Ko ruši Dejton?
Dejtonski sporazum zaustavio je rat i stvorio propise prema kojima može da opstane samo entitetska BiH, a ako bilo ko u BiH bude rušio taj sporazum - to će biti kraj BiH, poručuje univerzitetski profesor Vladimir Lukić, koji je bio član pregovaračkog tima Republike Srpske u američkoj vojnoj bazi "Rajt-Peterson" u Dejtonu 1995. godine.
"Opstanak BiH, ovakva kakva je danas, zavisi od ravnopravnosti entiteta, odnosno entiteta koji će raditi i živeti prema dejtonskim principima. Zato se problem u Federaciji BiH sa Hrvatima mora završiti razgovorom i moraju biti rešena sva pitanja kako bi taj narod bio zadovoljan u BiH", rekao je Lukić za Srnu povodom 16 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
On je poručio da nije dobro ni za koga u BiH ako je jedan od naroda nezadovoljan, naglasivši da "sa teritorijom Republike Srpske niko ne bi smio da računa".
"Hrvati su predložili da dobiju 17,5 odsto, a Bošnjaci (tada muslimani) - 33 odsto. To su tražili i to su dobili. Poznato je da su Srbi držali znatno veći procenat, konkretno imali su 63 odsto, računajući i društvenu svojinu u pojedinim okruženjima. Čak i da ostavimo tu društvenu svojinu po strani, Srbi su imali 52 odsto vlasništva u BiH" podsetio je Lukić.
Prema njegovim riječima, BiH treba relaksirati, odnosno sve ono što nije propisano po dejtonskom obrascu treba vratiti u nadležnost entiteta.
Lukić je poručio da nepotrebne institucije troše novac bh građana, istovremeno pitajući "otkud takva žeđ, posebno kod Bošnjaka, da prave što veći konglomerat organa i organizacija na nivou BiH kao da će to neko drugi finansirati?".
On je istakao da racionalno treba razmisliti i oceniti šta je to što treba BiH i šta je to što nije definisano u dejtonskim principima koji su mnoge stvari dobro raščistili.
Lukić je naveo da je Dejtonski dogovor tada okupio ne samo predstavnike zemalja koje su učestvovale u ratu, nego i značajan broj predstavnika zemalja koje su tog momenta igrale najveću ulogu u svetu u svakom pogledu.
"Ako se ima u vidu takav jedan sastanak, onda je očito da je on, bez obzira na sva protivljenja, morao uroditi plodom, pa se na kraju to i desilo. Potpisom predstavnika pojedinih zemalja i predstavnika sa tla bivše Jugoslavije praktično je ozvaničen Dejtonski sporazum" - rekao je Lukić.
Prema njegovim rečima, kada je potisan - Dejtonski sporazum je delom za mnoge bio prihvatljiv, a dijelom nije, odnosno, svi su delom bili zadovoljni, delom nezadovoljni, što je, možda, i dobro.
Lukić je podsetio da je Srpska čak bila manje zadovoljna Dejtonom nego Federacija BiH, ali se to vremenom menjalo, pa Srpska sve više prihvata Dejton.
"Istovremeno, Federacija BiH, tačnije bošnjačka strana, sve manje je tim sporazumom bila zadovoljna. Sigurno je da Federacija BiH nije iskreno prihvatila Dejton, već je mislila da će u njegovoj realizaciji moći da ga menja", naglasio je Lukić.
On je konstatovao da je Federacija BiH, zahvaljujući visokim predstavnicima i lobiranju po svetu uradila dosta na izmeni tog sporazuma.
"Zahvaljujući jednom takvom stavu, BiH, koja je trebala da ima minimum organa, vremenom je dobila toliko institucija da bi joj pozavidjela svaka normalna država. Međutim, BiH još nije postala država i nije bila država, ona je u svakom slučaju entitetska država, čak i konfederacija", zaključio je Lukić u intervjuu SRNI.
