Vučića teraju u Potočare
Kao i svake godine uoči 11. jula, i ove se povela licitacija oko toga ko će od srpskih zvaničnika ići na pomen srebreničkim žrtvama. Zbog okrugle godišnjice taj pritisak je sada još veći. Međutim, uoči ovogodišnjeg obeležavnja pojavila se nezvanična vest da Velika Britanija u Ujedinjenim nacijama priprema Rezoluciju o tragičnom događaju u ovom gradu ratnog leta 1995. godine.
Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, prvi je jasno stavio na znanje da on oseća pijatet prema žrtvama, ali da ne ide u Potočare jer "ne želi da svojim prisustvom legalizuje nešto što je kvalifikovano kao genocid iz čisto političkih razloga".
Dok se predsednik i premijer Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić još nisu oglasili, Ivica Dačić nije ni potvrdio niti demantovao da srpski zvaničnici trpe pritiske međunarodne zajednice da se pojave na predstojećem obeležavanju 20. godišnjice zločina u Srebrenici.
Bivša čelnica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić smatra da dokument UN ima političku snagu za priznavanje sudskih činjenica o genocidu.
Tadić dvaput
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić dva puta, na 10. i 15. godišnjicu bio u Potočarima.
- Ako premijer Srbije Aleksandar Vučić ode u Srebrenicu, Srbija će morati da otvori pitanje poštovanja sudskih činjenica - smatra ona.
Neimenovani diplomatski krugovi u Beogradu koji su dostavili informaciju srpskim medijima navode da je cilj predlagača da 11. jul bude proglašen za dan sećanja na, kako se ističe, više od 8.000 zarobljenih Bošnjaka koje su ubile snage bosanskih Srba, kao i da se u obrazovni sistem BiH i drugih zemalja uvrsti obavezno gradivo koje će srebreničke zločine okarakterisati kao genocid.
- Mi sada imamo informaciju da jedna velika sila sprema rezoluciju o Srebrenici, a pitanje je šta će tu pisati - potvrdio je nezvanična saznanja šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
Pročitajte još:
* I Srbija hapsi zbog Srebrenice
* Britanija i SAD spremaju rezoluciju o Srebrenici
Za predsednika Državotvornog pokreta Srbije Slobodana Samardžića nema sumnje da je cilj zapadnih sila da stave tačku na Srebrenicu u kontekstu koji njima odgovara, a koji ih oslobađa od odgovornosti za rat i velika stradanja u BiH.
Veto kao rezervna varijanta
Poznavaoci funkcionisanja UN smatraju da nisu velike šanse da se rezolucija usvoji u SB UN ukoliko se u tekstu ne nađe balans, već se srpska strana imenuje kao isključivi krivac. U tom slučaju računa se na veto Rusije ili Kine, kao stalnih članica SB. Istovremeno, pravnici upozoravaju da sama po sebi rezolucija ne može biti revolucionarna u kvalifikaciji zločina jer su to već učinila dva međunarodna suda - Haški tribunal i Međunarodni sud pravde (MSP).
- Cilj je da se zapečati mit o Srebrenici, a mit je da je tu izvršen genocid. Broj žrtava je daleko manji od onog koji se prikazuje, tako da je ovo pokušaj čiste politizacije događaja koji je de fakto ratni zločin, ali ne i genocid - komentariše za "Vesti" Samardžić.
Osim Velike Britanije, na rezoluciji, prema istim izvorima, rade Holandija i SAD, što se može dovesti u vezu sa njihovim prisustvom u BiH u vreme masakra. Podsećamo da su pored Amerikanaca, kao ključni međunarodni faktor u ratnim dešavanjima 90-ih u bivšoj SFRJ, predstavnici mirovnih snaga iz Holandije bili zaduženi za srebreničku enklavu i da se za njihovog mandata dogodilo streljanje ratnih zarobljenika, a zbog čega je mnogo godina kasnije vlada u Hagu podnela ostavku.
- Na rezoluciji rade one zemlje koje su i sukrivci za ono što se dešavalo 90-ih godina. Oni su izazvali rat, SAD je povukla oroz, a kao što znamo puno je ljudi u njemu izginulo i zato moraju krivicu da prebace isključivo na jednu stranu, i to na srpsku - analizira Samardžić moguće motive predlagača.
Kao drugi nivo koji bi se ovakvom rezolucijom želeo postići pominje se nastojanje Zapada da Republiku Srpsku stavi u usamljeničku poziciju, da Beograd natera da se distancira od Banjaluke, a sve u nameri kako bi uklonili prepreke za revizuju Dejtonskog mirovnog sporazuma u pravcu stvaranja unitarne BiH, čemu se najviše protivi predsednik RS Milorad Dodik. I nedavna službena poseta SAD Aleksandra Vučića dovodila se u vezu s nastojanjima Vašingtona da srpskog premijera dodatno "motivišu" da se distancira od neposlušnog Dodika.
- Nikada nisam osetio distanciranje - odgovorio je predsednik RS novinarima na Fakultetu političkih nauka, dodajući da ima intenzivne kontakte s Vučićem i predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.
Dodik se zalaže za formiranje međunarodne mešovite komisije koja će objektivno proceniti šta se desilo i dati adekvatne kvalifikacije, "a ne da se govori o 8.000 dok je dve decenije kasnije sahranjeno 4.000 žrtava".
Presuda za genocid
Tribunal je u presudi generalu Vojske RS Radislavu Krstiću prvi put zločin u Srebrenici okvalifikovao kao genocid, a početkom ove godine je izrečena i prva pravosnažna presuda petorici srpskih oficira s istom kvalifikacijom. I MSP je u odluci po tužbi BiH protiv SRJ, odnosno Srbije, zločin u Srebrenici okvalifikovao kao genocid. Skupština Srbije usvojila je 2010. godine, u vreme vlasti DS-a i SPS-a, Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, ali je zbog protivljenja socijalista izbegnuto da se direktno pomene termin genocid.
