Karadžić oslobođen optužbe za genocid van Srebrenice
Haški tribunal odbio je zahtev bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića da bude oslobođen na polovini suđenja, utvrdivši da su tužioci izveli dovoljno dokaza protiv njega po 10 tačaka optužnice, uključujući i one za genocid u Srebrenici, ali ga je oslobodilo tačke optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u drugih sedam opština u BiH.
Saopštavajući odluku, predsedavajući sudija O Gon Kvon je rekao da dokazi koje su predočili tužioci nisu dovoljni za dokazivanje tačke optužnice da su snage bosanskih Srba u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik pokušale da Muslimane i Hrvate "unište u potpunosti ili delimično kao etničke grupe", što je uslov za genocid, iako ima dovoljno dokaza da su u tim opštinama počinile istrebljenje i progon nesrba.
Raspravno veće utvrdilo je da je tužilaštvo, u nedavno okončanom dokaznom postupku, podnelo dovoljno dokaza po svim drugim tačkama optužnice, uključujući i za genocid u Srebrenici, na osnovu kojih bi, ukoliko bi bili prihvaćeni, Karadžić mogao biti osuđen. Raspravno veće je to utvrdilo primenjujući, u skladu sa pravilima suda, najpovoljniji kriterijum procene dokaza za tužilaštvo u ovoj fazi postupka, pre nego što sasluša dokaze Karadžićeve odbrane.
Suđenje će, posle današnje odluke sudija, biti nastavljeno dokaznim postupkom Karadžićeve odbrane, koji će početi 16. oktobra.
Karadžić, koji se brani sam, pre današnje odluke, bio je optužen za genocid nad više od 7.000 Muslimana u Srebrenici i za genocid nad nesrbima u još sedam bosanskih opština; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje "plavih šlemova" UN za taoce, 1992-95. U 11 tačaka, Karadžić je optužnicom bio terećen za genocid, progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju, nehumana dela, terorisanje, nezakonite napade na civile, i uzimanje talaca.
Predsedavajući sudija Kvon rekao je da je veće utvrdilo da je tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza na osnovu kojih bi, ukoliko bi bili prihvaćeni, razumni presuditelj mogao zaključiti da su sve te zločine, izuzev genocida izvan Srebrenice, počinile oružane snage bosanskih Srba, pod vrhovnom komandom Radovana Karadžića. Prema današnjoj odluci, na osnovu izvedenih dokaza optužbe moglo bi se zaključiti i da je postojao udruženi zločinački poduhvat, na čelu s Karadžićem, čiji je krajnji cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva sa velikog dela teritorije BiH, na kojem je vođstvo bosanskih Srba nameravalo da stvori sopstvenu državu.
Robinson: Hrabra odluka sudija
Pravni savetnik Radovana Karadžića, Piter Robinson ocenio je da je "hrabra" današnja odluka raspravnog veća Haškog tribunala da Karadžića oslobodi optužbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština 1992.
"Doktor Karadžić i ja smatramo da je raspravno veće donelo hrabru odluku kada je saopštilo da 1992. nije bilo genocida u bosanskim opštinama", izjavio je Robinson. |
"Raspravno veće utvrdilo je da bi na osnovu predočenih dokaza tužilaštva, ukoliko bi bili prihvaćeni, razumni procenitelj činjenica mogao zaključiti van svake sumnje da su snage bosanskih Srba počinile genocid nad muslimanskim civilima u Srebrenici", kazao je sudija Kvon.
Taj nalaz mogao bi se izvesti na osnovu predočenog "obimnog dokaznog materijala" da su snage bosanskih Srba posle zauzimanja Srebrenice na sistematski način "ubile značajan broj vojno sposobnih muslimanskih muškaraca", a žene, decu i starce nasilno proterale, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata u cilju "eliminacije bosanskih Muslimana iz Srebrenice".
"Genocidna namera" vođstva bosanskih Srba da potpuno ili delimično uništi srebreničke Muslimane mogla bi se, na osnovu predočenih dokaza, izvesti iz sistematske prirode zločina i broja žrtava, naglasio je sudija Kwon, podvlačeći da su srpske snage pokusale da ubiju svakog vojno sposobnog Muslimana. Odbacujući Karadžićevu tvrdnju da VRS nije držala Sarajevo u opsadi, niti terorisalo stanovništvo dugotrajnim neselektivnim granatiranjem i snajperisanjem, sudija Kvon rekao je da obilje dokaza tužilaštva ukazuje na suprotan zaključak, da je VRS, pod Karadžićevom vrhovnom komandom, od proleća 1992. do jeseni 1995. podvrgavala civile "teroru", masovno ih ubijajući u nezakonitim napadima nasumičnom vatrom artiljerije i snajpera.
Svoju de fakto i de jure moć nad oružanim snagama, Karadžić je u Sarajevu koristio da "teroriše grad u političke svrhe" tako što je vatru na grad pojačavao ili smanjivao da bi postigao politički cilj, kazao je sudija, citirajući svedočenje zvaničnika UN. Prema rečima sudije Kvona, cilj tog udruženog zločinačkog poduvhata bila je podela Sarajeva, što je u susretima sa zvaničnicima UN ponavljao i sam Karadžić, pokazuju do sada predočeni dokazi.
Dokazi koje je tužilaštvo podnelo raspravnom veću ukazuju i da su snage bosanskih Srba sprovele progon Muslimana i Hrvata u 20 opština širom BiH, "ubistvima, deportacijama i uništavanjem" nesrpske imovine, kulturnih i verskih objekata. Veliki broj nesrba, te snage ubile su tokom preuzimanja vlasti u tim opštinama, ali i kasnije u
logorima u koje su ih nezakonito pritvorile, navele su sudije u današnjoj odluci. U opštinama navedenim u optužnici, moglo bi se zaključiti na osnovu do sada izvedenih dokaza, sprske snage počinile su i krivično delo istrebljenja, precizirao je sudija Kvon.
Raspravno veće prihvatilo je da su tužioci izveli dovoljno dokaza za tačku optužnice koja Karadžića tereti za uzimanje vojnika Unprofora za taoce u leto 1995, izloživši ih zatim kao "žive štitove" oko svojih strateških objekata u nameri da spreči napade
NATO avijacije.
Suđenje Karadžiću počelo je krajem oktobra 2009. godine, ali je tužilaštvo prvog svedoka pred sudije izvelo tek sredinom aprila 2010. Izvođenje dokaza protiv Karadžića tužioci su završili u maju ove godine. Tokom dokaznog postupka, koji je počeo 10. aprila 2010, tužioci su pred sudije izveli ukupno 195 svedoka, dok su brojna druga svedočenja u spis uveli u pisanom obliku.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Tribunal je podneo krajem jula 1995, ali je on ostao na slobodi do 21. jula 2008. godine, kada su ga u Beogradu uhapsile vlasti Srbije i zatim izručile u Hag.