Hrvatska: Bez podataka o još 1.606 nestalih u ratu 90-ih
Prema poslednjoj evidenciji o nestalim osobama Hrvatske i Srbije tokom ratova 90-ih, usaglašenoj sa listom Međunariodnog Crvenog krsta, u ovom trenutku 1.606 osoba se vodi kao nestalo, a za 424 osobe se traže posmrtni ostaci.
Kako je objasnio predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović, u odnosu na poslednju evidenciju iz 2012., na novi spisak dodato je još 60 osoba, dok je u međuvremenu rešeno 360 slučajeva.
Pročitajte još:
* Beograd žmuri na nestanak Srba
* Kako je Tuđman ubijao Srbe u Hrvatskoj
“Republika Srpska Krajina i dalje postoji“
On je, na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Povereništva za zatočene i nestale Vlade Hrvatske Ivanom Grujićem u Palati Srbija, rekao da su dve komisije konstatovale da su sve obaveze preuzete tokom ranijih sastanaka izvršene, dok je preostalo jedino da se reše otvorena pitanja koja epilog čekaju već deset godina.
Kako je objasnio, reč je o navodnom premeštanju masovnih grobnica s teritorije istočne Slavonije, zatim zahtev za povratak dokumentacije iz vukovarske bolnice, pitanja eshumacije određenih, već poznatih grobnica, kao i o vojnicima JNA stradalim u logorima u Bjelovaru, Karlovcima, Lori...
Kada je reč o evidenciji nestalih, Grujić je podsetio da su postojala različita tumačenja po tom pitanju, dodavši da su dve komisije potvrdile da su jedini kriterijumi za evidentiranje kriterijumi Međunarodnog Crvenog krsta.
On je dodao da je će ove godine biti stavljen akcenat na identifikaciju 180 posmrtnih ostataka čijem procesu će prisustvovati stručnjaci iz Srbije kao posmatrači.
Predsednik Povereništva za zatočene i nestale Vlade Hrvatske izjavio je da je to telo pripremilo publikaciju sa spiskom nestalih osoba koja će biti objavljena posle naknadnih provera njenih podataka.
- To je alat za potragu koji nam može pomoći da dođemo do određenih informacija, a zatim pokrenuti klasičnu istragu o nestalim osobama - precizirao je Grujić.
Odalović i Grujić su istakli da su dve komisije dogovorile konkretne mere i aktivnosti u narednom periodu, poput eshumacije poznatih lokacija, pretragom dokumentacije u zdravstvenim ustanovama, kao i mesnih grobalja što će, kako su rekli, pomoći u pronalaženju i identifikaciji nestalih osoba.