Britanski "Ekonomist": Kraj Đukanovićeve ere
Era premijera Mila Đukanovića, koji je bio nesporni gospodar Crne Gore, završava se, ocenio je londonski nedeljnik "Ekonomist".
U tekstu pod naslovom "Vođa čopora" britanskog novinara Tima Džude se navodi da se crnogorski premijer sve češće suočava sa novim problemima u koaliciji.
Londonski časopis, naime, navodi da Đukanoviću, u ovom momentu, glavni problem prave Socijaldemokratska partija (SDP), manja članica vladajuće koalicije, koju predvodi Ranko Krivokapić i Skupština Crne Gore, čiji je lider predsednik SDP-a.
"Njegov manji partner, SDP, ponaša se kao opoziciona partija, parlament je prigrabio više moći, a zvaničnici EU zahtevaju više akcije protiv kriminala i korupcije", navodi se u Džudinom tekstu.
Upozorava se da Đukanović nije skrivao bes kada je govorio da je uskraćivanjem podrške rebalansu budžeta, SDP stvorila novu većinu sa "protivnicima države" i poslala poruku da želi da uvede parlamentarnu diktaturu.
Premijerove kritike usledile su nakon što je vlada, zbog odbijanja poslanika opozicije i SDP-a, morala da povuče Predlog rebalansa budžeta kojim je bilo predviđeno poravnanje dugova od 61 milion evra Kombinata aluminijuma, Elektroprivrede Crne Gore i povezanih energetskih kompanija na štetu građana.
U tekstu se podseća kako je Đukanović ponašanje parlamentaraca nazvao "diktaturom nesposobnih".
Preživeo sveĐukanović je u tekstu okarakterisan kao "nesporni preživeli balkanske politike", i "najuspešniji evropski državnik". "Lako je zamisliti Đukanovića kako na putu do posla zviždi melodiju 'Vođa čopora'. (Leader of the pack, pesma metal benda 'Twisted sister'). Nesporni preživeli čovek balkanske politike koji svoju zemlju od 1989. godine vodi iz jednog posla u drugi, a tek mu je 51 godina, 2006. skrenuo je državu ka nezavisnosti iz zajednice sa Srbijom i od kada je Hrvatska postala članica Evropske unije (EU) Crna Gora je u poziciji da bude sledeća, pretekavši i Srbiju i ostale četiri balkanske države koje tome teže", ukazao je Džuda. |
"Ništa od ovoga neće voditi neizbežnom padu Đukanovićeve vlade. (Ranko) Krivokapić kaže da želi da obezbedi pozivnicu za Crnu Goru u NATO sledeće godine, pre nego li i razmisli da napusti vladu. Ali to jesu signali da se era, u kojoj je Đukanović bio neosporni gospodar Crne Gore, završava", navodi se u u tekstu londonskog časopisa "Ekonomist".
Povlačenje predloga rebalansa budžeta zbog odbijanja SDP-a da ga podrži navodi se kao sledeći težak udarac za Đukanovića.
"Đukanović je nameravao da otplati deo dugova ogromne državne fabrike aluminijuma, čiju je prodaju ruskom tajkunu Olegu Deripaski 2005. godine, uz mnogo pompe, on nadgledao", piše "Ekonomist" i dodaje da je u prošlosti KAP proizvodio 40 odsto crnogorskog izvoza.
"Ekonomist" je prodaju KAP-a ocenio kao katastrofalnu, napominjući da je kombinat prošlog meseca bankrotirao.
"Fabrika troši toliko struje da državnoj elektrodistribuciji duguje 61 milion evra, koja je delom u vlasništvu italijanske firme koja se sada glasno žali. Još gore, 13. avgusta Deripaskin predstavnik kazao je da planira da tuži crnogorsku vladu za milijardu dolara, što je malo manje od trećine državnog bruto proizvoda", upozorava Džuda.
Londonski časopis navodi da, iako je politička situacija u Crnoj Gori značajno promenjena, nijedna vlada u Crnoj Gori nije smenjena na izborima. Smena vlasti na izborima, kako se navodi, posle decenija čekanja više nije nedostižna.
- U aprilu je (lider Demokratskog fronta) Miodrag Lekić, bivši diplomata "za dlaku" ostao bez pobede na predsedničkim izborima protiv Filipa Vujanovića kojeg podržava Đukanović. Lekićeve pristalice tvrdile su da je on pobedio, ističe se u Džudinom tekstu.
On podseća i na insistiranje lidera socijaldemokrata da je Vujanović nelegitimni predsednik države, jer nije imao pravo na treći mandat. Na izbore je, kako se navodi, uticalo i objavljivanje transkripata sa partijskih sednica DPS koji su izazvali aferu "Snimak".
"Ti izbori su prošli u znaku snimaka koji su procureli u februaru, a na kojima se čuje kako Đukanović i čelnici njegove partije očigledno raspravljaju kako da nameste predsedničke izbore zloupotrebom državnog novca i zapošljavanjem u zamenu za glas", navodi "Ekonomist", upozoravajući da je nepošteno ponašanje svih političkih aktera, što je bilo opštepoznato, a "tada je izašlo na čistinu i više se nije moglo ignorisati".
"Ipak, to je upravo ono što su nadležne institucije pokušale da urade, dok se nisu umešali zvaničnici EU i zahtevali akciju", kaže se u tekstu uz ocenu da se Anketni odbor pokazao kao neubedljiv, kao i da vrhovni državni tužilac tek treba da odluči da li je potrebno zakonsko gonjenje aktera.
