Crna Gora raj za snajperiste (8): "Beli trag" vodi do Valensije
Dugo najavljivani zločin se ipak dogodio: u Budvi je 27. oktobra 2015. godine, nešto posle 20 časova, na pragu svog lokala Fišermans, likvidiran Goran Đuričković (48), zvanično ugostitelj, za kojeg se odavno pričalo da je na meti mafije i da je samo pitanje dana kad će "presuda" biti izvršena.
Surova opomena
Po prvoj verziji, on je pogođen sa tri hica iz snajpera sa velike udaljenosti, možda sa neke od barki ukotvljenih u budvanskoj luci naspram Đuričkovićevog lokala. Po drugoj, kako će se pokazati tačnoj verziji, na Đuričkovića je pucano iz jedne od kula-puškarnica na bedemu starog budvanskog grada, odnosno sa kojih 50-60 metara udaljenosti. Policija je, navodno, u toj kuli, odakle se Đuričkovićev lokal vidi kao na dlanu, pronašla tri čaure kalibra 7,9 milimetara.
Đuričković je, po kazivanju nekoliko očevidaca, tog popodneva dugo sedeo sa prijateljima u svom lokalu. Negde posle 20 časova je ustao da prošeta uz obalu. Samo što je prekoračio prag, odjeknuo je pucanj, jedan pa još dva. Đuričković je pao u more, prijatelji su istrčali i izvukli ga, ali je on već bio mrtav. Navodno je pogođen sa dva smrtonosna hica.
Ime Gorana Đuričkovića je dospelo u žižu javnosti još u leto 1999. godine kad se našao na listi optuženih za tragediju do danas neutvrđenog broja Roma-emigranata koji su stradali u brodolomu brodića Mis Pat negde na pučini između Bara i Ulcinja. Potom je prošle godine ranjen u Španiji, jer se, izgleda, našao u krugu onih koje je mafija osumnjičila za krađu oko 300 kilograma kokaina. Pukim slučajem je preživeo atentat.
Kad se oporavio, vratio se u Budvu gde se sklonio kod svog kuma Saše Markovića, nekadašnjeg poslanika i jednog od lidera bivšeg liberalnog saveza. Marković je, da podsetimo, proletos brutalno likvidiran ispred svoje vile u Bečićima. Do danas se spekuliše da li je taj rafal koji mu je ubica sručio u glavu pred kućnim pragom bio zaista namenjen Markoviću ili njegovom kumu, odnosno da li je u pitanju bila velika greška i zabluda ili samo surova opomena Đuričkoviću da vrati pare od droge koja nije pripadala njemu.
U velikom ratu u podzemlju, započetom zbog krađe pomenutog kokaina, koji je očigledno poprimio međunarodne razmere, najverovatnije iz istih razloga iz kojih je ubijen Goran Đuričković, u februaru 2015. godine je u Beogradu likvidiran Cetinjanin Goran Radoman. U njegovom stanu u Valensiji bio je sakriven, a potom i netragom nestao tovar droge vredan oko 15 miliona evra. Pukim slučajem je, potom, preživeo i Milan Vujotić, čiji je blindirani audi dignut u vazduh minom velike razorne moći, aktiviranom na parkingu u blizini jednog dečjeg vrtića u Podgorici.
Krug sve uži
Zanimljivo je da je crnogorska policija, tragajući za ubicom ili ubicama Saše Markovića, nekoliko meseci kasnije uhapsila Podgoričanina Aleksandra Markovića i Majkla Gregorija Ferarisa iz Južnoafričke Republike jer su, navodno, spremali likvidaciju Gorana Đuričkovića. Što se Ferarisa tiče, optužba je ubrzo svedena samo na falsifikovanje dokumenata, pošto je kod njega pronađeno više falsifikovanih pasoša sa kojima je nesmetano krstario po svetu. Đuričković se, kako se ispostavilo, svejedno nije nanosio glave, iako su ova dvojica dospela iza brave. Istraga i dalje i u ovom slučaju nemoćno tapka u mestu, a krvavi obračuni ne jenjavaju i krug onih koji su na bilo koji način osumnjičeni da su upleteni u krađu kokaina u Valensiji, sve je uži.
Redom po Đuričkovićima
Na Cetinju je 11. oktobra 2016. godine pred ponoć izrešetan i 41-godišnji Radomir Đuričković, kum Gorana Radomana i bliski rođak Gorana Đuričkovića koji se, nakon dva neuspela atentata na njega, krio kod njega na Cetinju.
Radomir Đuričković je upucan rafalima iz automobila u pokretu dok je ispred kafane Konoba u centru Cetinja ulazio u svoja kola. Sa više teških rana (dva zrna su ga, kako saznajemo, pogodila i u glavu), on je prevezen u podgorički Klinički centar gde je nekoliko sati kasnije podlegao uprkos naporima lekara da ga spasu.
Policija je sutradan, otprilike u isto vreme kad je Đuričković podlegao ranama, na starom putu prema Ceklinu, u mestu Zaćir, pronašla spaljen reno megan sa podgoričkim registarskim oznakama PG-BG 344, za koji se pretpostavlja da je iz njega pucano na Đuričkovića, tim pre što je na suvozačkom mestu pronađena i automatska puška.
Tragičan šverc emigranata
U priči o tragediji brodića egzotičnog imena Mis Pat, grobnici za najmanje 35 emigranata - po nekim podacima na lađici, na kojoj se bezbedno moglo smestiti tek dvadesetak osoba, te noći se nakrcalo više od 100 - ubijeni Goran Đuričković i Saša Boreta pojavljuju se kao optuženi za krijumčarenje ljudi. Boreta, inače, sada leži u zatvoru, osuđen na 30 godina zbog učešća u likvidaciji policijskog inspektora Slaboljuba Šćekića. Oni su samo dan pre katastrofe kupili brodić od Kotoranina Joka Nikaljevića. Navodno, bez pogovora su se pogodili oko cene od tadašnjih 55.000 maraka, od čega su vlasniku odmah izbrojali naruke 30.000. Iako je sve bilo jasno, iako je nađeno i identifikovano više utopljenika sa brodića Mis Pat, iako su postojali nepobitni dokazi i svedočenja nekih preživelih o drugim stradalnicima, sud iz neobjašnjivih razloga nikada nije ovu priču doveo do kraja. Nestankom Đuričkovića kao jednog od ključnih svedoka, sve je manje izgleda da će ova tragedija ikada dobiti pravosudni epilog.
