Njegoš izdajnik, a Crnogorci Albanci
Knjiga Miroslava Ćosovića "Bizarni sveci srpske crkve", koju ovih dana promoviše takozvana Crnogorska pravoslavna crkva, izazvala je burne reakcije i zgražanje ne samo sveštenstva i vernika Mitropolije crnogorsko-primorske, jer autor iznosi tvrdnju da su svi sveci Srpske crkve "bizarni, genocidni, krvoločni, svirepi, organizatori političkih ubistava, pedofili, sladostrasnici, kasapi, ludi...". Za Ćosovića je čak i vladika Petar Drugi Petrović Njegoš "izdajnik u pokušaju".
Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić ukazuje da Ćosović za Crnogorce kaže da su mešavina Vlaha i Albanaca.
- Ćosović za Stefana Nemanju kaže da je genocidan, krvoločan i svirep, za Svetog Savu da je organizator političkih ubistava, a za svetog kralja Milutina da je pedofil, svirepi otac i sladostrasnik. Svetog Stefana Dečanskog nazvao je kasapinom, svetog kralja Uroša ludim, a za svetog despota Stefana Lazarevića naveo je da je da je "hrišćanoubica i nogosjek". Na sve to za Njegoša je rekao da je mašina za pravljenje popova i izdajnik svoga naroda u pokušaju - navodi Džomić.
Džomić iz svega navedenog izvodi poruku koju šalje Ćosović: Ako su ovakvi sveci, onda je takva i Srpska pravoslavna crkva i hiljade njenih monaha i sveštenika i milioni njenih današnjih vernika.
Mašina za popove
Ćosović je Njegoša nazvao i mašinom za proizvodnju popova. To temelji na navodima Milorada Medakovića da je u nekoj prilici vladika Rade za dan zapopio 70 mladića.
Ćosović nije istoričar, a svoje kvalifikacije dokazuje na izvorima i izjavama "raznih javnih radnika i vrlo uglednih ljudi". Po imenu spominje književnika Filipa Davida i univerzitetskog profesora Jovana Bajforda, sina reditelja Timotija Džona Bajforda, ali i srpskih istoričara i srednjovekovne literature.
- Kako piše Vladimir Ćorović, kralj Milutin je supruzi Simonidi pokvario matericu kad je imala samo osam godina. Ja sam ga nazvao pedofilom, mislim da nisam pogrešio jer se radi o čoveku koji je seksualno iskoristio devojčicu - uporan je Ćosović.
A za tvrdnju da je Njegoš bio izdajnik svoga naroda u pokušaju poziva se na navode crnogorskog i dukljanskog akademika Branka Pavićevića da je Njegoš, navodno, od ruskog cara tražio dopuštenje da se on i deset do 20 crnogorskih familija presele u Rusiju. To je, opet navodno, zaprepastilo i same Ruse kao pokušaj veleizdaje i ostavljanja naroda na cedilu.
