Genocid podmeću i srpskoj deci
Iznenadno jučerašnje odlaganje zvanične posete Tomislava Nikolića Sarajevu prva je vidljiva posledica sve osetljivijih odnosa vlasti u BiH i Srbiji, a uoči obeležavanja 20. godišnjice zločina u Srebrenici. Bilo je planirano da predsednik Srbije u prvu zvaničnu posetu BIH od kada je izabran otputuje 16. juna, ali je juče u njegovom kabinetu rečeno da se poseta "po svemu sudeći odlaže".
Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović predložio je šefu srpske države da se poseta odloži kako bi bila održana "u povoljnijim političkim okolnostima". A okolnosti su takve da se već danima u medijima i javnosti dve susedne države bave pisanjem rezolucije o Srebrenici koja će biti predložena na usvajanje SB UN i nedavnim hapšenjem Nasera Orića, ratnog komandanta bošnjačkih jedinica u zapadnoj Bosni.
Javnost i političari u Srbiji oba događaja, i pisanje rezolucije i neočekivano privođenje Orića u Švajcarskoj po srpskoj poternici, dovode u vezu konstantnih pritisaka na Beograd. Otud i ne čudi što je šef srpske diplomatije Ivica Dačić na konferenciji za medije u nedelju prebrojavao reč "genocid" u tekstu rezolucije koju je Srbiji dostavili misija Velike Britanije pri UN.
- Navodno je cilj rezolucije proces pomirenja, ali u tekstu se na 20 mesta pominje genocid, a na jednom mestu pomirenje - rekao je Dačić.
Od Rusa zavisi?
Ministar Dačić je najavio da će od danas krenuti u konsultacije sa ostalim članicama Saveta bezbednosti o rezoluciji. Ključno je da li će Srbija nedvosmisleno zatražiti od Rusije da njen predstavnik u SB stavi veto na predloženi tekst. Moskva se do sada nije izjašnjavala, a da želi da stavi na znanje koliko je potrebna Beogradu, pokazuje i odluka da po prvi put ambasador Rusije u BiH na nedavnoj sednici Saveta za sprovođenje mira nije izdvojio mišljenje po pitanju kvalifikacije "genocid u Srebrenici".
Predsednik RS Milorad Dodik je već najavio da će od Rusije zatražiti da blokira usvajanje rezolucije.
On je najavio da će Srbija u narednim danima "pažljivo razmotriti tekst rezolucije i rukovoditi se nacionalnim interesima, ne dovodeći u sumnju opredeljenje za kažnjavanje i sankcionisanje ratnih zločina". Nacrt rezolucije sastoji se od preambule, opšteg dela i 13 tačaka koje se odnose na Srebrenicu. Pozivajući se na diplomatske izvore, beogradski mediji tvrde da se u devetoj tački navodi: "Apeluje se na sve države (na svetu) da razvijaju obrazovne programe koji će usaditi u buduće generacije lekcije koje su naučili iz prošlih genocida".
U preambuli predloga rezolucije stoji tvrdnja da su "desetine hiljada žena i devojaka, ljudi i dečaka bile žrtve seksualnog nasilja tokom sukoba u BiH, uključujući Srebrenicu". Istovremeno se srpske žrtve u BiH ne pominju ni na jednom mestu, ali se rezolucija poziva na presude u Hagu u kojima se govori o genocidnom aktu u Srebrenici koji su počinile snage Republike Srpske.
Bivši predstavnik Srbije u UN Vladislav Jovanović smatra da su rezolucija i Orlićevo hapšenje deo pritiska na Srbiju jer je Beograd odbio da učini ustupke u vezi sa Kosovom i zahtevima da se distancira od Republike Srpske.
- Da zapad zaista želi pomirenje, genocid ne bi bio toliko puta pomenut - primećuje Jovanović.
Za razliku od srpskog kolege koji tvrdi da se reč genocid pominje 20 puta, ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak (iz partije Mladena Ivanića) kaže da se u britanskoj rezoluciji ona pominje 11 puta. Ali i je i Crnadak, kao i Dačić rezervisan prema pravim namerama predlagača, procenjujući da će rezolucija "u BiH doneti samo nove podele".
- Svima koji su stradali u Srebrenici treba da se oda počast, jer ono što se tamo desilo više se nikad ne sme ponoviti. Međutim, razne rezolucije u vreme kad pokušavamo da BiH usmerimo ka budućnosti, krajnje su riskantan potez. Za mene je mnogo korisnije i iskreniji način odavanja počasti žrtvama da život u BiH svima učinimo boljim, nego da se večno takmičimo rezolucijama i teškim rečima - rekao je Crnadak.
Rasimu vruć krompir
Ko će od srpskih zvaničnika otići u Potočare da se pokloni srebreničkim žrtvama još uvek nije odlučeno u Nemanjinoj 11. Kao moguće rešenje pominje se ministar Rasim Ljajić.
- Smatram da neko u ime vlade treba da ide, posebno zato što će sve zemlje regiona imati tamo svog predstavnika, pa bi bilo loše da samo iz Srbije niko ne dođe - rekao je ranije Ljajić.
Prema Dačićevim rečima, pozivi iz Sarajeva upućeni su predsedniku Nikoliću i premijeru Vučiću.