20 godina posle: Hoće li Dejton potrajati još toliko?
Danas se navršava 20 godina od kad je dogovoren Dejtonski mirovni sporazum, kojim je zaustavljen rat u BiH koji je trajao od 1992. do 1995. godine.
Dve decenije od Dejtona obeležavaju se u atmosferi i dalje prisutnih podela između entiteta, uz nastojanje Sarajeva da jača institucije federacije, ali i uz rešenost i odluku Republike Srpske da se o odnosima u zajedničkoj državi izjasni referendumom.
Međunarodnim zvaničnicima ne sviđa se ideja o referendumu, a zvanični Beograd u toj nameri Srpskoj savetuje uzdržanost.
Pročitajte još:
* "Bez RS Srbima nema života u BiH"
* Tajni sastanak Tuđmana i Miloševića: Kako je dogovorena podela Jugoslavije
Tri nedelje pregovora
Dejtonskim sporazumom i zvanično je okončan troipogodišnji rat u BiH. Sporazum je parafiran 21. novembra 1995. u vojnoj bazi Rajt-Peterson u gradiću Dejton, u SAD, posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Jugoslavije, uz posredovanje SAD.
BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku.
Sporazum su, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, parafirali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević.
Tri nedelje kasnije, 14. decembra 1995, pomenuta trojica zvanično su potpisala mirovni sporazum u Jelisejskoj palati u Parizu.
Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji Ujedinjenih nacija, Završnom helsinškom aktu i drugim dokumentima OEBS-a i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.
Bio je to krajnji ishod šatl-diplomatije, koju je počeo Ričard Holbruk sa svojim timom pod pokroviteljstvom SAD-a, a koja je podrazumevala posredničku diplomatiju između zaraćenih strana.
Da li će Dejton opstati?
Tokom 20 godina bilo je nekoliko neuspešnih pokušaja ustavne reforme Dejtonskog sporazuma.
Političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji. I dok je dan uspostavljanja mirovnog sporazuma u Republici Srpskoj republički praznik i neradni dan, u Federaciji BiH je običan radni dan - tamo će se praznovati 25. novembra, Dan državnosti BiH.
Dve decenije od Dejtona obeležavaju se u atmosferi i dalje prisutnih podela između entiteta.
Sarajevo želi da jača institucije federacije. Republika Srpska želi da se o odnosima u zajedničkoj državi izjasni na referendumu.
Srbija: Da još malo razmislimo
Srpski premijer Aleksandar Vučić tim povodom ranije je izjavio da je saslušao argumente predsednika RS Milorada Dodika, da je pokušao da mu ukaže na neke svoje stavove, sagledavši problem iz "šireg ugla", te da je zaključio da je neophodno da "o svim pitanjima još razmislimo".
EU - o novom Dejtonu "nema ni govora"
O tome, potvrdila je to prošle godine prilikom posete Sarajevu visoka predstavnica EU Federika Mogerini, niko u Evropi ne razmišlja, a o nekom novom Dejtonu "nema ni govora".
Mogerini je tada reagovala na Deklaraciju Hrvatskog sabora o uspostavljanju simetrične federacije u slučaju da se ne postigne konsenzus o stvaranju hrvatske federalne jedinice.
Njena je reakcija, inače, bila na tragu nemačko-britanske inicijative kojom Nemačka i Velika Britanija iniciraju novi plan o ubzanju reformi u BiH, što bi, smatraju, toj zemlji otvorilo evropsku perspektivu.
Naime, nemački i britanski ministri spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer i Filip Hamond u Berlinu su predstavili plan po kojem bi novoizabrane vlasti u BiH i pismeno preuzele obavezu sprovođenja vlasničkih, socijalnih i pravnih reformi nužnih za članstvo u EU, a kao nagradu odmah bi dobili stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s Unijom (SAA), potpisanog još 2008. godine.
Tačku na priču o promeni Dejtona stavio je, čini se, i britanski ambasador u Bosni i Hercegovini Edvard Ferguson koji je pred prošlu godišnjicu izjavio da je BiH po tom sporazumu zemlja sa dva entiteta i da će "tako i ostati".
Dodik: Jedan od deset najboljih međunarodnih ugovora
I dok predsednik Dodik ne osporava evropski put BiH, ističe čak da će podržati i nemačko-britansku inicijativu "ukoliko ona ne zadire u ustavne nadležnosti RS", vlast u Banjaluci poziva se na činjenice koje govore o permanentnom oduzimanju nadležnosti Srpskoj ali i na to da se postupci protiv počinilaca ratnih zločina u Sarajevu vode traljavo, što je sve, tvrde, razlog da se građani RS na referendumu izjasne žele li dalje tim putem.
- Postoji dejtonska struktura, predviđena ustavom, kao i antidejtonska realnost u BiH. Ta antidejtonska realnost proizvela je 80 institucija mahom odlukama Visokog predstavnika za BiH, koje nisu proizvod obaveza predviđenih Dejtonskim sporazumom - izjavio je nedavno predsednik Dodik na konferenciji "Dejtonski sporazum - dve decenije mira i pouke za svet".
