Stepinca prepustiti sudu Božjem
Uprkos negodovanju jednog dela hrvatskog rimokatoličkog sveštenstva, papa Franja je kanonizaciju kontroverznog kardinala Alojzija Stepinca prolongirao na neodređeno vreme, posle nekoliko prepiski sa patrijarhom srpskim Irinejom (Gavrilovićem) i dogovorom da se zajedno sa SPC formira zajednička komisija radi rasvetljavanja Stepinčeve uloge u Drugom svetskom ratu.
Takođe, najostrašćenije nacionalističke "jastrebove" u hrvatskom katoličkom kleru papa je prošle godine penzionisao ili smenio sa visokih pozicija na kojima su bili.
Srpski patrijarh je papu zamolio da se kanonizacija kardinala Stepinca skine sa dnevnog reda i prepusti "nepogrešivom sudu Božjem". Poglavar SPC je podsetio da je Stepinac "svesrdno podržao stvaranje NDH, obasipao pohvalama njeno vođstvo i višestruko učestvovao u stvaranju atmosfere netolerancije koja je carovala u toj državi-kopiji Hitlerove Nemačke i Musolinijeve Italije".
Klasnić: Kontroverzna osoba
Hrvatski istoričar Hrvoje Klasnić smatra da je Stepinac kontroverzna osoba.
- Da je sve čisto i da postoje dokazi da je svetac i da se bavio delatnostima koje su u potpunosti čiste, Stepinac bi davno bio svetac, verujem da je tu bilo volje i kod sadašnjeg pape, ali i njegovih prethodnika - naveo je Klasnić u razgovoru sa regionalnu N1TV.
Dodao je da deo Katoličke crkve nije spreman za suočavanje s ulogom Crkve u to doba, te da je "bilo sveštenika koji su bili antifašisti i protiv Ante Pavelića, ali veliki deo ga je podržavao i to treba reći".
- Bojimo se da je suviše otvorenih pitanja i nezalečenih rana koje kardinal Stepinac simbolizuje. Njegova kanonizacija na našu veliku žalost je odnose Srba i Hrvata, kao i katoličko-pravoslavne odnose, vratila duboko u tragičnu i našeg hrišćanskog prizivanja nedostojnu prošlost - ukazao je patrijarh u pismu papi Franji.
On je u istom dopisu za predstojeći susret sa papom, povodom slučaja Stepinac, predložio mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija (Radovića), episkopa bačkog Irineja (Bulovića) i Darka Tanaskovića, ambasadora u Vatikanu, a sada predstavnika Srbije pri Unesku.
Paveliću na usluzi
Stepinac je odmah po ulasku Nemaca u Zagreb, 10. aprila 1941, podržao osnivanje Nezavisne Države Hrvatske, pružao podršku Anti Paveliću i ustaškom režimu. U Stepinčevom sedištu u Kaptolu posle Drugog svetskog rata nađena je ustaška dokumentacija i zlato opljačkano od Srba i Jevreja. Tad je otkriveno i to da u Stepinčevom dnevniku iz tog vremena, piše da je puč od 27. marta 1941, kada se Kraljevina Jugoslavija otrgla iz pakta sa Hitlerom i Musolinijem, on ocenio kao izdaju i za to optužio Srpsku pravoslavnu crkvu, a pravoslavlje je proglasio za "najveće prokletstvo Evrope koje treba istrebiti".
Delegacija će papi uručiti i spisak članova Komisije SPC za "dijalog o kardinalu Stepincu", dok bi pomenuta trojica trebalo da budu stalni predstavnici SPC za dijalog sa Vatikanom i papom lično u vezi sa katoličko-pravoslavnim odnosima, razvitkom dijaloga i ekumenizma.
Patrijarh Irinej je takođe predložio da komisija po pitanju sporne kanonizacije bude međunarodna i da istraživanje usmeri "na ličnost kardinala Stepinca i njegovu delatnost za vreme Drugog svetskog rata, ali i u vremenu koje je ratu prethodilo i za ratom usledilo".
Patrijarh je papu obavestio i da je SPC odlučila da o ovome informiše druge sestrinske pravoslavne crkve kako bi ceo proces imao dimenziju dijaloga ne samo Beograda i Vatikana, već i sa celim pravoslavljem. Papi je, da podsetimo, stav SPC, ali i celokupnog pravoslavlja, prema liku i delu Alojzija Stepinca ranije preneo i carigradski patrijarh Vartolomej.
