Hapsili ih u rođenoj kući
Prvi put od 1991. godine, kad su zbog ratnih dešavanja morali da napuste Vodice, kod Šibenika, gde su sagradili velelepnu kuću, Momčilo i Mirjana Tomašević su 6. avgusta ove godine bili u kući koju su im u decembru 1991. godine oteli članovi porodice Branka Marića. Zajedno sa sinom Alenom, koji već 14 godina živi u Minhenu - i ne posustaje ni posle skoro 22 godine u nameri da se njegovi roditelji vrate u svoje - oni su ušli u kuću u kojoj danas žive potomci Branka Marića. Sve je urađeno na miran način uz faktor iznenađenja koji je prosto šokirao uzurpatore u objektu koji ima 960 kvadratnih metara sa 14 soba, pet kuhinja, devet kupatila.
Iako nije bilo nikakvih drugih problema osim verbalnih varnica, posle sat i po zadržavanja u otetoj kući, Nevenka Marić pozvala je policiju koja je Tomaševiće privela u policijsku stanicu. Posle datih izjava i nekoliko sati zadržavanja, oni su pušteni, a privedeni su zbog "narušavanja nepovredivosti doma". Iako ovaj čin nije rešio mnogo u celom slučaju, koji ni hrvatsko pravosuđe za skoro 22 godine nije imalo snage da pravedno procesuira, a ni Sud za ljudska prava u Strazburu, za Tomaševiće su stvari krenule nabolje ili bar tako oni osećaju.
Izneverio i Strazbur
Sud za ljudska prava u Strazburu je za Tomaševiće bio poslednja nada da će dobiti svoju imovinu. Međutim, iz Suda je 31. januara ove godine stiglo pismo u kome stoji da je sud "odlučio Vaš zahtev proglasiti nedopuštenim". Na kraju ove čudne odluke, stoji:
|
- I Marićima i policiji kad nas je odvela na saslušanje rekao sam da ćemo se opet vratiti, ali sam i sa balkona glasno rekao susedima da smo se mi Tomaševići vratili u svoju kuću. U sledećem koraku idemo dalje, bez obzira na upozorenja iz policije da će biti hapšenja, pa čak i pretnji zatvorom. Nikada nećemo prihvatiti činjenicu da nam neko na tako bezobrazan način oduzme nešto u što je uloženo toliko novaca, truda i života mojih roditelja, hrvatskih državljana i prosvetnih radnika sa 66 godina staža. Njima je ova kuća trebalo da bude izvor prihoda za normalan život u penziji. Rekao sam im da ćemo se vratiti kad-tad - ističe Alen Tomašević.
Teško je opisati raspoloženje Tomaševića kada su posle skoro 22 godine prvi put ušli u svoju kuću koju su gradili dugo i uz kredite s namerom da kad odu u penziju žive od turizma i izdavanja soba. O tome svedoči Alen, koji je bio uporan u ubeđivanju roditelja da treba konačno da odu u svoje.
- Možete misliti kako su se osećali majka i otac kada su ušli u kuću u kojoj još i danas stoje stvari i nameštaj koji su oni kupili i opremili za prvu turističku sezonu. Naravno, sve je u lošijem stanju nego kada su morali da napuste kuću jer Marići nisu ništa ulagali u objekat, ali su zato dobro zarađivali od izdavanja soba. Dok smo bili u našoj kući koju su Marići oteli, rekao sam njima, ali i policijskom službeniku, da oni ne mogu tek tako da odu iz ove kuće jer treba napraviti obračun svega. To znači da ćemo tražiti odštetu u iznosu njihove zarade od izdavanja soba u našoj kući tokom svih godina - odlučan je Alen Tomašević.
On kaže da je posle dosta dramatične "pripreme" roditelja za prvi odlazak u njihovu kuću, neizvesnosti, strahovanja za njihovo zdravlje, na kraju sve dobro prošlo. Alen svedoči da su roditelji posle kratkog boravka u otetoj kući i kasnijim dolaskom u selo Morpolača blizu Vodica imali prvu noć mirnog sna posle mnogo godina. A to je bio jedan od ciljeva njihovog sina Alena, koji ne posustaje u nameri da roditeljima bude vraćeno ono što je njihovo. Posle svega, on je još odlučniji da ide dalje i da se bori za pravdu, ali i dostojanstvo svoje porodice.
Prevara
Pred početak rata u Hrvatskoj, Momčilo Tomašević je rešio da kuću u Vodicama zameni za kuću Branka Marića u Kninu. O zameni je sačinjen predugovor, ali ugovor nije nikada potpisan. Marić je u Kninu imao parcelu na kojoj je vlasništvo imalo još nekoliko lica i nedovršenu, mnogo manju kuću nego što je vila Tomaševića. Da apsurd bude veći, izvesni advokat Živković je bez znanja i saglasnosti Momčila Tomaševića napravio i potpisao u ime njega ugovor o zameni kuća. Ne čekajući rasplet situacije, Marićev sin Jandre je već posle nekoliko dana od dogovora Momčila Tomaševića i njegovog oca provalio u kuću u Vodicama i od 1991. godine do danas u toj kući živi njegova porodica. Momčilo i Mirjana Tomašević su se 1995. godine iselili iz Marićeve kuće u Kninu i otišli u Srbiju. Tomaševićima nije pomoglo višegodišnje dokazivanje pred hrvatskim sudovima da im je kuća oteta i povređeno osnovno ljudsko pravo na imovinu.
|
