"Tukli su me pištoljem"

Lidija Nikčević, dopisnik dnevnika "Dan" iz Nikšića, koja je nedavno mučki i zverski pretučena na pragu dopisništva, uspešno se oporavlja od teških povreda koje je zadobila (pored ostalog ima 15 kopči na glavi) i poručuje da je siledžije neće zaplašiti. O ovom sve učestalijem obračunavanju sa novinarima u Crnoj Gori, za "Vesti" govori Rade Vukićević, jedan od ponajstarijih aktivnih novinara, ne samo u Nikšiću, dugogodišnji dopisnik i saradnik "Politikinih" izdanja, prvi crnogorski novinar koji je pretučen u eri Mila Đukanovića.

Rade Vukićević

- Moje prve neprilike sa novom vlašću i prvoborcima takozvane nove demokratije u Nikšiću počele su već početkom devedesetih godina, odmah po dolasku nove vlastodržačke garniture. Nekome se nije dopalo što sam kao dopisnik "Ekspresa" kritikovao nerezonsku seču glava i hajku na sve rukovodeće kadrove u kolektivima i organizacijama koje je tu zatekla "antibirokratska revolucija".

- Tadašnji predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Nikšić Mirjana Pešalj-Miković presavila je jednog dana tabak i od predsednika opštine Borislava Vušovića zatražila da moj slučaj stavi na dnevni red lokalnog parlamenta i predložila ni manje ni više nego da mi se onemogući da dalje pišem iz Nikšića jer, navodno, nemam kvalifikacija za to, a pet kvalifikovanih novinara čeka na birou rada. Istovetno pismo je uputila i na adresu tadašnjeg glavnog i odgovornog urednika "Ekspresa" Slobodana Jovanovića...

Oficirski pucnji

Niko od 50-60 delegata nikšićkog parlamenta nije podržao predlog Mirjane Pešalj-Miković, oglušila se i redakcija "Ekspresa", a iza Vukićevića je jednodušno stalo i Udruženje novinara Crne Gore:

- Stanje se sredilo kad je za predsednika Skupštine opštine Nikšić došao profesor dr Blagoje Cerović, koji mi je obezbedio čak i prostoriju za dopisništvo. Tako sve do 1997. godine kada je došlo do poznatog raskola u vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista, svega onoga što se događalo oko predsedničkih izbora na kojima je Milo Đukanović u drugom krugu pobedio Momira Bulatovića pod, do danas, u najmanju ruku, sumnjivim okolnostima. A čim je na čelnu stolicu u Nikšiću seo dr Milorad Drljević, naredio je da mi se uzmu ključevi od prostorija i da se iselim iz dopisništva.

Da je đavo odneo šalu bilo je jasno kad je tih dana u gluvo doba noći izvršen napad na stan moje koleginice, dopisnice "Ekspresa" iz Podgorice, Vaske Ždralević, i kada su napadači pobegli tek kad je njen komšija, oficir vojske Jugoslavije, pucao u znak upozorenja.

Tri dana potom Vukićević i njegov kolega Veliša Kadić iz "Večernjih novosti" krenuli su na jedan sastanak novinara dopisnika iz Nikšića u prostorijama dopisništva dnevnika "Pobjeda".

Zakoni mafije

- Bio je 16. decembar 1997. Zaustavio sam i parkirao kola ispred dopisništva "Pobjede". Pored mene se zaustavio golf 3 koji me dotle uporno pratio. Iz njega su izašli Slavko Marković, džudista, reprezentativac Crne Gore, kojeg sam dobro poznavao i meni manje poznati Miodrag Pejović. Marković se odmah ustremio na mene: "Zašto ti napadaš Mijovu ženu?"

- Dok sam pokušavao da mu objasnim da nemam pojma ni da je njegov drug oženjen, a kamoli ko mu je žena, on me uhvatio za rukave i pokušao rvačkim zahvatom, nogama da me obori. Pejović je onda potegao pištolj i drškom pokušao da me udari u glavu. Podmetnuo sam ruku i amortizovao udarac, ali sam zatim dobio udarac u kičmu, u predelu vrata. Pejović je potom uperio pištolj prema kolegi Kadiću, koji je pokušao da mi pomogne. U tome su iz dopisništva izleteli i kolege Gojko Knežević i Dino Tuzović i počeli da viču, pa su napadači odustali, seli u kola i pobegli...
 

Bio je to prvi fizički napad na novinare, koji je naišao na opštu osudu. Iako je predsednik Đukanović malo potom, odgovarajući na novinarsko pitanje o ovom slučaju, utvrdio da su po sredi "privatni razlozi", Pejović je dve godine kasnije ipak osuđen i izdržao kaznu od šest meseci zatvora, a njegov pajtaš Marković (danas je u policiji!) dva meseca (zanimljivo je, inače, da je časni sudija suda u Nikšiću Andrija Bojović, koji očigledno nije podlegao pritiscima, ubrzo posle toga sklonjen i od vrsnog krivičara "prekvalifikovan" u sudiju koji se i danas bavi imovinsko-pravnim poslovima).
 

- Ja sam dobio kakvu takvu satisfakciju, verovatno zato što sam poznavao napadače i imao svedoke, a gotovo svi ostali napadi na novinare i medije ostaju uglavnom obavijeni velom tajnosti. Među njima i onaj najdrastičniji - kukavičko ubistvo Duška Jovanovića, direktora i glavnog i odgovornog urednika "Dana".

U svet ide zastrašujuća poruka da je ovo društvo u kojem vladaju zakoni mafije, zakoni ćutanja i zavera, koji će nam još zadugo zatvoriti sva vrata i prilaze ka Evropi. U ono, kako ga sada nazivaju, "mračno komunističko vreme" jeste bilo pritisaka, pozivanja i saslušavanja po komitetima, tužbi i suđenja, oduzimanja akreditiva i političkih kazni i progona, ali nije bilo batinanja, prepada i ubijanja novinara.

- Zato brutalno premlaćivanje koleginice Lidije Nikčević i nedavno podmetanje razorne mine pod prozor glavnog i odgovornog urednika "Vijesti" Mihaila Jovovića, predstavljaju poslednju priliku da ova, kako sebe naziva, demokratska vlast konačno pokaže i volju i sposobnost da ovome stane na put, naravno ako ona istinski i iskreno želi da uđe u kolo evropskih naroda - kaže Rade Vukićević.