Crna Gora podigla spomenik nacistima (2): Za ljubav Nemaca prekršili ustav
Crnogorska vlast bila je ustuknula pred protestima i nezadovoljstvom naroda, boraca i antifašista, i odlučila da, shodno dogovoru s vladom Nemačke, spomen-groblje nemačkim vojnicima izginulim na tlu Crne Gore tokom Drugog svetskog rata, umesto u krugu danilovgradske vojne kasarne, gradi na prostoru vojnog aerodroma Golubovci kod Podgorice. Toj odluci je nesumnjivo doprinela i činjenica da je u krugu kasarne u Danilovgradu 1999. godine pala prva žrtva NATO bombardovanja Jugoslavije.
Protest generalnog konzula
Tog kobnog 24. marta, kad su eskadrile NATO aviona počele da izručuju smrtonosne tovare bombi i raketa nad Jugoslavijom, Saša Stajić, mladi vojnik iz Beograda na redovnom odsluženju vojnog roka, nije uspeo da se na vreme skloni i izbegne smrt koju su dušmani sejali, podmuklo i kukavički, sa po njih bezbedne visine i daljine.
Poznato je da je u toj bezdušnoj agresiji na Jugoslaviju jednu od vodećih uloga odigrala Nemačka. Ako je crnogorska vlast to zaboravila i licemerno zažmurila pred nevinim žrtvama i silnim razaranjima, koja je pretrpela i Crna Gora, a ponajviše upravo aerodrom u Golubovcima, mnogo je onih koji to nikada neće i ne mogu da zaborave.
Čuvari zlotvorima
Marko Perković upozorava na još jedan tragični apsurd odluke da se podigne groblje za naciste. To će, naime, značiti da će Vojska Crne Gore, pored ostalog, imati zadatak i obavezu da obavlja i dužnost neke vrste počasne straže na groblju, odnosno čuvara spomenika zlotvorima i okupatorima, koji su pobili toliko nedužnog naroda i posejali toliko znanih i neznanih grobova zarad ostvarenja svojih imperijalnih, fašističkih ciljeva.
Svi jednodušno, i od prvog dana ističu i niko javno i otvoreno do danas nije sporio pravo svakog čoveka, pa i nemačkog vojnika, na grob - to je ljudski i hrišćanski - ali je mnogo onih kojima je zasmetala ideja da se spomen-groblje neprijateljima i okupatorima podiže i čuva na tlu države koju su porobili i toliko joj zla i nesreće doneli.
Tako se, pored ostalih, pre dve i po godine, na Dan pobede nad fašizmom, oglasio i Marko Perković iz Tivta, generalni konzul Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, čelnik neobičnog udruženja građana, koje neguje i čuva tekovine i istinu o velikoj jugoslovenskoj državi. On je, pored ostalog, od Ustavnog suda Crne Gore zatražio da se izjasni o ustavnosti ove odlukle crnogorske vlade.
Crna Gora podigla spomenik nacistima:
- Ustav i zakoni Crne Gore ni u jednoj varijanti ne dozvoljavaju izgradnju jednog takvog objekta. Zato očekujem da se o tome odredi i Ustavni sud, kome smo uputili inicijativu podastrtu neoborivim argumentima jer nam je stalo da osujetimo jedan takav poduhvat, očigledno politički motivisan - kazao je tada Perković i naglasio da bi to bilo jedino od 825 sličnih grobalja podignutih na teritoriji 45 zemalja, koje bi čuvala vojska, odnosno, u ovom slučaju, potomci onih koji su pune četiri godine krvarili u nemilosrdnoj borbi s fašizmom i nacizmom.
Perković je tada još istakao da je iz prepiske sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovićem i tadašnjim ministrom spoljnih poslova Igorom Lukšićem (koji je pre toga jedno vreme bio i premijer Crne Gore) doznao da se ovde radi o klasičnom politički motivisanom sporazumu, odnosno da je Crna Gora popustila pred pritiskom Nemačke - da je, kako je rekao, u pitanju "očigledna imperativna superiornost i ultimativna isključivost nemačke vlade".
I Nemci su zaplakali
Među onima koji su pre koju godinu došli da se poklone senima žrtava nemačkog masakra koji su počinili u Pivi 1943. godine, tokom Pete neprijateljske ofanzive, kada je zloglasna nemačka SS divizija "Princ Eugen" za samo nekoliko sati pobila 1.094 stanovnika ovih krajeva, pretežno nejači, žena, dece i staraca, koju je pohvatala po zbegovima, našao se i bračni par turista iz Nemačke, Kersten i Aksel Plageman iz Berlina.
- Smatrali smo da nam je obaveza da danas budemo ovde i poklonimo se žrtvama - rekao je suznih očiju Kersten pred spomenikom, skulpturama u dolini u kojoj su pobijena deca.
- Nažalost, u našoj državi je malo onih koji znaju nešto više o istoriji Balkana u Drugom svetskom ratu, a pogotovu o ovom mestu i o ovim događajima. Zaista mi je teško danas ovde, oči su mi pune suza i teško je opisati kako jedno ovakvo mesto deluje na čoveka. Zapanjen sam onim što sam ovde video i čuo i sve ćemo učiniti da ljude u našoj zemlji upoznamo s vašom zemljom i istorijom, da i oni saznaju šta se ovde u Dolima desilo za vreme rata - obećao je tada Kersten Plageman.
