"BiH nekad magnet sada izvoznik mudžahedina"
Bosna i Hercegovina, koja je devedesetih godina prošlog veka, bila magnet za strane džihadiste, bori se sa pretnjom domaćih ekstremista zavedenih konfliktima u Iraku i Siriji, ocenjuje u opširnoj analizi agencija Frans pres.
Dok je većina bosanskih muslimana umerenog opredeljenja, nekoliko hiljada njih usvojilo je ultrakonzervativno salafističko učenje sunitskog islama, koje su im doneli borci koji su došli u Bosnu iz severne Afrike, Azije i sa Bliskog istoka tokom sukoba između Srba, Muslimana i Hrvata 1992.-1995. godine, navodi agencija.
Većina tih stranih boraca ili mudžahedina napustila je Bosnu po okončanju rata. "Ali, seme je već bilo posejano", ističe AFP.
Pročitajte još:
* "Vehabije su pretnja Balkanu, čak i Srbi prelaze u islam"
* Bosna crni koridor za džihad
* "Gde je rat tu su i Balkanci"
* "Napad u Zvorniku može biti početak gorih događaja". Uhapšeni osumnjičeni
Mudžahedini više nisu stranci
Dvadeset godina kasnije, radikalni propovednici koji drže vatrene propovedi u mesdžidima, improvizovanim bogomoljama, više nisu stranci.
I oni, koji uzimaju oružje u ruke, takođe su iz redova domaćeg stanovništva, navodi agencija, podsećajući da je u ponedeljak oružani napadač uz povike "Alahu Akbar", otvorio vatru na policijsku stanicu u Zvorniku, usmrtivši jednog i ranivši dvojicu policajaca pre nego što je ubijen.
Napadač, koji je idenfitikovan kao 24-godišnji Nerdin Ibrić iz okoline Zvornika, osumnjičen je za veze sa radikalnim islamističkim grupama. Povodom tog napada, u utorak je uhapšen drugi muškarac, za koga se kaže da je putovao u Siriju.
Prisustvo islamističkih ekstremista osećalo se u Bosni i ranije, konstatuje francuska agencija podsećajući na nekoliko primera.
Ko regrutuje džihadiste?
Sumnja se, kako se navodi u analizi, da potencijalne džihadiste regrutuju radikalni propovednici delujući kroz mreže neformalnih bogomolja.
- Nema sumnje da je proces regrutovanja moguć zbog postojanja mreže takvih bogomolja - rekao je za AFP Esad Hećimović, novinar koji se intenzivno bavio ovom temom.
Ekstremisti, čiji broj vlasti procenjuju na oko 3.000, prestavljaju samo jednu frakciju bosanskih muslimana koji čine 40 odsto od ukupno 3,8 miliona stanovnika.
Međutim, sumnja se da se iz njihovih redova regrutuje na desetine boraca za ratove na Bliskom istoku, navodi AFP.
Ni zakon ne pomaže?
Da bi sprečio njihov odlazak na strana ratišta, parlament je prošle godine usvojio zakon koji predviđa kazne do 20 godina zatvora za džihadiste i one koji ih regrutuju.
Reagujući na napad na policijsku stanicu u Zvorniku, ministar bezbednosti Dragan Mektić upozorio je da je terorizam postao "ozbiljan problem".
- Moramo da upotrebimo sve naše kapacitete da zaustavimo ovaj terorizam koji se širi Bosnom. Ili ćemo mi pobediti terorizam, ili će on pobediti nas - upozorio je on.
Veruje se da se oko 150 Bosanaca pridružilo džihadističkim grupama u Iraku i Siriji, dok se njih 50 već vratilo sa bojišta, navode obaveštajne službe, prenosi AFP.
U februaru su na sarajevskom aerodromu uhapšene dve osobe osumnjičene za pokušaj priključenja Islamskoj državi, podseća AFP.
- Oni koji se vrate u zemlju su veoma opasni. Oni su naravno pod nadzorom, ali opasnost leži u tome što oni počinju da regrutuju druge - navodi Jasmin Ahić, profesor Fakulteta kriminalistike Univerziteta u Sarajevu.
Pročitajte još:
* Majka napadača iz Zvornika: Mog sina su zaveli, promenio se
* Krvlju sam pisao istoriju BiH
* Teroristički napad u Zvorniku: Policajac ubijen, dvojica ranjena uz povik "Alah je veliki"
Prva suđenja
U januaru se na optuženičkoj klupi našla prva osoba osumnjičena za regrutovanje drugih za džihad. Reč je o radikalnom imamu iz Bužima Huseinu Bosniću koji je tokom rata bio pripadnik jedinice mudžahedina.
Bosnić je došao na čelo bosanskih salafista pošto je njihov dotadašnji vođa Nusret Imamović otišao u Siriju krajem 2013. godine, navodi AFP, pozivajući se na obaveštajne izvore i američki Stejt dipartment.
Veruje se da je Imamović, čije je ime na listi terorista Stejt dipartmenta, treći u komandnom lancu u Al Nusra Frontu, sirijskom ogranku Al Kaide.
Rođaci mladića koji su otišli u Siriju ili Irak, od kojih su neki tamo poginuli, rekli su na suđenju Bosniću da su ti momci prisustvovali njegovim propovedima.
Tužilaštvo ga tereti takođe da je primao značajna sredstva neimenovanih pomagača u arapskim državama.
Raniji napadi
Tako je u oktobru 2011. jedan napadač otvorio vatru na ambasadu SAD u Sarajevu i ranio policajca, nakon čega je uhapšen.
U junu prošle godine, jedan muškarac je, u napadu koji je vlada okarakterisala kao "teroristički čin", aktivirao eksploziv u policijskoj stanici u Bugojnu, usmrtivši jednog policajca i ranivši šest osoba.
Nije samo Bosna meta
Francuska agencija ukazuje da su se na meti džihadističkih mreža poslednjih nedelja našle i Albanija, Srbija i Kosovo.
U Srbiji i Albaniji je u martu vođen sudski postupak protiv 15 muškaraca koji su optuženi za regrutovanje i finansiranje dobrovoljaca za rat u Siriji.
- Prvi put u regionu se sudi ljudima koji na veoma sofisticiran način pozivaju druge da odlaze na strana ratišta i počine zločine - ističe profesor Ahić i dodaje da je ostalo da se vidi kakav će biti epilog tih suđenja.
