Beograd samo otežava naš položaj
Vlast u Srbiji, Uprava za dijasporu i Srbe u regionu i prethodni sastav Kancelarije za dijasporu ne znaju suštinske stvari o položaju Srba u Crnoj Gori. Oni jedino prihvataju šta im serviraju njihovi partneri iz Crne Gore, a koji su evroatlantski nastrojeni. Štaviše, zvaničnici iz Beograda svojim izjavama samo nam otežavaju položaj, upozorava u intervjuu za "Vesti" Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog savjeta (SNS) Crne Gore.
Na koje izjave mislite?
- Otežavaju nam kada kažu da su Srbi i Crnogorci jedan narod što automatski podstiče asimilacaju Srba. Da smo isti narod onda bismo živeli u istoj državi, imali jedan jezik, jednu crkvu, istu tradiciju, istoriju, nacionalnu kulturu, a sve nam je to napadnuto u Crnoj Gori. Mnogo štete nam se nanosi i kada zvaničnici iz Beograda kažu da s Podgoricom nemaju nijedno nerešeno pitanje, dok je realnost sasvim drugačija. Srbi u Crnoj Gori nemaju nijedno rešeno pitanje.
Ni Telekom ne sme da se reklamira
- Na našim medijima ne smeju da se oglašavaju ni srpske firme u Crnoj Gori, jer ako to čine onda će kod aktuelne vladajuće strukture u Podgorici imati negativan tretman. Čak ni srpska mobilna telefonija m:tel Crna Gora neće da se reklamira.
Šta konkretno?
- Ustavno je Crna Gora definisana kao građanska država, ali je u praksi ona duboka nacionalna. Snagom državne moći relativna većina Crnogoraca od 46 posto sebe je proglasila konstitutivnim, a sve druge manjinskim narodima. S druge strane, Srbi nemaju mogućnost da koriste ni ono što koriste drugi manjinski narodi i zajednice, jer nakon usvajanja antiustavnog Zakona o izboru narodnih poslanika nacionalne zajednice koje broje preko 15 odsto stanovništva nemaju pravo na afirmativnu zastupljenost u parlamentu, pa se Srbi sada nalaze ni na nebu ni na zemlji.
Srpske partije vam zameraju da ste formiranjem Savjeta pristali na manjinski status Srba, a da vam je cilj bio da se dokopate novca iz Fonda za zaštitu manjinskih prava.
- To nije tačno. Posle donošenja novog ustava Crne Gore nije postajao drugi modalitet kako bi se sačuvao srpski nacionalni identitet, osim da formiramo Savjet. Mi smo na to ukazali svim srpskim političkim partijama i nevladinim organizacijama i intelektualcima, pozivajući ih da ga zajedno formiramo, ali su oni to odbili. Zakon nam je išao na ruku, jer je predviđao da se sredstva iz Fonda dele procentualno u skladu sa učešćem u broju stanovništva. Međutim, kada su aktuelna vlast i druge manjinske zajednice videli da je to na godišnjem nivou od 450.000 do 530.000 evra i da nama odlazi oko 60 odsto, oni su promenili zakon, pa se sada novac deli prema kvalitetu projekta.
Je li to ugrozilo vaše projekte?
- Iako mi i dalje imamo najkvalitetnije projekte, jer imamo i Srpsku televiziju, i portal Srpske novine, i Srpski magazin i Književnu zadrugu sa 180 naslova, ja kao jedini Srbin u Upravnom odboru redovno budem preglasan, pa sada dobijamo od sedam do deset puta manje sredstava.
Pročitajte još:
* Ja tebe serdarom, ti mene vojvodom: "Srbija želi Crnu Goru u EU"
Da li vam je Srbija pritekla u pomoć da vaši mediji i dalje opstaju?
- Mi smo sami tražili kontakte sa skupštinskim Odborom i Upravom za dijasporu da bismo spasavali naše projekte. Oni nam nude 5000 evra. Nisam hteo da budem nepristojan pa da im kažem: daćemo vam mi te pare, a vi preuzmite njihovo održavanje, pod jedinim uslovom da im se ne menja ime, jer u svim nazivima je zastupljen pridev srpski.
Nestalo 20.000 Srba
- Niko od srpskih zvaničnika kada dođe u Crnu Goru ne kontaktira Srpski nacionalni savjet (SNS). Predsednik Nikolić ne samo da nije imao susret sa nama, već nije ni sa mitropolitom Amfilohijem. Srbi su ostavljeni u nekom međuprostoru, kao rezerva za asimilaciju do onog procenta kada Crnogorci ispune natpolovičnu većinu, dok je između dva popisa nestalo više od deset posto Srba, odnosno 20.000 za deset godina - upozorava Vuksanović.
