Podmukla osveta mafije i politike (4): Leglo "kumovske" privrede
U Turskoj, ali i u drugim zemljama koje su kandidati za članstvo u EU, pozicija novinara koji ne govore i pišu kako se sviđa tamošnjim vladama, nije samo finansijski nesigurna, a jedna od tih država je i Crna Gora, smatra Mihael Martens iz "Frankfurter Algemajne Cajtunga".
Komentarišući suđenje u kojem se našao novinar Jovo Martinović, i on podržava mišljenje boraca za ljudska prava i crnogorske opozicije i smatra da je isključiv cilj tog procesa "da eliminiše jednog od vodećih istraživačkih novinara ove zemlje".
- Martinović istražuje bespoštedno - piše Martens. - Pri tom ima vrlo kritički pristup i prema sopstvenom radu. Posle Martinovićevog hapšenja su to potvrdili mnogi reporteri, koji ga lično znaju iz zajedničkih akcija, među njima i vodeće svetske medijske kuće poput "Ekonomist", "Njuzvik Evropa", "Dejli telegraf" i mnoge druge...
Nasilje nad novinarima
Mihael Martens, novinar "Franfurter Algemajne Cajtunga", dokazujući svoju tvrdnju da je isključivi cilj suđenja crnogorskom kolegi Jovi Martinoviću, da se uništi jedan od vodećih istraživačkih novinara u zemlji, uputio je i oštru kritiku vlastima u Crnoj Gori u vezi sa novinarstvom uopšte. Po njegovom mišljenju, crnogorski režim tešku muku muči sa (ne)slobodom medija koja se ogleda u "nasilju nad novinarima, visokim novčanim kaznama posle civilnih procesa pokrenutih od strane članova familije Đukanović i kampanji mržnje od strane vladi bliskih medija", što sve već godinama ugrožava nezavisnu štampu.
Zamerio se bezbednjacima
Nemački novinar sugeriše da je pravi razlog za optužnicu protiv Martinovića njegovo uporno odbijanje da svoja saznanja o zapadno-balkanskom podzemlju, do kojih je došao upornim novinarskim istraživanjima i metodama, "podeli" sa crnogorskim bezbednosnim organima, gazeći svoje profesionalno i moralno pravo da čuva i štiti svoje novinarske izvore.
- Činjenica je da za jednog novinara, u malim državama poput Crne Gore, brzo postaje poprilično opasno ako dospe pod sumnju da kooperira sa policijom. Što se tiče Martinovića, crnogorska specijalna državna tužiteljka - koliko se to može prepoznati iz njenih 750 strana opširne, na momente izopačene i teško razumljive optužnice - sledi jednu drugu argumentaciju. Po njoj, Martinović je prošle godine počeo da svoja saznanja, stečena u dugogodišnjim istraživanjima u miljeu balkanske mafije, zloupotrebaljava da bi i sam postao učesnik u ilegalnim poslovima, koje je prethodno istraživao, pri čemu je status novinara koristio kao štit, a sve da bi opravdao kontakte sa kriminalnim miljeom - piše Martens i zaključuje da je jezgro optužnice protiv Martinovića to što je, navodno, na početku profesionalno-novinarski kontakt prerastao u poslovno partnerstvo između reportera i bande švercera droge.
Martens dodaje da "nije nikakva tajna da se politička elita Crne Gore nije radovala uspesima Martinovićevih istraživanja; da Crnu Goru u zapadnim medijima ne opisuju samo kao "divlju lepotu", kakvom je hvale turistički prospekti, nego i kao leglo korupcije i kumovske privrede", kako je predstavljaju novinari poput Martinovića, što, naravno, predstavlja veliki problem za imidž Crne Gore. Po njegovom mišljenju, crnogorski režim tešku muku muči sa (ne)slobodom medija koja se ogleda u "nasilju nad novinarima, visokim novčanim kaznama posle civilnih procesa pokrenutih od strane članova familije Đukanović i kampanji mržnje od strane vladi bliskih medija", što sve već godinama ugrožava nezavisnu štampu.
Gluvo pravosuđe
Mnogobrojne međunarodne organizacije i institucije: Oebs, Reporteri bez granica, ambasada Evropske unije u Crnoj Gori i mnogi drugi - protestovali su i izrazili negodovanje zbog dugog istražnog zatvora za Jova Martinovića. Reporteri bez Granica su i sasvim otvoreno izrazili zabrinutost i sumnju da je hapšenje Martinovića motivisano i povezano prvenstveno sa njegovim istraživačkim novinarskim radom, a Evropska i Međunarodna federacija novinara je početkom septembra ove godine i izričito zatražila da se Martinoviću dopusti da se brani sa slobode.
Isto tako, svoje ogorčenje su izrazili i Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore i redakcija podgoričkog dnevnika "Vijesti. Milka Tadić-Mijović, predsednica Centra i Željko Ivanović, direktor "Vijesti", u otvorenom pismu su apelovali i pozvali crnogorsko pravosuđe da novinaru Jovu Martinoviću dozvole da se brani sa slobode, negodujući što je pravosuđe ostalo gluvo na apele najuglednijih svetskih organizacija za slobodu izražavanja i zaštitu novinara, koje su ranije zahtevale da se Martinoviću omogući pravedno suđenje.
"Milo ne utiče na sudije"
Vlada Crne Gore nije odgovorila na upozorenje Saveta Evrope o slučaju Martinović, upućeno još u aprilu ove godine, kao ni na pozive Komiteta za zaštitu novinara (CPJ), Reportera bez granica (RNjB) i Međunarodne i Evropske federacije novinara (IFJ i EFJ).
Povodom svega toga oglasio se samo Srđan Kusovac, nekadašnji novinar, a u tom trenutku savetnik za odnose sa javnošću u kabinetu sada već bivšeg premijera Mila Đukanovića:
- Milo Đukanović nema nikakve ingerencije niti uticaj na sudsku vlast, zbog čega su u njegovom kabinetu začuđeni pismom koje je premijer dobio od organizacije Human Rights Njatch (HRNj), Reportera bez granica i Komiteta za zaštitu novinara - odgovorio je Kusovac.
- Siguran sam da je vašim cenjenim organizacijama poznato da je vlast u Crnoj Gori, kao i u svakoj demokratskoj državi, podeljena na zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu, te da predsednik Vlade kao prva ličnost izvršne vlasti, nema, ne može i ne treba da ima nikakve ingerencije niti uticaj na drugu granu vlasti. Utoliko čudi adresa vašeg dopisa - odgovorio je Kusovac.
On je "objasnio" da je Martinović uhapšen u oktobru prošle godine, "u međunarodnoj policijskoj akciji 'Mak' - na osnovu osnovane sumnje da je počinio krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanje u promet opojnih droga. Inkriminisana dela nemaju veze sa novinarskom profesijom - dodao je Kusovac i zaključuje da je Martinoviću pritvor produžavan u "skladu sa zakonskim razlozima".
