Amerika kroji novu Bosnu

Stalna politička kriza pojačana eskalacijom nasilja u Federaciji BiH prošlog meseca ponovo je gurnula Bosnu u prvi plan međunarodne politike. Sedam meseci uoči opštih izbora, o Bosni se raspravlja na najvažnijim svetskim adresama, a mnogi prizivaju međunarodnu intervenciju koju dobar deo sarajevskog političkog kruga željno iščekuje jer se nada da će tim putem ostvariti svoje zamisli.

Krenulo na ulici da bi se završilo za stolom

 

Iz međunarodnih krugova zasad stižu prilično kontradiktorne najave, od toga da će biti organizovana nova konferencija za BiH po ugledu na dejtonsku, do priča da nikakva ustavna reorganizacija nije potrebna i da je stanje u BiH moguće popraviti i na sadašnjim osnovama. Sve to stvara veliku konfuziju i ostavlja prostor za brojna, najčešće površna tumačenja.

Poslednji u nizu poziva za aktivniji angažman međunarodne zajednice uputila je Tanja Fajon, izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju, koja je pred Odborom američkog Senata izjavila da je BiH u najvećoj političkoj krizi od svih zemalja Zapadnog Balkana dodajući da su potrebne široke promene Dejtonskog mirovnog sporazuma kako bi zemlja mogla da funkcioniše.

U svom izlaganju u američkom Senatu gde je održana razmena mišljenja o temi "Dešavanja na Zapadnom Balkanu i politički odgovori", Fajon je ocenila da međunarodna zajednica mora mnogo više da se posveti razvoju i stabilizaciji ovog regiona.

"Moramo mnogo više da se fokusiramo na Zapadni Balkan. Ova godina je odlučujuća za napredak regije. Posebno zbog činjenice da se u nekoliko zemalja Balkana održavaju izbori. Sjedinjene Američke Države su u prošlosti igrale vrlo značajnu ulogu na Balkanu, a nastaviće to da rade i u budućnosti. Ipak, potrebno je da se više posvetimo celoj regiji. Kao što su pokazali protesti u BiH u februaru ove godine, bez slušanja glasa naroda mogu se ugroziti stabilnost i mir", rekla je Fajonova i dodala da BiH mora biti u vrhu prioriteta međunarodne zajednice.

Doduše, i pre nego što se Fajonova obratila Amerikancima, oni su najavili žešći upliv u situaciju u BiH. Istina, Amerika trenutno nema ambasadora u Sarajevu jer se čeka imenovanje Morin Mekkormak koja ovih dana prolazi provere u nadležnim organima u Vašingtonu. Njen dolazak, po oceni mnogih, označiće početak šire američke intervencije u BiH. Kakva će ona biti, niko ne može da proceni. Ambasadu trenutno vodi otpravnik poslova Nikolas Hil koji je pre nekoliko dana izjavio da izjavio je da niko u Vašingtonu ne govori o Dejtonu 2 i ne misli da postojanje entiteta koči razvoj zemlje.

"Naš interes prema BiH nije oslabio i planiramo veći angažman da bismo ovu zemlju vratili na reformski put", poručio je Hil.

Politički analitičari smatraju da je još rano govoriti o tome na koji bi se način Amerikanci mogli aktivnije uključiti u sređivanje prilika u BiH, ali navode da bi jedna od metoda mogla da bude davanje novih kapaciteta instituciji visokog predstavnika. Po nekima, nemiri u FBiH izazvani su upravo sa ciljem da se OHR-u vrati uloga koju je imao. Miloš Šolaja, profesor s Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, tvrdi da je upravo OHR jedan od glavnih kreatora situacije u FBiH jer je direktno uticao na formiranje federalne vlade.

"Ali, ako bi se oni sada umešali, to bi bila ogromna šteta. Takođe, jednako štetno bi bilo da neko u međunarodnoj zajednici iskoristi ovu krizu i proteste za reafirmaciju njihove uloge u političkom životu BiH", kaže Šolaja.