Papa u nevolji zbog Stepinca
Sve zategnutiji odnosi Hrvatske i Srbije, pojačani blokadom otvaranja pregovaračih poglavlja i komemoracijom žrtvama jasenovačkog logora, dodatno su zaoštreni aktuelizovanjem aktuelne teme - proglašenja Pavelićevog kardinala Alojzija Stepinca za sveca.
Do toga bi, prema pisanju nekih srpskih medija, i pored jakog protivljenja Srpske pravoslavne crkve, moglo uskoro doći i to bez obzira na stav mešovite komisije za dijalog o kontroverznom svešteniku koja treba da se sastane početkom maja.
Takve vesti u izjavi za naš list, demantuje Veljko Đurić Mišina, član srpskog dela komisije koju je imenovao Sinod SPC.
Đurić navodi da dijalog tek sledi. On smatra da u Srbiji priču o skoroj kanonizaciji Stepinca "diriguje ovdašnja politička elita koja želi da dobije više glasova na izborima, naročito od onih koji su poreklom preko Drine".
Amfilohije za punu istinu
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije potvrdio je za "Blic" da SPC ne može da zaustavi kanonizaciju Stepinca.
- Vatikan ima pravo na kanonizaciju, a rad komisije treba da posluži da se uloga Stepinca sagleda šire i da se o njegovim postupcima pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata prema ljudima pravoslavne vere kaže istina. Ako se i nakon toga kanonizuje, to će imati negativni odjek u pravoslavnoj javnosti. Ono bitno u celom postupku, to je blagodarski predlog pape Franje za istinskim i pravim dijalogom koji je jedini način da se uspostave bolji odnosi dve crkve - kazao je Amfilohije.
Đurić kaže da je, prema njegovim saznanjima, aktuelni poglavar Katoličke crkve rekao da za njegovog mandata neće doći do proglašavanja Stepinca za sveca.
- Neki u Srbiji guraju informacije da je sve gotova stvar da bi se narod zamajavao odijumom prema Hrvatima, pa nije isključeno da u završnici predizborne kampanje neko od domaćih političara komentariše jakom retorikom ovo pitanje - ocenio je naš sagovornik.
On objašnjava da je zajednička komisija utvrđena, a preostalo je da Sveta stolica postavi predsedavajućeg i da rad počne. Đurić ukazuje da je razgovore o Stepincu predložio papa Franja podsećajući da je on proglasio lažnim mit o Gospi iz Međugorja i sklonio nekoliko desničarskih biskupa u Hrvatskoj, među njima i najekstremnijeg Franju Jezerinca.
Hrvatski crkveni vrh ne vidi ništa sporno u proglašenju svetim Alojzija Stepinca. Uz napomenu o mogućem jakom lobiranju u ime Hrvatske, iza koje su SAD i NATO, Đurić kaže da ga ne bi iznenadilo da se papi, koji, ponavlja, ne planira skoru Stepinčevu beatifikaciju, nešto desi.
Da je problem Stepinca vrlo kompleksan slaže se istoričar Radoš Ljušić. On smatra da to pitanje nije toliko bitno za srpsko-hrvatske odnose koliko za Vatikan.
- Kredibilni stručnjaci misle da je pozadina dublja - da je Stepinac probni balon za papu Pija Drugog koji je vrhovni katolički poglavar bio tokom Drugog svetskog rata. Ako prođe to sa Stepincem, onda ima osnova za beatifikaciju Pija Drugog - tumači Ljušić za "Vesti".
Važan je Vatikan, a ne Zagreb
Veljko Đurić Mišina ukazuje da je u slučaju Stepinca jasan cilj Hrvatske, a da Srbija u vezi s tim treba da razgovara s Vatikanom, a ne sa Zagrebom.
- U Srbiji se preko naše političke elite plasira providna nemačka podvala o Stepincu, mada dijalog o njegovom proglašenju za sveca nije ni počeo - tumači Đurić.
Kao argument za svoje tvrdnje navodi činjenicu da Rimokatolička crkva nije osudila nacizam, ali jeste komunizam.
- Mislim da o ovom pitanju neće odlučivati papa Franja koji je, iako poglavar, samo jedan šraf u sistemu i kao takav utvrđuje u kom će se pravcu Crkva ići, ali ne može sam da donese konačne odluke. U najkraćem, to je najbolje organizovana organizacija na čitavoj planeti, za koju su Ujedinjene nacije malo dete - zaključio je Ljušić.
Stepinca, koji je bio zagrebački nadbiskup i kardinal, Katolička crkva je 1998. proglasila blaženim i pored toga što je 1946. godine zbog uloge u zločinima NDH osuđen na kaznu zatvora od 16 godina sa prisilnim radom i na tri godine gubitka političkih i građanskih prava. Do kraja 1951. je bio u zatvoru Lepoglava, kada je pušten u kućni pritvor zbog lošeg zdravlja. Umro je 1960. godine.
