Amerika kroji novu Bosnu

Iz međunarodnih krugova zasad stižu prilično kontradiktorne najave, od toga da će biti organizovana nova konferencija za BiH po ugledu na dejtonsku, do priča da nikakva ustavna reorganizacija nije potrebna i da je stanje u BiH moguće popraviti i na sadašnjim osnovama. Sve to stvara veliku konfuziju i ostavlja prostor za brojna, najčešće površna tumačenja.

Konfederacija najbolje rešenje   Da su na sceni novi zahtevi za centralizacijom BiH, pod patronatom međunarodne zajednice, u više navrata u proteklom periodu upozoravao je i predsednik Srpske Milorad Dodik. "BiH nije srećno mesto jer centralizacija i unitarizacija nije ničiji interes. BiH treba da bude isključivo konfederalna zajednica s manjim brojem zajedničkih funkcija nego što ih danas imamo", smatra Dodik.

Poslednji u nizu poziva za aktivniji angažman međunarodne zajednice uputila je Tanja Fajon, izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju, koja je pred Odborom američkog Senata izjavila da je BiH u najvećoj političkoj krizi od svih zemalja Zapadnog Balkana dodajući da su potrebne široke promene Dejtonskog mirovnog sporazuma kako bi zemlja mogla da funkcioniše.

U svom izlaganju u američkom Senatu gde je održana razmena mišljenja o temi "Dešavanja na Zapadnom Balkanu i politički odgovori", Fajon je ocenila da međunarodna zajednica mora mnogo više da se posveti razvoju i stabilizaciji ovog regiona.

"Moramo mnogo više da se fokusiramo na Zapadni Balkan. Ova godina je odlučujuća za napredak regije. Posebno zbog činjenice da se u nekoliko zemalja Balkana održavaju izbori. Sjedinjene Američke Države su u prošlosti igrale vrlo značajnu ulogu na Balkanu, a nastaviće to da rade i u budućnosti. Ipak, potrebno je da se više posvetimo celoj regiji. Kao što su pokazali protesti u BiH u februaru ove godine, bez slušanja glasa naroda mogu se ugroziti stabilnost i mir", rekla je Fajonova i dodala da BiH mora biti u vrhu prioriteta međunarodne zajednice.

Doduše, i pre nego što se Fajonova obratila Amerikancima, oni su najavili žešći upliv u situaciju u BiH. Istina, Amerika trenutno nema ambasadora u Sarajevu jer se čeka imenovanje Morin Mekkormak koja ovih dana prolazi provere u nadležnim organima u Vašingtonu. Njen dolazak, po oceni mnogih, označiće početak šire američke intervencije u BiH. Kakva će ona biti, niko ne može da proceni. Ambasadu trenutno vodi otpravnik poslova Nikolas Hil koji je pre nekoliko dana izjavio da izjavio je da niko u Vašingtonu ne govori o Dejtonu 2 i ne misli da postojanje entiteta koči razvoj zemlje.

"Naš interes prema BiH nije oslabio i planiramo veći angažman da bismo ovu zemlju vratili na reformski put", poručio je Hil.

Politički analitičari smatraju da je još rano govoriti o tome na koji bi se način Amerikanci mogli aktivnije uključiti u sređivanje prilika u BiH, ali navode da bi jedna od metoda mogla da bude davanje novih kapaciteta instituciji visokog predstavnika. Po nekima, nemiri u FBiH izazvani su upravo sa ciljem da se OHR-u vrati uloga koju je imao. Miloš Šolaja, profesor s Fakulteta političkih nauka u Banjaluci, tvrdi da je upravo OHR jedan od glavnih kreatora situacije u FBiH jer je direktno uticao na formiranje federalne vlade.

"Ali, ako bi se oni sada umešali, to bi bila ogromna šteta. Takođe, jednako štetno bi bilo da neko u međunarodnoj zajednici iskoristi ovu krizu i proteste za reafirmaciju njihove uloge u političkom životu BiH", kaže Šolaja.

Dejton ne može da se menja   Ruska Federacija nije za "raspakivanje" Dejtonskog mirovnog sporazuma i za tako nešto nema konsenzusa unutar BiH, izjavio je ambasador Rusije u Sarajevu Aleksandar Bocan-Harčenko. U intervjuu koji su nedavno preneli brojni mediji u BiH, one je rekao da kod nekih faktora u BiH postoji volja, ali nema političkog konsenzusa kao osnove za takvo delovanje. "A ako toga nema, onda je to prazna priča", rekao je Bocan-Harčenko.