Panika u BiH: Šta će "babo Erdogan" reći Kolindi?
Današnji susret hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, na kojem će, kako se očekuje, jedna od tema biti i promena Izbornog zakona BiH, podigao je prašinu u medijima u BiH, posebno onim probosanskim.
Prohrvatski mostarski portal Dnevnik.ba konstatuje tim povodom da je u delu sarajevskih medija zavlada panika, te da bošnjački mediji budući da znaju da njihovi građani mnogo više osluškuju šta će reći Erdogan nego recimo Izetbegović, Nikšić ili Komšić, pokušavaju svoj narod da uvere da je susret Erdogan-Grabar Kitarović zapravo banalan.
Pročitajte još:
* "Hrvate u Bosni niko neće svoditi na manjinu"
* Izetbegović: Sa Srbijom će biti dobro, ali s Hrvatskom...
* Izetbegović: Turska se nikada nije mešala u unutrašnje odnose u BiH
Glavna tema razgovora Grabar Kitarović i Erdogana trebalo bi da budu izmene Izbornog zakona u BiH i to je ono zbog čega su sarajevski mediji u panici - ako "babo Erdogan" kaže da "nije u redu da Bošnjaci politički majoriziraju Hrvate" ili da "jedan narod drugom ne sme da bira političke predstavnike", onda je jasno da će to bošnjački lider Bakir Izetbegović morati i da posluša.
Važnost sastanka pokušao je da umanji i sam Bakir Izetbegović koji je ranije danas izjavio da turski predsednik neće posredovati oko izmena Izbornog zakona u Bosni i Hercegovini, što bi od njega tokom današnjeg sastanka trebalo da zatraži hrvatska predsednica kako bi se osigurala legitimna zastupljenost bosanskohercegovačkih Hrvata.
- Ako su tačni medijski napisi da je jedan od razloga odlaska predsednice Hrvatske u posetu Turskoj razgovor o izmenama izbornog zakonodavstva u BiH i intervencija predsednika Erdogana po tom pitanju, onda je to proizvod potpuno pogrešnog razumevanja mojih prijateljskih odnosa s predsednikom Erdoganom i odnosa BiH i Turske - rekao je Izetbegović za portal Faktor, koji se, inače, smatra veoma bliskim njegovoj Stranci demokratske akcije.
Potvrdio je kako se od Turske može očekivati podrška, ali ne za izmene Izbornog zakona na način kako to očekuju bosanskohercegovački Hrvati, nego za presudu u predmetu Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu koji se odnosi na provedbu prava nacionalnih manjina.
- Na osnovu dosadašnjih odnosa, od Turske možemo očekivati načelnu podršku BiH u skladu sa stavovima Saveta Evropske unije za spoljnu politiku, koje naglašava potrebu provedbe presude Sejdić-Finci i izmene izbornog zakona koji neće pridoneti daljim nacionalnim podelama - rekao je Izetbegović.
S druge strane, bivšipredsednik Hrvatske Ivo Josipović je danas za N1 tv rekao da bi Kolinda Grabar Kitarović trebalo da bude oprezna kada je reč o mešanju u politiku druge zemlje s obzirom na to da se, kako je rekao, "Hrvatska ranije znala nasukati zbog politike prema BiH".
- Razgovori Hrvatske i Turske o unutrašnjem zakonodavstvu BiH nemaju nikakvih izgleda. Neće se to dogoditi, to je potpuna naiva, to se mora provesti u BiH između svih strana - rekao je Josipović, koga, inače, Dnevnik.ba smatra nerelavantnim političarem.
Portal Vijesti.ba je, pak, doneo čitav niz tekstova koji negativno konotiraju susret Erdogana i Grabar Kitarović. Tako su izvukli Zorana Pusića, kojeg Dnevnik takođe smatra potpuno irelevantnom figurom iz Zagreba koja služi samo za to da neko nominalno hrvatske nacionalnosti javno govori protiv hrvatskih interesa, a koji je izjavio da susret Grabar Kitarović s Erdoganom "nije dobra poruka susedima".
Isti portal donosi i tekstove u kojima se konstatuje da je "Hrvatska remetilački faktor u EU", da je pristajanje na predloge izmena Izbornog zakona koje zagovaraju Hrvati "pristajanje na podele BiH" i, naravno, da "ovo nije 1993. godina" te da danas "Turska ne mora da trpi Tuđmana u suknji".
"Izvesno je kako sarajevocentrična javnost strahuje od toga da bi Erdogan mogao da razume da jedan konstitutivni narod zaista ne sme drugom da bira političke predstavnike, ukoliko se želi opstanak BiH", konstatuje portal Dnevnik.
Potal smatra da je pravo pitanje žele li danas bošnjački političari Bosnu i Hercegovinu, ili polagano pripremaju teren za uspostavljanje "Bošnjakistana" na teritoriji današnje Federacije s Hrvatima kao zavičajnom zajednicom.
