu, Prištini, Peći, Đakovici, Lipljanu i Gnjilanu. Najveći su Akademija Mehmet Akif (pod gulenističkim Obrazovnim institutom Gulistan) koja nudi predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje i kampovi Obrazovno kulturne asocijacije Atmosfer.
Dijanet tvrdi i kako ustanove bliske Gulenovom pokretu kao ciljnu grupu jasno profilišu kosovske političare, intelektualce, biznismene, odnosno bogate i uticajne ljude koji mogu da plate tri do tri i po hiljade evra godišnje za školovanje dece i da uz to dodaji i po koju donaciju.
Kosovo, leglo zavera
Bliskost kosovskih političara i čelnika ovih organizacija koje Dijanet naziva "gulenističkim", bila je propaćena mnogim mutnim donacijama. Tako je prema izveštaju turskog Direktorata, gradonačelnik Lipljana Surki Buja preneo imovinska prava nad gradskim zemljištem na Obrazovni institut Gulistan koji je tu izgradio Akademiju Mehmet Akif.
Slično je zabeleženo i u Prizrenu, gde je gradonačalnik Ramadan Muja poklonio 50.000 metara zemljišta istoj organizaciji.
Ako je dovoljan motiv za angažovanje resursa Dijaneta u svrhe špijunaže na Kosovu bila Erdoganova zabrinutost oko veza gulenističkih organizacija i moćnih kosovskih porodica, kao i sve učestaliji pokušaji ovih struktura da prodru u Islamsku zajednicu Kosova, u kojoj kako se navodi u dokumentima, već ima Gulenovih ljudi, onda je visina ulaga u BiH to svakako zahtevala.
Sumnjiva muslimanska Bosna
Prema izveštaju Dijaneta o Bosni i Hercegovini, koji je podneo savetnik za verska pitanja Hasan Atli, spisak institucija bkiskih Gulenu daleko je duži nego u slučaju Kosova.
Delatnosti organizcije koja je u BiH registrovana 1998. godine kao fondacija "Bosna Sema", koja je do danas svoje aktivnosti proširila na obrazovanje, trgovinu, društvene i kulturne aktivnosti, turizam i sport.
U dokumentima se poimenice navod čak 15 obrazovnih centara - vrtića, osnovnih i srednjih škola, kao i univerziteta - kojima Sema pokriva Sarajevo, Tuzlu, Bihać, Zenicu i Mostar.
S obizirom na broj turskih državljana i uopšte muslimana koji žive u Evropi, verovatno je da je oko 50 milijardi vredna Gulenova mreža daleko rasprostranjenija u zemljama sa velikom imigrantskom zajednicom kao što su Nemačka, Austrija i Holandija, nego u nerazvijenim oblastima BiH ili Kosova. Sasvim sigurno je da je zbog toga i aktivnost Dijanetau ovim zemljama pojačana, kao i Erdoganova nervoza oko konačnog ishoda ovog tajnog versko-špijunskig rata dva možda najmoćnija Turčina sveta.
Jednom su neke od ovih zapadnoevropskih zemalja zabranile da drži miting, a drugi u njima otvara škole i univerzitete... Erdogan bi i trebalo da bude zabrinut.
Praktikovanje islama
Direktorat za verska pitanja je osnovan 1924. godine od strane Republike Turske kako bi se bavio verskim pitanjima koja se tiču praktikovanja islama u zemlji. Jedno od tih pitanja bilo je od samog početka i plaćanje imama u inostranstvu. Cilj uspostavljanja Dijaneta bilo je razdvajanje države i vere, međutim od dolaska Partije pravde i razvoja Redžepa Tajipa Erdogana na vlast 2002. godine, Dijanet je postepeno počeo da se pretvara u sredstvo za "izvoz" turske verske doktrine koja je došla do izražaja s novim islamistički nastrojenim Erdoganovim režimom.
Za samo deset godina, u periodu od 2004. do 2014, broj zaposlenih u Dijanetu porastao je sa 72.000 na 120.000. Budžet, s druge strane, porastao je dvadesetostruko i iznosi neverovatnih 1.7 milijardi evra. Proces državnog preuzimanja, odnosno inkorporacije ove institucije u državu okončan je 2014. kada je Dijanet počeo da odgovara direktno premijeru.
Iako je Erdoganova Turska na papiru i dalje sekularna država, "smernice" koje Dijanet propoveda vernicima daleko su od umerenog - među stvarima koje je Direktorat okarakterisao kao neislamske nalaze se kontracepcija, abortus, parovima se ne preporučuje držanje za ruke pre braka, tetovaže i pirsinzi predstavljaju greh, a ne preporučuje se ni preuzimanje materijala sa interneta.
Uprkos radikalnim stavovima, uz pomoć mreže imama koje sponzoriše država, Dijanet je uspeo da ostvari neverovatan uticaj širom Evrope.
