Ustašama smeta pominjanje genocida
Proustaški aktivisti na čelu sa Draženom Kelemincem pokušali su da spreče promociju knjige "Organizirana prisilna iseljavanja Srba iz NDH" autora Filipa Škiljana. Promociju je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu organizovalo Srpsko narodno veće.
Keleminac je, pre nego što je njega i društvo odvela policija, tražio od učesnika da se izvinu "zbog vređanja Domovinskog rata", videći vezu u prisilnom iseljavanju Srba u NDH-a i poslednjem ratu u Hrvatskoj.
Autor knjige Filip Škiljan rekao je da je knjiga nastajala dugo, a sve je počelo pre osam godina kada je u arhivu video 150 kutija koje su se odnosile na srpsku tragediju u NDH-a. Bila je to građa koja je govorila o oduzimanju srpske imovine, o deportacijama i logorima.
- Da se sav trud isplatio shvatio sam onog trenutka kada sam dobio komplimente od svog dede i preživelih iseljenih Srba - rekao je Škiljan.
Za Dragana Markovinu, voditelja Arhiva Srba u Hrvatskoj, važnost pojavljivanja ovakve knjige je u činjenici da se upravo u ovom vremenu u Hrvatskoj "sve češće susrećemo s otvorenim negiranjem onog što se događalo u NDH", a ova knjiga na dokumentovan način govori o progonima, prekrštavanju, planskom iseljavanju i otimanju imovine u vlasništvu Srba, odnosno srpskih institucija.
- Knjiga govori o državnom teroru, širenju straha, proizvodnji neprijatelja od dojučerašnjih komšija, zatvaranju u logore i masovnom ubijanju - rekla je profesorka Dinka Čorokalo Biruški, dodajući da je proterivanje imalo za cilj "da se onome ko se proteruje izbriše trag na nekom prostoru i ono je izraz neiskazive mržnje".
- To iskustvo je, ako ne trajno onda sigurno dugoročno, obeležilo odnose Hrvata i Srba. Zato je ova knjiga potrebna kao kolekktivno sećanje i kao kolektivno otrežnjenje - istakla je ona.
Žrtve još nisu popisane
Istoričar Drago Roksandić podsetio je kako na ovdašnjim prostorima gotovo ne postoji generacija koja nije svedočila ratu, a do danas nemamo popisane sve ljudske gubitke iz Prvog i Drugog svetskog rata, ali ni podatak koliko je državljana Hrvatske stradalo u poslednjem ratu.
- Zbog toga još uvek nismo u situaciji da se nosimo s onim što nam sugeriše ova knjiga, individualizacijom tragedije i humanizacijom traume- rekao je Roksandić.
